ТЕСЛА НА ЖИЦИ, НЕМАЊИЋИ И ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ НА ЗРНИМА ПШЕНИЦЕ: Уметничка дела Братислава Анђелковића остављају без даха (ФОТО/ВИДЕО)

КАМЕН је међа и мост, кућа и огњиште, престо и споменик...

фото: И.Митић

Камен је крт и чврст, топао и хладан, душа је и темељ, а за Братислава Анђелковића (72) он је и сликарско платно које чува сећање на нашу веру и традицију. Место је за дела која покрећу, мотивишу и инспиришу. Она упозоравају, али буде и понос на велика и непролазна имена и догађаје из богате историје српског народа.

Бата је излетиште крај места у коме живи, у кањону реке Вучјанке, претворио у својеврсну „камену“ галерију. Од минијатура до ликова насликаних у природној величини. У близини средњевековног Скобаљић град, Бата је направио сталну малу изложбу на стени. Она мештанима симболизује цркву. Налази се на месту које зову црквиште. Насликао је Исуса, Белог Анђела, Богородицу, великог војводу Николу Скобаљића и пет икона светаца које у околним селима обележавају као своју славу.

фото: И.Митић

- Овде у кањону, баш у време инфлације када није било новца за сликарско платно, саплео сам се о један камен. Као да ме је препознао и пожелео да се дружимо. Та хладна површина ме је прозивала да је осмислим, оплеменим и да на њој оставим траг. Од тада сликам на камену, а у овом окружењу га има на претек – започиње нам Бата своју животну причу док седимо у долини реке Вучјанке изнад које се уздижу камени бедеми настали снагом овог водотока.

То је Батин отворени атеље и вечита инпирација, док су му православље и историја српског народа омиљена тема. На овом месту упија лепоту која га окружује. Ту је и цвркут птица, шум воде, ветар и палета боја која се мења са променом годишњих доба. Деценија је прошла док Бата није успео да достигне постојаност боја и да сједини осликани камен са Вучјанком, чија је вода друга по мекоћи у Европи.

- Када сам дошао до правог решења и до праве обраде камена дошао сам и до новог циклуса и изложбе „Вода води камену слику роди“. Од тада моје слике, осим на стени, на зиду или поред зида, могу да се виде и у води која као да их оживљава и даје им нову димензију, а свако од зачуђених посетилаца их доживљава на свој начин – истиче популарни Бата из Вучја који ради и када се одмара.

фото: И.Митић

У том периоду су настајале његове минијатуре. На зрнима пшенице насликао је лозу Немањића и патријарха Павла, на перу за писање Вука Караџића, на жици Николу Теслу, а на зрну шибице лик Светог Саве. Све минијатуре је урадио голим оком, док је за њихово посматрање потребна лупа.

- Неко ће рећи да је то сувенир. У ствари, није. Постало је уметничко дело. Најмања минијатура је слика на угинулом мраву. До мене је стигао у поклону који су ми послали са Хиландара. Успео сам да на његовом трећем чланку насликам Стевана Немању – каже Бата који и својим минијатурним делима, где год да се појави, оставља без даха.

фото: И.Митић

Имао је Бата велики број изложби у земљи и иностранству, а своје сликарство је и остављао широм Србије. Његове слике великих димензија красе Ђавољу варош, Пролом и Луковску Бању, као и бројне цркве и манастире широм наше земље. У Неготину је слика Ђорђа Станојевића, у Ивањици циклус лозе Немањића, а од недавно, у центру Вучја, Никола Скобаљић, у природној величини.

фото: И.Митић

- Намера ми је да ове године започнем три велике камене слике - Лазе Теокаровића, индустријалца, који је овом крају дао велики допринос, надам се паралелно са пројектом обнове његове виле у центру Вучја, док ћу овдашњој хидроелектрани, која ради од 1903. године, поклонити слике Ђорђа Станојевића и Николе Тесле. Увек сам говорио да лутам и трагам и идем путем где стигнем, али свака моја слика и изложба је мој испит – истиче Бата кога је, пре две године, на Видовдан, председник Србије Александар Вучић одликовао златном медаљом за допринос култури.

фото: И.Митић

Бата је посебно поносан на портрете патријарха Павла на дрвету, камену и платну, из циклуса који је назвао „Будимо људи“. На њима се лик покојног патријарха преображава из слике у слику, а први портрет настао је дан после патријархове смрти. Бата је сликао и на разним предметима од дрвета, на опанцима и седлу, а посебно је занимљава његова „ротирајућа“ слика оснивача две српске династије чији се ликови претапају из једног у други.

Foto: фото: И.Митић

POGLEDAJ GALERIJU

Наш саговорник је у сликарском свету познат као Бата из Вучја. То име добио је од Милића од Мачве. Прошло је пола века од њиховог првог сусрета у дворишту Радован куле у Белотићу који је Бату разочарао, збунио и помало наљутио.

- Милић ми је замерио што га прекидам у неком послу, али ми је, пошто је погледао моје скице, рекао да ће доћи на моју прву изложбу у граду који ни мањи, ни већи од Београда. Нисам схватио шта ми је тада рекао, али је Милић пратио мој рад и испунио своје обећање – прича Бата - Ушао је на врата Куће Ђуре Јакшића, због рестрикација обасјаном светлошћу свећа, и рекао: Лудаче, јесам ли ти рекао да ћу ти доћи!, док ме је у тексту за каталог за другу изложбу на истом месту назвао „Бата из Вучја“. Тачније није могао, јер ја прво припадам Вучју, па онда Лесковцу и Србији – поручио је наш саговорник који је средњу уметничку школу завршио у Пећи што је умногоме, како верује, одредило његов ликовни правац.

КАМЕН ДРЕВНОГ СНЕВАЧА

Батино сликарство било је инспирација и за три документарна филма Небојше Илића Илкета „Камен древног сневача“, а Бата намерава да са тим филмовима обилази Србију сликајући триптих под називом „Древни сневач“. Последња поставка била би у Лесковцу, док би Бата тај триптих поклонио Хиландару.

- Да ли сам дао неки допринос српском сликарству или не, то не знам. Где ће се моја трагања зауставити ни то не знам, али знам да ћу бити неуморан. Трагаћу, лутаћу и ићи ћу путем, па где стигнем. Можда једног дана постанем сликар – закључује уз осмех наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације