ШМИТА ИМЕНОВАЛА ЊЕГОВА АМБАСАДА: Дипломатско представништво није надлежно да одреди ко је шеф ОХР

С. МИШЉЕНОВИЋ

18. 10. 2024. у 14:56

МЕЂУ доказима које је Суду БиХ доставила одбрана Милоша Лукића, директора "Службеног гласника Републике Српске", а којем се суди заједно са председником РС Милорадом Додиком због непоштовања одлука Кристијана Шмита, високог представника у БиХ којег Бањалука не признаје, налази се и дипломатска нота СР Немачке о статусу њиховог контроверзног дипломате.

ШМИТА ИМЕНОВАЛА ЊЕГОВА АМБАСАДА: Дипломатско представништво није надлежно да одреди ко је шеф ОХР

Фото: ОХР

У вербалној ноти немачке амбасаде у Сарајеву, која је упућена министарству спољних послова БиХ дан пре доласка Шмита, 29. јула 2021. године, наводи се да ће "нови високи представник у БиХ Кристијан Шмит имати обезбеђење полицијских службеника из Немачке и да ће ти службеници допутовати 30. јула у БиХ". У поменутом документу, а што наглашавају Лукићеви адвокати, нигде нема ниједне речи образложења на који начин је Шмит постављен за високог представника и којом је то одлуком именован на ову функцију.

Адвокат Миљкан Пуцар, који заступа Лукића, каже за "Новости" да Тужилаштво није желело одбрани да достави доказе које је тражило од ОХР и Министарства иностраних послова у Савету министара.

- Морали смо на заобилазни начин да прибављамо ту документацију. Она је врло јасна, да Шмит нема легалитет и легитимитет да се зове високим представником.

Пуцар је навео да је одбрана предала допис Амбасаде Немачке у којем пише да је "Шмит високи представник" иако поменуто дипломатско представништво нема овлашћење да одреди ко је високи представник, нема никакве одлуке о томе, ни прилога да је Шмит изабран.

Ешдаунов обрачун са Бањалуком

БОНСКА овлашћења која има Високи представник у БиХ, установљена су децембра 1997. године на заседању Савета за спровођење мира, у Бону. Усвојена су мимо Дејтонског споразума и Република Српска их никада није признала. Према њима, високи представник у БиХ може да доноси амандмане на уставе РС и Федерације БиХ, законе и њихове измене и допуне, смењује изабране функционере и државне службенике и забрањује им учешће на изборима, одузима грађанска права и лична документа без права на жалбу. Од 1997 године високи представници су наметнули више од 1.000 различитих одлука у БиХ, међу којима и смене функционера Српске.

Ту се посебно издвојио Педи Ешдаун који је 2004. године у једном дану "скинуо" 60 функционера РС. Тада су смењени председник Народне скупштине РС и лидер СДС Драган Калинић и министар унутрашњих послова РС Зоран Ђерић. Ешдаун је у наредних неколико месеци 2004. смењивао редовно политичаре РС, а међу онима којима је забрањено политичко деловање био је и тадашњи члан Председништва БиХ Мирко Шаровић.

- Након тога, шеф кадровске службе ОХР својим потписом и печатом доставља Министарству иностраних послова БиХ да му се изда идентификациони документ да има имунитет и да је он дипломата у БиХ. Извините, али Шмит може само да буде немачки дипломата јер му је Амбасада Немачке дала овлашћење, а не УН! Сви високи представници били су службеници УН, а не својих земаља одакле су долазили - наглашава Пуцар.
Он је истако и да је Министарство иностраних послова, не поштујући Бечку конвенцију, издало такав документ.

- Тужилаштво БиХ тражи од Министарства иностраних послова БиХ да му то доставе, они то достављају и то бившем председнику Суда БиХ који то доставља у овај спис, иако у том допису не стоји уопште број тог списа, нити то да је судија Мирсад Стрика, који је у то време био предметни судија.

Пуцар је истакао да је одбрана доказала и да ОХР не жели да одговара на њихове захтеве, те да Тужилаштво БиХ није доказало да бонски закључци постоје у БиХ.

- Од првог дана говоримо да бонски закључци не постоје јер у правном промету БиХ нигде нису објављени.

Наш саговорник подсећа да је Србија након потписивања Дејтонског споразума донела закон који је објављен у "Службеном гласнику СР Југославије" као међународни документ, којим се потврђује Општи оквирни споразум за мир у БиХ, заједно са свим анексима.

- Онда и бонски записи морају да прођу процедуру ако се сматрају међународним документима. Али ни до дана данашњег нема међународне процедуре већ се, како каже и Суд у Стразбуру, неформална група земаља се састала једном пре 27 година и нешто рекла и то су бонски записи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (1)

АКЦИЈА ЗА КЛИМУ И ЗЕЛЕНА АГЕНДА: Кључни правци за заштиту животне средине