АГРЕСИВНИ "МИСИОНАРИ" КРИЈУ СЕ ИЗА ЗАКОНА: Убиства и самоубиства која су ове године потресла Србију по чему су имала "рукопис" секти

ДЕЛОВАЊЕ секти одувек је интригирало јавност, нарочито после неког немилог или трагичног догађаја.

Фото Shutterstock

У Србији, ове године, повода је, нажалост, било неколико, што је и алармирало јавност која се опет пита да ли иза свега стоје секте, односно нерегистроване цркве и верске заједнице. Има и оних који, међутим сматрају да и неке регистроване имају врло агресивне "мисионаре који се, заправо крију иза законске регулативе.

Од марта, када су млади родитељи на Петроварадину побили своју децу, а затим починили самоубиство, до злочина у Нишу где је за убиство З.Ц. (69) осумњичена њена кћи М.Ц, лечени психијатријски болесник, "рукопис" секти провејава као могући морив стравичних злочина.

Фото: Ј. Ћосин/Друштвене мреже

У јавности се, такође, најчешће говори о деловању сатанистичких и псеудохрићанских секти, али у јуну се злочином огласила и једна исламистичка. Њен припадник, конвертит С. (М.) Ж. је као "шехид" покушао да убије српског жандарма и страдао је у нападу. Исламиста који га је врбовао Сенад Рамовић Бецан, осуђивани криминалац и терориста који је јавно подржавао Исламску државу, у августу је такође напао полицију и убијен је у размени ватре.

Низ ових тешких злочина јавност често тумачи снажењем деловања секти, али то званично није потврђено ни демантовано. МУП нема одељење које се бави оваквим организацијама. Министарства задужена за вере само проверавају документацију организација које желе да се легализују. Недостатак релевентних информација изазива сумњичавост јавности, као у случају убиства у Нишу где су рођаци као мотив злочина навели припадност жртве и злочинца, једној, у Србији, регистрованој верској заједници.

Фото: Принтскрин/РТС

По њиховим речима ћерка је желела да иступи из те организације, а мајка јој то није дозвољавала, што је кулминирало убиством. Ту заједницу, међутим, традиционалне цркве сматрају сектом, али правно они то нису. У Србији су легализовани од 2006. када је донет важећи Закон о црквама и верским заједницама. Тада су разне новокомпоноване "цркве" пореклом из САД поднеле надлежном министарству документацију а затим као званична правна лица наставиле да често агресивно мисионаре и да се називају црквама, иако то нису.

- Традиционалне цркве су оне које у Србији имају вишевековни историјски континуитет и чији је правни субјективитет стечен на основу посебних закона. То су: Српска Православна Црква, Римокатоличка Црква, Словачка Евангеличка Црква а.в., Реформатска Хришћанска Црква и Евангеличка Хришћанска Црква а. в. Традиционалне верске заједнице су оне које у Србији имају вишевековни историјски континуитет и чији је правни субјективитет стечен на основу посебних закона, и то: Исламска верска заједница и Јеврејска верска заједница - јасан је и искључив Закон о црквама и верским заједницама.

ФОТО: Novosti

У закону пише и "Верска слобода се не сме користити тако да угрожава право на живот, право на здравље, права деце, право на лични и породични интегритет и право на имовину, нити тако да се изазива и подстиче верска, национална или расна нетрпељивост".

- Свака од псеудохришћанских секти на свој начин извлачи из контекста одређене делове Светога писма и даје им нарочит значај, те се тако, по правилу, ствара једино аутентично, спасоносно, правоверно и апсолутно тачно учење. Оне одбацују не само богословско-црквене, него и морално-етичке домете хришћанске цивилизације - наводи Зоран Луковић, некадашњи полицијски стручњак за секте.

ФОТО: Novosti

Те "месијанске" организације предводе сугестивне личности и траже покорност од чланова које изолују од спољног света.

- Манипулација је далеко успешнија када направите затворени круг и увлачите у њега нове чланове, а затим их индоктринирате идејама по којима функционишу у изолованом систему. Само они у којима су идеје веома дубоко укорењене излазе у социјалну средину да би мисионарили, а за остале члановима слободни социјални контакти су непожељни јер им омогућавају доступност другачијих идеја и измену ставова - каже др Љиљана Симић, неуропсихијатар и судски вештак са огромним искуством стеченим на ургентној психијатрији болнице "Др Лаза Лазаревић"

Foto arhiva

Она не жели да коментарише случај у Нишу јер није упозната са детаљима, али наглашава да су психијатријски болесници веома осетљиви у сваком контексту.

- Они су рањиви јер су им ментални поремећаји углавном нарушили добру анализу и адекватно процењивање, са њима се врло лако манипулише. У неким затвореним групама такви пацијенти добијају инструкцију да престану да узимају писхијатријске лекове, који иначе споро делују па дају ефекте и недељама после престанка узимања. Пацијенти то тумаче као потврду да им лекови не требају, а после извесног времена долази до озбиљног погоршања и свака нова епизода је тежа - каже др Љиљана Симић.

Фото Shutterstock

Она наглашава да у сваком човеку који уђе у затворену групу постоји борба да ли ће прихватити услове у њој, а неке менталне структуре то не могу да издрже и тада долази до појаве клиничких симптома. Њена искуства потврђују саркастичну правну максиму, да право и правда нису иста ствар.

- Нико не може бити узнемираван, дискриминисан или привилегован због својих верских уверења, припадања или неприпадања верској заједници - пише у закону.

Тако је М. Ж. из Младеновца легално одлучио да постане муслиман и узео муслиманско име, али он није пришао традиционалној Исламској заједници, већ агресивној исламистичкој секти. У складу са новим идентитетом, у јуну је извео терористички напад пре кога је поручио да ће постати "шехид", убица у име џихада, који је свестан да ће и сам погинути, али се томе радује јер ће стићи пречицом у џенет, исламски рај. Разумевање његових мотива да драстично промени идентитет је кључно за превенцију сличних злочина.

Фото: Принтсцреен

- Наступила је, нажалост, потпуна инверзија живота: све оно што се сматрало негативним је освојило цивилизацијске норме и сматра се прихватљивим. Друштвене мреже су наметнуле животни стил у коме су најважнији доказивање, сензација, бити први у нечему, па ма шта то било. А најчешће је нешто некоректно, криминогено, аморално, што потпуно одскаче од пређашњих цивилизацијских искустава. То показује и случај младог Србина који је потпуно одбацио идентитет и постао исламиста. То јесте и питање карактера особе, њених интелектуалних капацитета, евентуалних менталних проблема, али и помањкања љубави, подршке, брижности, заштићености у породици и у окружењу. Страх од усамљености је ужасан, а С. (М.) Ж. је решење нашао у новој "породици" која верује да извршење убиства, иако изазива и самоуништење, доноси добробит на небу. Таква уверења несумњиво утичу на ментално здравље. Ови трагични догађају су последње упозорење да почнемо да се бавимо менталним здрављем друштва, јер је оно његов носећи стуб - каже др Љиљана Симић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације