СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ДАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Додик: Слобода Србима је егзистенцијална, а не филозофска реч

У Спортској дворани "Борик" у Бањалуци одржана је свечана академија поводом Дана Републике Српске.

FOTO TANJUG/ FOTO SRNA/ ANA BENCUN

- Мир Божији је оно за чиме чезне сваки човек, а ми добро знамо да је мир и мир Божији оно за чим чезне и наш народ и поздрав којим се поздрављамо ових дана прројављује наше суштинско опредељење а то је да смо опредељени за Христа, за истину Божију - рекао је патријарх Порфирије у обраћању. - Нема мира ако нисмо у миру са Богом. Знамо без тог нашег суштинског опредељења није могуће успоставити хармонију у себи.

Фото: Принтскрин Танјуг

- Ми најпре треба да будемо у миру са собом и између себе. Данас и сутра славимо светог Стефана, сведока Христовог и он најбоље потврђује суштину нашег опредељења за мир и показује који су то предуслови нашега живота како би тај мир Христов постао оно што смо ми. Када славимо славу од појединца до читавог народа ми говоримо о себи две чињенице. Једна је да славимо нашег заступника пред Богом. С друге стране славити било ког светитеља значи угледати се на његов садржај живота. Најкарктеричније за светог Стефана је његово поверење у Христа, његова дубока вера и јасан циљ његово живота. Када је јасан циљ он мора бити праведан и честит.

Патријарх је рекао да неко жели да спочитне то што "славимо светог Стефана овде у Републици Српској".

- Има право да тако мисли, има право то да каже, али у најмању руку нама ће бити јасно да он не разуме шта то значи славити светитеља. Ми никоме нећемо и не смемо наметати свој модел живота, али у исто време ни по коју цену и ни на који начин се не можемо одрећи своје славе, јер би то значило да се одричемо своје вере, онога што је наше. Оно што је наше имамо право и хоћемо, славећи христа и светога Стефана хоћемо да задржимо за себе умножавајући га. Важна је вера у личности првомученика Стефана, то се види без обзира на ветрове који су покушали да га пољуљају, а то важи за нас уколико постоје ветрови који би да нас пољуљају, уколико постоје клипови који нам се мећу у точкове да бисмо посртали у свом ходу. Без обзира на све то, уколико имамо истинску и стабилну веру, а знамо да имамо и чист циљ који је истинит и праведан без озира на те ветрове, пре или касније снагом вере ми по промислу Божијем засигурно остварујемо свој циљ и своју жељу. не због тога што ми то напросто желимо, него због тога што тамо гтде је правда и где је истина дејствује благодет Божија, дејствује сила Божија.

- Срећна слава да је свима, нека Бог да свим браћи и сестрама у РС добро здравље и дуг живот, а пре свега оно што је потребно нама, православним Србима, деци Светога Саве, јединство и слогу, без обзира на разлике које постоје међу нама. Разлике су богатство и дар да бисмо имали веће капацитете у мозаику различитости и функсионисали као једно и јединствено. То јединство треба увек да буде засновано на једној веру, на ономе што је добро и што је честито.

Председник Скупштине Србије Владимир Орлић рекао је да 9. јануар представља и више од дана у коме се обележава важан историјски догађај, додајући да је то питање идентитета у коме се стапају вера, култура, традиција и посвећеност цркви.

- Србија је своје опредељење да то чува и поштује доказала много пута и потврдила и у децембру када је победила политика председника Александра Вучића. Један од најважнијих елеманата те политике јесте очување јединства и вођење рачуна о нашем народу где год да живи, као и јачање веза са РС - рекао је Орлић на академији.

Он је упутио извињење народу РС јер су слушали, како је рекао, неприхватљиву хајку коју су поражени на изборима у Србији повели против њих желећи да оправдају себе. Како је оценио, то је неоговорна мањина.

Орлић је пренео окупљенима поздраве председника Србије Александра Вучића, државног руководства и честитао празник, поручујући да мир мора да се чува као највећа драгоценост, али се истовремено, како каже, не сме одустати од себе.

ФОТО ТАНЈУГ/ ФОТО СРНА/ АНА БЕНЦУН

Никола Пејаковић, глумац и редитељ, обратио се окупљенима:

- Верујем да свака реч коју неко изговори, свако дело које учини, сваки покрет који начини свесно или несвесно, све је то исповест. Јавно исповедање пред људима и пред Богом, откривање своје личности и унутрашњих стања. Сваки свесни звук који изађе из човека, свака слика, све што напише све је то његов дубински портрет, његова мистична исповест. Стајали пред људима или пред Богом живим све је исповедање. И када човек у својој заблуди изабере да лаже он само говори истину о својој лажљивости. На нама је да живимо и говоримо без страха.

- Данима сам размишљао о чему бих могао да говорим. Схватио сам да би требало да говорим о темама које ме као цунами потопе сваке године када дође овај дан. Могао бих да говориом о томе шта је задесило наш српски народ краја Другог светског рата до данас. Да набрајам невиђене злочине и ране које смо сами себи нанели и које су нам други нанели. Да причам о разарању наше националне народне библиотеке на Косанчићевом венцу, о том културном и интелектуалном геноциду прве врсте. О ћоравим кутијама које су уследиле, о стрељањима по Београду, о убијању по Србији оних који нису хтели да служе новој комунистичкој вери, и новом вођи чије име не желим ни да поменем. Или о забрани коју су након краја рата потписали наши српски кадрови да се Срби не смеју враћати на своје огњиште, на своју земљу на КиМ и да је ово данас само наплата тих потеза, те неслућене издаје која је трајала пола века. Могао бих да причам о односу према нашој СПЦ, о злочинима против свештенства, о на силу и на суво обријаним калуђерима и свештеницима. О голом отоку, о идеолошким заблудама. Могао бих да причам о Ћопићу, Андрићу, Селимовићу, о великима који су пристали да буду део социјалистичког друштва које се по свему што знамо данас могло назвати диктатура. Парадоксално, комунисти су то признавали и поносили се тиме, признавајучи то у заносу надахнутом називали диктатура пролетеријата. Могао бих да причам о њиховим мотивима, страшним тајнама, о њиховим мукама, а све им је што се мене тиче опроштено. Могао бих да причам о завери против српског народа на крају 20 века. Заверу и коју смо сами спроводили против себе, а коју су водили други. Могао бих да причам демноски смишљеном медијском рату проти Срба, о санкцијама 90-тих, о невиђеној неправди и бомбардовању и силама мрака који се не боје Бога и које користе своју наказну памет, свој хоштаплерај и нашу неописиву глупост да нам науде. Могао бих да причам о Међународном праву, двоструким стандардима и притисцима, о претњама и неправдама које су као таласи неуморно запљускивали и запљускују Србију и Републику Српску.

Фото Танјуг

- Могао бих и да нас подсетим на речи Саве Текелије који је упозоравао колико је опасно делити Србе на Далматинце, Шумадинце, Црногорце и тако даље. Ми ту несрећу коју је Сава предвидео управо живимо. Од надимка до народа један је мали корак. Од наречја до речника језика још мањи. Могао бих да говорим о потреби да сви свима опростимо јер другог излаза нема. Не можемо да заборавимо, али морамо да опростимо, јер како судимо тако ће нам се и судити. Опраштања никад доста, као и смирења, као и покајања.

- Могао бих да говорим о ружно петоколонашком дела српске интелектуалне елите која је у тренутку када су Срби очетком 90-тих одређени да буду лоши момци, а признајем да смо им се и ми сами лепо наместили и пружили прилику да нас нагрде, пожурила да се изјасни као проевропска либерална потенцирајући да су они више Југословени него Срби, настављајући да живе ту проклету српску заблуду. Могао бих све да нас опоменем како је та гангреозна болест самоиздаја и самошовинизма захватила тужно велики део српског бића. Могао бих да испричам невероватну причу о тој нашој браћи која нажалост и даље певају у том светском хору србомрзаца и таже да Република Српска и Република Србија ураде ово или оно, да клекну овако или онако, да признају ово или оно, да се понизе и на крају ако је икако могуће избаце српско име. Или, најбоље би било заувек нестану. Напори оних који воде овај свет и наше браће која им помажу имају за циљ да нам наметну наопаку логику, да наш ДНК, нашу савест и свест, нашу здраву памет, очињи вид растопе у висом пећима новог светског поретка. Да се наругају нашем патриотизму, љубави према отаџбини и да цинизмом натопе нашу оданост косовском завету и светосављу и да наше веровање у Исуса Хрста представе као затуцаност и незнање. У духу толеранције говоре нам "видите, јесте да су два и два четири, али број пет се љути. Дајте да два и два некада буде пет. Покажите некада толеранцију". Ја овде не говорим о људима већ о идејама. О идејама и плановима да нам униште логику, да нас преуме и натерају да нам прихватимо неприхватљиво.

- Желим само да не буде рата. Да не буде плача, шгргута зуба и страха. Страха не сме бити. Јер гориво за рат је страх. Што се тиче народа ан Балкану довољно је рећи - не ради другоме оно што не би волео да тај неко ради теби. Тако једноставно и јасно правило. иштимо мир и само мир. Ништа нам друго не треба. Ни хлеба нам не треба толико колико нам треба мир. Спокојан човек може бити и гладан, али онај који живи у страху њему није ни до хлеба ни до воде ни до живота. Живимо бранећи дгуге од себе, а не себе од другога.

ФОТО ТАНЈУГ/ ФОТО СРНА

Председник РС Милорд Додик обратио се окупљенима.

- Славимо 9. јануар, девети дан у години који је припао нама да га обележавамо као дан оснивања Републике Српске. Чинимо то с великом љубављу и жељом да никога не повредимо, а да се ипак веселимо, јер то припада нама, нашој души, нашем карактеру и слободи. Слобода Србима на овим просторима никада није била филозофска, већ егзистенцијална реч, зато је и произвела многе наше акције - рекао је председник Српске на свечаној академији у Бањалуци поводом обележавања 9. јануара - Дана Републике Српске.

Он је истакао да се српски народ одувек борио за слободу, подносећи велике жртве.

Додик је подсетио да је Република Српска настала пре ратних сукоба у БиХ.

- Формирали смо Републику Српску забринути за судбину српског народа којем је претило одвајање од матице Србије и да будемо нешто што смо давно били - прекодрински Срби, они којима су разни освајачи правили тампон зону уз Дрину како би их одвојили од матице. Забринути, нисмо желели рат и нисмо дали повод за рат - рекао је Додик. - У том тренутку вође српског народа жртвовали су и свој и лични и породични комодитет, неки од њих су данас у белосветским затворима само зато што су имали храброст да један народ воде на пут истинске слободе. Све што нас је задесило након оржаног сукоба базирано је на лажи коју је створио Запад. На бази те лажи направљена је политичка концепција која се зове Дејтоснки споразум.

ФОТО ТАНЈУГ/ ФОТО СРНА

- Ми који живимо овај живот овде данас знамо да они не скривају да су имали намеру да Дејтонски споразум не буде трајан, већ као прелазно решење са њиховим циљем, а ми не желимо њихов циљ, ми желимо наш циљ, а наш циљ је Република Српска која ће на овим просторима да омогући слободу српском народу. Не желимо да ратујемо, не желимо да Српска буде претња, немамо намеру да било кога нападамо, да узмемо нешто што нам не припада - навео је Додик.

Срби су, подсетио је, прихватили Дејтонски споразум и зато се линија између Републике Српске и Федерације БиХ зове линија разграничења, ентитетска граница.

- Оно што ми хоћемо је нашу уставну позицију у БиХ, коју одавно немамо, одавно нам је краду разним лажима и причама. Дуго времена већ стојимо и не одлучујемо - рекао је Додик и истакао да отимање Космета и Српске траје већ 30 година, те је питање да ли, како је рекао, имамо право да чекамо а да не кажемо шта је наш циљ.

- Данас захваљујући руководству Србије и Српске ми смо јасни, желимо мир и стабилност не дамо своје нећемо ваше. Ми нисмо они који ће угрозити мир. Признајте лажи којима сте цео свет разлудели, реците да у Сренреници није било геноцида, што су и Британци потврдили пре неколико дана... - навео је Додик.

На помен имена Радована Караџића и Ратка Младића, двораном се проломио аплауз, а Додик је казао дасу то људи који су само водили Републику Српске и да нас, како је навео, нико никада неће уверити да је српскии народ у себи имао геноцидан или било какав злочиначки порив.

- Борили смо се за слободу. Почнимо да се боримо за своје интересе, лаж не може да буде одржива политика, то може да буде само стратешка оријентација да се одбрани право на Устав из Дејтонског споразума, да одбранимо своје постојање. Не желимо ништа друго", поручио је Додик. Председник Републике Српске је рекао да ће се неки питати данас у чему је тајна 9. јануара и зашто се овде ништа не дешава, осим кружење америчких авиона који траумирају грађане. "Како могу да мисле да тиме помажу. Ако не желе да прихвате Србе као пријатељски народ, како могу да мисле да можемо бити пријатељи. Реалан живот тражи одговор. Против Републике Српске се води данас хибридни рат и то предводе САД заједно са одређеним структурама које то прате - навео је Додик.

Уверен је, поручио је, да ради частан и прави посао као председник Републике Српске, а суђење које се дешава њему и неким његовим пријатељима претвара се у забаву. Пинекад, када, како каже, остане сам у њему се појави с тим у вези нека врста куражи и достојанства. Тада замисли да је то исто доживљавао и Петар Кочић само пре 100 година, када су га повлачили по Сарајеву исте и кадије и судије.

- БиХ не може да буде наметнута држава, она је данас протекторат и колонија. Ми не делимо циљ који се зове унитарна БиХ, ми хоћемо уставну позицију која пише у Дејтону, вратите нас на Устав и остајемо ту. А пошто ви то нећете ви нас терате из БиХ - навео је Додик.

Поручио је да је Република Српска Богом створена да живи да опстане и да да слободу "нама и нашим потомцима да знају да је постојала Република Српска".

- Нека живи Српска нека живи Србија, нека живи Русија и читав православни свет, наш завет и наша обећања су завет нама нашој слободи и нашој будућности  -поручио је Додик на крају обраћања на Свечаној академији у спортском дворани Борик.

Обележавању Дана Републике присуствовали су Републике Српске Милорад Додик, његова светост патријарх српски Порфирије, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Ненад Стевандић, председник Владе Радован Вишковић, министри у Влади Српске и српски представници у институцијама на нивоу БиХ, Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем, као и Дарко Младић, син српског генерала Ратка Младића.

Присутни су и председник Народне скупштине Србије Владимир Орлић, министар одбране Србије Милош Вучевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић, министар здравља Србије Даница Грујичић, председник Покрета социјалиста и сенатор Српске Александар Вулин, руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов.

Централни догађај у оквиру обележавања Дана Републике Српске биће свечани дефиле, који ће бити одржан сутра на Тргу Крајине у Бањалуци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације