МОМЦИ ИЗ РАЈЛОВЦА НА ДУНАВСКОМ КЕЈУ: Окупљање 24. класе Ваздухопловно-техничке школе поводом 50 година од завршетка школовања
ПОСТРОЈИЛА СЕ поново 24. класа Ваздухопловно-техничке школе у Рајловцу бивше војске, бивше земље, овог викенда у Земуну. На кеју код Дунава сликали су се прво групно, а затим по водовима.
Завршило их је пре 50 година тачно 156, око 40 њих више није међу живима, остало је 115, а у Земун пристигло њих око 60 са три континента.
Радивоја Марковића Џигија, начелника класе, први пут не беше пред "стројем". Упокојио се прошле године у Сарајеву. Џиги се последњи пут обратио својим бившим кадетима 2019:
- Ниједан од 156 се у грађанском рату није обрукао и ниједан није погинуо. Бог нас је погледао јер сте били људи - казао им је тада.
У нашем језику нема много "мушких" речи којима се може описати традиционални сусрет пријатеља, школованих војника, а сад времешних мужева, деда и прадеда, а да не звуче патетично.
Уместо тога, на пример, један класић је, када му је дошла "фришка" слика 50. рођендана у руке, упутио жалбу организаторима да онај са слике из 1974. са пројектора - уопште није он! Једва су га убедили!
И то је живот
СВЕ нас из бивше земље живот је хтео да "убије", али ето већина нас је претекла, наравно у сукобу "са собом и животом" - причао нам је Драган Марковић Гале. Руком је показивао на столове а на сваком од њих беше по најмање једна боца "домаће".
Иван Корхнер, један од домаћина јубилеја, објаснио нам је да им је прва десетодишњица била "најлошија", а најбољи рођендан класе беше 30.
- Године 2004. завршили су се ратови и једва смо чекали да се "побројимо". Тада нас је у Земуну било близу 100. И ових 60 што је дошло данас за 50. рођендан, велики је успех - рекао је.
Како нам је предочио Душан Станоковић из Петог вода 24. класе,Земун као место за прославу изабран је једногласно. Ту у кафани могу да се наручују и певају све лепе песме и конобар се не збуњује када му се уместо хлеба затражи крух. Уосталом, ту је и Сурчин где слећу авиони са целе планете.
Од Мађара из околине Зрењанина, који је остао да живи у Словенији, сазнали смо да се српске ТВ емисије и новински сајтови редовно прате у тој земљи.
- Док се ви још држите, и ми у Словенији, барем старији, знамо да нисмо побудалили - рекао нам је.
Гледали смо рођеног Словака из Пазове, који из Словеније није долазио годинама, како "сузи" у загрљају са класићем Драганом Марковићем Галетом.
Од човека који је уочи окупљања са супругом слетео из Њујорка чули смо причу да су неки њихови "друге вере" морали да напусте и своје матичне републике и целу бившу земљу јер су свугде били - "нигде".
- Човек моје вере променио је и име и "храм", али му није било места у војсци. Он је један од оних кога је смрт прерано покосила - казао нам је.
Причали смо са Загрепчанином који није омашио ниједно окупљање.
- Таман посла, па кад би ме стрељали... - казао је.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)