НАДАХНУЋЕ САМО КУЉА ИЗ СТАРОГ МЛИНА: Село Перлез код Зрењанина постало је незаобилазна културна станица стваралаца из Банатске равнице

ПАТИНА идиличног машинскиг млина из 19. века, на први утисак, када шкрипањем дрвеног степенила крочите у њега, магичном енергијом вас обузме и уљуљка у колевку прошлости, мирно, тихо и достојанствено.

Фото: Удружење Баштинар

- Управо то је и била основна идеја да Културна станица Млин у нашем типично банатском Перлезу, постане јединствено место, које ће промовисати истинске вредности и бити својеврсни спој уметности и историје, који надахњује локалну заједницу, мештане, али и све госте, посетиоце - започиње причу Зоран Стојачић, архитекта и први човек Баштинара, удружења које је умешно и смишљено, покренуло лавину финих емоција.

Један стари и напуштени млин, који датира још из 19. века, наједном је постао одважни епицентар уметности, културе и едукације, из којег врло често одјекују симфоније, надахнути стихови и хорска натпевавања.

Максимално мотивисани уметници, извођачи и артисти, на плећима износе платформу различитих облика уметности, укључујући изложбе слика, концерте, позоришне представе, радионице и разна тематска предавања.

- Отворено срце добродошлице наших мештана упечатљив је доказ посвећености културне станице да се заштити културна баштина и простор Старог млина претвори у извор инспирације и место које ће трајно оставити печат на културној мапи мајке Србије - наставља Зоран Стојачић, рођен и одрастао у Перлезу, иначе некадашњи успешни кошаркаш и отац најбољег баскеташа на свету - Страхиње, и Стефана, такође успешног баскеташа и кошаркаша.

Фото: Град Зрењанин

Оглашавањем црквеног звона са храма Успења Пресвете Богородице у Перлезу, у недељу тачно у подне, Исидори Жебељан у славу, иначе најмлађем српском академику, универзитетском професору, рано преминулој композиторки, коју за Перлез дубоко вежу породични корени и где и данас живи њен отац Петар, отворен је музички павиљон.

- Октобра прошле године, Исидори у част, у нашем Великом парку, у централном делу, како то Банаћани кажу "у сред" отворили смо павиљон назван "Исидорина с(ц)ена", уз концерт у сали Галерије Културне станице Баштинар млин, где је бројна публика могла да ужива у делима Исидоре Жебељан - додаје Стојачић, истичући да је то само мали допринос култури сећања на Исидору, где је слово "ц" апостроф и назив има двојако значење "Исидорина сцена", летња позорница на којој треба да наступају и стасавају млади уметници, деца из школе, али и "Исидорина сена", њена сенка која треба да остане и да лебди заувек изнад перлеског парка и подсећа на неизрециво велико дело Исидоре Жебељан.

- Павиљон на који смо изузетно поносни је и асоцијација на музичке павиљоне средњоевропских парковских мобилијара, креиран у кружном облику, са осам стубова који асоцирају на осам тонова октаве, а у павиљону су четири клупе које недвосмислено асоцирају на нешто што је централна прича Исидориног опуса, а то је музика за квартет - наставља архитекта Стојачић, уз напомену са су стубови повезани луковима који у преплету чине свод, незавршену небеску куполу која асоцира на чувени банатски "шлингерај", бели вез, на нешто што је Исидора тако успешно користила као мотив у својим делима.

Зоран Стојачић , Фото: Град Зрењанин

Збирка пет ваљних столица немачких произвођача Миаг и Сецк, који спадају у најквалитетније произвођаче машина за млевење у млиновима, украс је Старог машинскиг млина у Перлезу, који се као Станица културе Баштинар нашао на мапи Зрењанина, као престонице српске културе у наредној, 2025. години.

- Организовањем бројних концерата, литерарних и књижевних вечери, доказали смо спремност да учествујемо у најзначајнијем културном пројекту за цео Банат и убеђен сам да ће пасионирани љубитељи културе и догађаја из Перлеза одлазити са утиском да су на раскрсници векова, у правом светлу доживели дух типично банатског села Перлез - убеђен је Стојачић.

Влада Србије је 19. априла ове године прогласила центар Перлеза за просторну културно-историјску целину, а настанак ове заштићене амбијенталне целине везује се за средину 18. века и једну необичну причу, готово прећутану историјску чињеницу о краткотрајном боравку Каталонаца у Банату.

Каталонски гроф Маркиз Рамон де Виљана Перлас, је 1752. године, као некадашњи председник државне благајне Тамишког Баната, дао указ о спајању села Сиге и фортификацијског војног утврђења, који се и данас зове Шанац.

ЕПОХА Унутрашњост Старог млина у Перлезу, Фото Б. Грујић

Између тадашње две раздвојене целине, осмишљава се ново средиште насеља у којем се око пространог парка граде репрезентативни објекти јавног карактера, школа, црква, парохијски дом, жупни двор, пошта, водна управа, млин.

- У седишту некадашње жандарске управе, данас је кафана, а у објекту млина је Културна станица Баштинар - наглашава Стојачић, најзаслужнији за културно и историјско оживљавање млина, уз напомену са је у знак захвалности грофу, доносиоцу прогреса насељу, село добило име Перлас варош, да би временом у називу остало само грофовско презиме Перлез.

Фото Б. Грујић

Стари Перлежани и дан данас, када неким послом треба да иду до центра села, кажу "идем у варош".

Фото Град Зрењанин

Звуци старог клавира

У КУЛТУРНУ станицу Млин унет је клавир покојне композиторке Исидоре Жебељан на којем је свирала када би долазила код родитеља у Перлез. Простор Старог млина одједном је живнуо, Исидорин добри дух опчинио је зидове, столице се дрмусају по такту њених бисерно искрених композиција у којима су сажети Банат и цела равница.

Фото: Удружење Баштинар

Књига о Србима у Банату

КАД је син цара Лазара, деспот Стефан Лазаревић, повео Србе на север, после Косовске битке, угарски краљ Жигмунд Луксембуршки му је дао Банат на управљање. Од тада смо ми, као Светосавски Срби у Банату, наводи се у књизи др Милана Мицића, "Срби у Банату", а о овој сеоби Срба из 1411. године, у књизи пише и проф. др Ференц Немет, из угла мађарске историографије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације