МАЈКА ХЕРОЈА ЗАУВЕК СКЛОПИЛА ОЧИ: Цвијета Ристић почиваће на Озрену поред сина Рође - најмлађег погинулог борца ВРС

СА овог света у 80 години отишла је Цвијета Ристић (80), Озренка, српска херој мајка деветоро деце.

Фото: Н. Ђурић

Међу њима и Родољуба Ристића Рође (1976), посмртно одликованог медаљом за храброст мајора Милана Тепића, а новембра те 1992. са 16 година најмлађег погинулог борца Војске Републике Српске.

Фото: Н. Ђурић

Заувек је очи склопила у Дервенти, а у земљу је положена на месном гробљу Чимен на Озрену (делу припалом Федерацији БиХ). Ту се, по тој њеној последњој изричитој жељи, придружи своме сину мезимцу који заувек остаде на вечној стражи у пркосној гори озренској.

- Мајчинским млеком вас заклињем да ме сахраните горе на Озрену, уз нашег Рођу! Свих вас осморо имате своје породице, а он, душа моја, никог. Са 16 година не стиже ни да се замомчи, а камоли ожени. Ове мајчине очи га се честито и не нагледаше, жељне га остадоше. Остаде нам сам. Мати ће у миру почивати само уз њега, у сенама наших немањићких светиња - још за живота је Цвијета заветовала својих пет синова и три кћери.

Уз мајку Цвијету, растао је Рођо са браћом Луком, Јовом, Богољубом, Илијом и Обрадом, и сестрама Миленом, Даницом и Ковиљком. Са само шест година остао је (1982) без изненада преминулог оца Николе, да би само десет година касније, у шеснаестој, борећи се уз раме са својом браћом и комшијама, погинуо као најмлађи бранитељ Вијенца и војске ВРС.

- Дана 29. новембра 1992. погинуо је на првој борбеној линији приликом напада усташко-муслиманских снага на Вијенац, задобивши прострелну рану у пределу грудног коша из непријатељског пешадијског наоружања - остало је записано у ратној архиви Друге озренске бригаде.

Фото: Н. Ђурић

Миленко Стевановић, ратни командир њихове чете, Друге озренске бригаде, присећа се да је Рођо добровољно ускочио у санитетско возило, уместо медицинске сестре, да извуче рањенике. Међутим, камион је упао у муслиманску заседу.

- Избројао сам тачно 370 зрна која су завршила у каросерији и кабини камиона, док им се не зна број која су пробила цераду. Једно зрно је било кобно по нашег Рођу. Ја сам од експлозије базуке више метара избачен из камиона, што ми је био спас. У шипражју су ме касније тешко рањеног у контраофанзиви пронашли и спасили борци легендарног Озренца Руксака - присећа се саборац Раденко Достанић, који је у том изрешетаном камиону имао више ратне среће.

Фото: Н. Ђурић

Међу Озренцима који изгубише завичај, пред такозваном АБиХ, потпомогнутом НАТО авијацијом, муџахединима, атиљеријом пакистанског батаљона УН и дејтонским маказама, бијаху и Ристићи. Борбени и марљиви, у Дервенти подигоше нове домове, а Рођина најмлађа сестра Ковиљка (1979) удаде се за Славишу (1976), из угледне дервентске породице Ђураш.

„Новости“ откривају да је, очито, невидљиви и тешко докучиви прст судбине љубављу спојио ове две страдалничке породице Ристић-Ђураш.

- Брат моје супруге Ковиљке и мој шурак Рођо погинуо је у 16 години живота, а и ја сам имао толико година када ми је злогласна Азра Башић (ХВО) заклала оца Благоја. Рођо је погинуо у одбрани кућног прага на Озрену, а агресорска Хрватска војска из Ријеке, са домаћом хрватско-муслиманском коалицијом, оца ми одвела са кућног прага у Дервенти у логор бившег Дома ЈНА, где га закла „Крвава Азра“. Све то говори ко је заправо жртва, а ко су џелати и агресори - казује, за „Новости“, Славиша Ђураш, чија деца гаје неизбрисиву успомену на своје и наше мученике - деда Чеду и ујака Рођу. Срећом, њих четворо потомака.

СПОМЕНИК СВОЈ ДЕЦИ ОЗРЕНА

И ПОГИБИЈА 16-годишњег Родољуба Ристића Рође сведочи да је своје животе положило више малолетних бораца ВРС. Ред би био да им се одужимо и на тај начин што бисмо уз ону бисту и споменик код манастира на Озрену најмлађем Споменку Гостићу, спомен-обележје подигли и Рођи, као и свој озренског деци која дадоше животе за Отаџбину. Ради захвалности и истине - речено је „Новостима“ у Удружењу ратних заробљеника „Вијенац, Возућа и остали“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације