УСВОЈЕНА УСВОЈИЛА ДЕВОЈЧИЦУ СА ДАУНОВИМ СИНДРОМОМ: Велико срце Силване Веселиновић из Јагодине

ЗА Силвану Веселиновић (53) из Јагодине, једину жену у Србији која је усвојила дете са Дауновим синдромом највећи је успех што њена Уна (15) зна да јој је она мајка, што је воли, што могу да плешу, певају и играју се. Њих две, заправо, могу све: Уна и њена усвојитељка и сама усвојена пре више од пола века. Њих две: жена и девојчица, обе великог, чистог срца.

Фото: Приватна архива

Силванина прича почела је у селу Браљина код Сталаћа. Када је имала само пет месеци, њу и њеног осам година старијег брата, усвојила је породица из Јагодине.

- Зато сам увек желела да усрећим неко дете - каже нам. - Уна је оплеменила, препородила, рестартовала моју душу. Научила ме је да праштам и онима који су мене и мог брата давно оставили. Она је смисао и компас мог живота и "ветар у леђа". Никад ми није била терет, већ задовољство. Уживам са њом. Уна је моја кћерка на коју сам поносна. Она искрено воли, без манипулација и лажи, пружа најчистију љубав, јер су то вечита деца, која вас увек грле и љубе - каже Силвана Веселиновић.

Ова храбра, веома емотивна жена, пуна љубави, уложила је много труда да је научи да сама брине о себи. Када ју је 2012. узела из Звечанске Уна је имала је само осам килограма. Силвана је са њом пет година живела у Француској да би девојчица могла да похађа специјалну школу за децу са Дауновим синдромом. Тамо ју је и крстила кума Ана Водинелић.

- Најтежи тренутак био је првог дана када сам је довела кући. Спремила сам "брдо" хране, Уна је почела да је ставља у уста, али јој је испадала, јер није умела да жваће. Осам месеци сам је учила да жваће храну, седам година да иде у тоалет. Научила сам је да сама иде у Школу за децу оштећеног слуха и говора "11. мај", у којој је одличан ђак, да самостално обавља хигијенске потребе и да сама једе. Учинила сам све да се излечи од вирусне леукемије. Учим је да ужива у животу, водим је на јавна места, а за рођендан је са другарима ишла на вечеру. Чак је конобару дала бакшиш. Пресрећна сам - искрена је Силвана. 

Уна са Ненадом и Силваном у ПаризуFoto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

За све ове године било је много изазова, али и много обостране љубави. Наша саговорница каже да јој је најемотивније било када је после осам месеци Уна села у њено крило и почела да пева, а онда ју је ословила са "мама", а њеног супруга Ненада са "тата". Брата, Силваниног и Ненадовог сина Данијела ословљава са Даки, а сестру Данијелу са Дада.

- Са супругом Ненадом сам 35 година у срећном браку, имамо сина Данијела (32) и кћерку Данијелу (28) и четворо унучади. Породица ми је велика морална и финансијска подршка, а веома сам захвална ондашњем министру Александру Вулину и Бисерки Јаковљевић, директору Центра за социјални рад у Јагодони, који су ми помогли да најпре Уни будем хранитељица, а потом и да је усвојим. Процес усвајања трајао је четири године. Жао ми је што њени биолошки родитељи нису желели да је виде, нити су дозволили да она има контакт са биолошким братом - каже нам Силвана и додаје да би највише волела да Уна заврши фризерски занат како би јој отворили фризерски салон. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације