СРБИ СУ БИЛИ ПРВИ ХУСАРИ: Основали коњицу која је 1683. спасла Европу од Османлија и разбила њихову опсаду Беча

ЕВРОПА, бар она традиционална, се 12. септембра сећа подвига пољског краља Јана Собјеског и његових "крилатих хусара" који су 1683. у последњем тренутку разбили османску опсаду Беча. Коњанике са дугим перјаницама која су се шириле као крила док су галопирали Пољаци су називали "рацовје", у преводу "Рашани" у част Срба, оснивача Крилатих хусара. .

vikipedija

- Некада се веровало да су први хусари регрутовани Мађари који су се борили у турском стилу, али њихово порекло сеже много даље. Византијски војни приручници из 10. века помињу познату лаку коњицу регрутовану од балканских народа, посебно Срба, "идеалних за извиђање и препаде". Њихово име, које византолози преводе као "хусар", вероватно потиче од лаке коњице позног Рима курсорес - "тркачи". Српски изговор њиховог имена, гусар, попримило је значење "разбојници, хајдуци". Када је Рас (Србија) пао под Турке, многи "рашки гусари" нашли су уточиште у Угарској где су бранили њене јужне границе од Османлија - записао је британски војни историчар Ричард Брежински.

Угари су име српских лаких коњаника "гусар" у својим војним списковима записали као huszer, хусар.

- Први хусари који су се појавили у Пољској су били Срби, на пољском Раци, Рашани. На списку пољске краљевске војске 1500. појављује се неколико Рашана, сваког са малом пратњом, а регрутација је убрзо проширена на Мађаре, Пољаке и Литванце. Децембра 1501. подигнуте су прве пуне чете hussarorum alias racev, "хусара односно српске коњице". Хусари српског стила били су неоклопљени и ослањали су се на заштиту великог асиметричног штита за одбрану, а за напад су користили лако копље - наводи Брежински.

vikipedija

Срби су на Запад донели вековна искуства из битака са лаким коњицама исламских војски, од Мале Азије (Анадолије) до Балкана. Ромејско царство је у 7. веку населило масе Срба у анадолску област Битинију да би као крајишници чували границе које су угрожавале исламске војске. Војно- управна област са великом српском колонијом, са центром у граду Гордосерби, названа је Опсикион, од латинског назива obsekuium за пратњу, гарду и почасну стражу ромејских царева.

Фото: Б.Субашић

Српске граничарске крстареће коњичке јединице искуства су стицале у окршајима са лаким и брзим коњаницима Арабљана, Селџука и Османлија. Створили су расу полукрвних издржљивих арапских коња и борили са са што мање оклопа а искуства су преносили коњаницима из Србије који су долазили да се боре у Малој Азији, прво као вазали, а затим као савезници. Српска коњица под командом Новака Гребострека, великог војводе краља Милутина, однела је 1313. у Анадолији велику победу над Османлијама. Српски коњаници су на Косову пољу зауставили 1389. први џихад на Европу. Као османски вазал деспот Стефан Лазаревић је 1402. у бици код Ангоре предводио одред српске коњице против најбољих коњаника у историји, Монгола. Османске трупе су биле разбијене, али на брегу изнад Ангоре остали су да стоје "као црни железни зид" српски оклопници.

vikipedija

Монголски кан Тамерлан који је заробљеног султана Бајазита затворио у кавез Србима је дао слободан пролаз ка Европи. Црни оклоп српских витезова сачуван је у данашњој Румунији, у дворцу Хунедоара, који је припадао породици Сибињанин Јанка, кога Мађари зову Јанош Хуњади. Храброст у биткама његовог деде Срба и оца Војка донела им је угарску племићку титулу. Јанков син Матија Корвин је као угарски краљ од српских тешких оклопника створио чувену Црну војску, а патролирање границама и упаде у окупирану Србију поверио је лаким коњаницима гусарима-хусарима. После пада Угарске преостали српски коњаници су у Пољској утемељили "крилате хусаре". Срби су временом асимиловани али назив "рацовје" за најбољу коњицу свога доба остао је сачуван до 11. септембра 1683. када је она дојахала на брдо Каленберг изнад опседнутог Беча. Целе ноћи слушали су звоњаву и молитве очајника из опседнутог Веча, измешане са тутњавом бубњева и бојним покличима из турског логора.

У свитање 12. септембра хусари су се као олуја сручили са на Османлије док су им перјанице вијориле као крила. Битка је трајала цео дан а одлучио ју је последњи јуриш крилатих хусара који је предводио сам краљ Јан Собјески. Пољски "рацовје" су игром судбине сломили џихад од кога је дрхтала Западна Европа, а после ове битке почиње непрестано опадање и повлачење Османског царства.

ИЗ ПОРАЗА У ПОРАЗ

ОСМАНЛИЈЕ су код Беча изгубили 10.000 војника, заплењено им је 300 топова, 15.000 шатора и брда оружја. После пораза се непрекидно повлаче и губе битку за битком. Османски командант Кара Мустафа-паша је због тога у октобру 1683. по наређењу султана Мехмеда Четвртог задављен свиленим гајтаном у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације