ЈЕЛЕНА ГУСКОВА: Криза у БиХ наставак антисрпске политике, Додик је добио подршку Москве

Срна

08. 01. 2022. у 11:27

Актуелна криза у БиХ није новост, него наставак западне антисрпске политике, која се посебно снажно испољила деведесетих година прошлог века на територији тадашње Југославије, која се распадала, наводи руски експерт за Балкан Јелена Гускова.

ЈЕЛЕНА ГУСКОВА: Криза у БиХ наставак антисрпске политике, Додик је добио подршку Москве

Русија тражи стриктно поштовање Дејтонског мировног споразума, противи се неједнакости Републике Српске у БиХ, залаже за поштовање међународног права и обећава свестрану помоћ Србима у овим тешким временима, изјавила је у интервјуу Срни руски експерт за Балкан Јелена Гускова.

На питање шта ће Русија да учини због западних санкција српском члану Председништва Милораду Додику, Гускова је рекла да је Русија независна и снажна држава, члан Савета безбједности УН, да може да појача сарадњу са Српском, те да саветује да се престане са србофобном политиком.

"Дакле, она може да појача сарадњу са Републиком Српском у разним областима, да је подржи економски, политички. Русија саветује да се напокон престане са једностраном србофобном политиком појединих чланова Савета безбједности УН", истакла је Гускова, која је и руски академик.

Криза у БиХ наставак антисрпске политике

Гускова је оценила да актуелна криза у БиХ није новост, него наставак западне антисрпске политике, која се посебно снажно испољила деведесетих година прошлог века на територији тадашње Југославије, која се распадала.

Она је навела да излаз из настале ситуације није компликован и да Европа треба да послуша захтеве Срба, призна да су легални, да се седне за преговарачки сто, пажљиво прочита Дејтонски споразум, те пусте народи БиХ да се сами договоре о органима управљања земљом.

Москва, подсетила је Гускова, одавно предлаже да се укине функција високог представника и држави да самосталност.

Гускова је нагласила да Москву нико не може да оптужи за кршење Дејтонског споразума, те да ће због тога Русија у Савету безбедности УН до краја бранити неопходност његове прецизне примене у БиХ јер Москва заузима објективну позицију у решавању многих међународних питања, међу којим су и балканска.

"Република Српска се ослања на Москву, у покушају да се супротстави покушајима западних чиновника да измене Дејтонски споразум. Немогуће је не истаћи да се сарадња између Републике Српске и Русије стално шири", рекла је Гускова.

Додик добио подршку Москве

Осврнувши се на недавни сусрет Додика и руског предсједника Владимира Путина, она је истакла да је савршено јасно да се Додик срео са Путином како би говорио о ситуацији у БиХ и реакцији Европе на праведне захтеве српског народа.

"Фактички, Срби у БиХ данас могу да буду саслушани само у Москви, све остале земље настављају да заузимају антисрпску позицију. Мислим да је Додик добио подршку Москве, имајући у виду појачавање притиска Запада на њега и на руководство Републике Српске", рекла је Гускова.

Она је напоменула да је Русија већ показала да не признаје новог високог представника Кристијана Шмита, који је ступио на дужност 1. августа, али га Савет безбједности УН није подржао.

Гускова напомиње да србофобију према Србима у Србији, Црној Гори, Хрватској и БиХ Запад није чак ни скривао, док је српски народ веровао у ефикасност међународног права, у објективност међународних организација и непристрасност представника Европе и САД.

Гускова је подсетила на понашање западних медија и њихову улогу у формирању антисрпског јавног мнења, наводећи да су управо они створили лик криваца за сукобе, који је постепено прерастао у лик непријатеља, односно Срби су постали ти непријатељи.

Запад није скривао србофобију

"Србију су оптужили за хегемонизам, великосрпске амбиције, за покушаје стварања "велике Србије" на рачун других народа. Ти клишеи, које су ширили новинари, постали су шаблони за сваку нову публикацију о кризи на територији бивше Југославије", рекла је Гускова.

Гускова је истакла да се Република Српска залаже за хармонично функционисање државе, за усвајање одговарајућих закона који би задовољили све три стране, да добро ради и само Председништво, како би Бошњаци, Срби и Хрвати могли да се договоре о низу питања.

Управо то, оцјењује она, толико иритира Запад јер пропада његова идеја о јединственој БиХ без Срба, па зато западни политичари не само да подржавају, већ и потпирују ватру за наредну кризу.

Немачка оптужује српског члана Председништва БиХ Милорада Додика за жељу да се Република Српска одвоји и наруши целина БиХ, уместо да се чују захтеви Српске и врати се изворном тексту Дејтонског споразума, те регулише систем правосуђа.

"То, што се зове криза у БиХ, то је просто још један покушај Срба да успоставе равноправност сва три народа, коју су нарушили представници ЕУ, између осталих и високи представник. Истовремено, та криза је и наставак антисрпске политике Европе и САД", навела је Гускова.

Она је оценила да је Западу било веома тешко са Србима, који нису прихватали западна правила игре, одупирали се лажима и ултиматумима, латили се оружја да бране своје домове, а да су Срби у БиХ испољили посебно тврд карактер.

"Они нису хтели да ратују, него су бранили своју територију, на којој су живели, нису потписивали ниједан план који је ишао на штету њиховим интересима. Србима је наметнут Дејтонски споразум 1995. године, али ни он није сломио њихов дух, па су изградили снажан ентитет у оквиру БиХ", навела је Гускова.

Република Српска све јача

Она је рекла да је Запад био уверен да ће се брзо окончати самосталност Срба у БиХ, у чему је своју улогу требало да одигра високи представник, који је покушао да Србе баци на колена, одузимао им је надлежности које су им Уставом припадале, мењао састав парламента, па чак и председнике, али није успео да укине Републику Српску.

"И шта да ради са тим Србима? Били су покушаји да се организује обојена револуција, уведу санкције, оптуже за геноцид у Сребреници, да се утиче на одлуке Уставног суда у Сарајеву", подсетила је руски експерт за Балкан Јелена Гускова у интервјуу Срни.

Она је истакла да су противљење руководства Републике Српске тим процесима, као и подршка Београда и Москве значајно закомпликовали тај процес, па је Српска престала да преноси надлежности на Сарајево, учврстила своју економију и политички систем, те постајала све самосталнија.

БОНУС ВИДЕО:

БРИТАНСКИ СФОР ДОВОЗИ АЛ КАИДУ У БОСНУ: Долазак Муџахедина у Зеницу 1993.

05. 01. 2022. у 21:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 46

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09