ЗЛАТНИ БОР СЕ ВРАТИО ЗЛАТИБОРУ: Тим љубитеља природе почео сађење првих 800 садница четинара по коме је наша позната планина добила име

СПАСИЛАЧКУ акцију "позлаћивања" Златибора младим златним боровима волонтери удружења "Дискавер Сербија" (Discover Serbia) почели су у последњи час, јер су у целој нашој држави остала само четири стабла племенитог дрвета по коме је цела једна планина добила име!

фото: Discover Serbia

Тим истинских љубитеља природе прошлог викенда почео је сађење првих садница белог бора чије ће иглице после калемљења постати - златножуте.

- У Србији постоје још само четири златна бора и због тога је свака племка, гранчица коју узимамо за калем, права драгоценост. Поступак се мора обављати веома пажљиво да ни на који начин не угрозимо последње златне борове, а са друге стране морамо да створимо оптималне услове да калеми успеју. Припремили смо 800 садница белог бора за подлоге, а првих 200 ћемо калемити од марта. Наша акција не подразумева само бригу о младицама дрвећа, већ и о подмлатку Златибораца: део садница златног бора биће понуђен на продају, а сакупљени новац ће се искористити за изградњу инфраструктуре за златиборске малишане - каже шумарски инжењер Владимир Павловић, оснивач и председник Удружења "Дискавер Сербија".

фото: Discover Serbia

Природњаци кажу да је њихов првенствени циљ спасавање и обнова популације златног бора, али, дугорочно посматрано, овај подухват је и велики експеримент чији ће се резултати видети за двадесетак година. Тада ће са већ одраслог дрвећа почети да падају шишарке са семеном и сазнаће се да ли ће из њих, без калемљења, нићи младице златног бора.

фото: мрежа Икс

- Веома је важно сачувати ове ретке појаве како због биодиверзитета тако и због чињенице да се касније могу искористи на начин који сада није познат. Златни бор обично има око 50 до 60 одсто златних четина, које су у ствари ретка промена на белом бору коју је први пут забележио шумарски инжењер Салих Омановић 1927, а прво калемљење отпочео је др Михаило Тошић 1994. С обзиром на то да се ради о соматској промени, златне четине нису наследна карактеристика. Ако се производе саднице из семена потомство ће дати нормалну, зелену, боју четина, због тога смо се одлучили за вегетативно размножавање, односно калемљење: саднице су белог бора, а племке су гранчице златног бора који смо нашли на терену - каже проф. др Владан Иветић са Шумарског факултета у Београду.

фото: Discover Serbia

Владимир Павловић додаје да је Удружење "Дискавер Сербија" настало 2015. окупљањем истинских љубитеља природе, међу којима је било више од 40 инжењера шумарства и екологије, али и 10 доктора наука.

- То нису "теоретичари" који воле природу само на фотографијама, већ истински љубитељи природе и природњаци са огромним теренским искуством. И сам сам пре оснивања Удружења провео 15 година радећи у "канцеларији" на терену, где су гумене чизме обавезан део дрес-кода, а фотеља је седиште теренца "лада нива". Ми радимо на теренима којима не газдују предузећа и институције које су обавезне да обављају садњу и за то добијају средства. Наш циљ је да чувамо природна богатства Србије, да пошумљавамо и оплемењујемо пределе о којима нико нема формалну обавезу да брине. То радимо са волонтерима који желе да уживају у природи на истински начин - каже Павловић.

фото: Discover Serbia

Удружење "Дискавер Сербија" је само ове године организовало 70 еколошких акција широм Србије, али његови чланови кажу да су им најдраже оне на Златибору.

- Најдраже нам је када волонтери открију да је Златибор и даље наша најлепша планина, много већа од простора града који на њој никао током последњих десетак година. На фразу да је градња хиљада апартмана угрозила планину увек одговарам питањем: шта би било да уместо апартмана имамо хиљаде викендица? Тек тада од планине ништа не би остало. Златибор је срећом и даље велики, недирнут и прелеп за оне који желе да га открију - каже Павловић.

фото: Discover Serbia

ОЗЕЛЕЊАВАЈУ СРБИЈУ

ВОЛОНТЕРИ организације "Дискавер Сербија" су у априлу 2022, на Златибору, за само два дана посадили 10.000 стабала црног бора. Ове године су у Петровчићу засадили још 2.024 нова стабла, на планини Јељен крај Чачка још 3.000 садница горског јавора и црног бора, као 6.000 садница смрче на Старој планини. Више пута чистили су Лим и његове обале, вештачко језеро Међувршје и многе друге водотокове Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације