НАЈСТАРИЈИ БОЈКОВ МОТОР ИМА 75 ЛЕТА: Како је пензионер из Медошевца постао један од највећих колекционара олдтајмер мотора

БОЈКО Стоиљковић, пензионер из Медошевца, један је од највећих колекционара олдтајмер мотоцикала у Србији. "Ламбрета", "пух", "прима", "варбург" или ТЗ, само су део вредне колекције коју Бојко чува и одржава са много љубави. Осим што их је, како каже, сачувао од заборава, свим двоточкашима старим више од 40 година, вратио је, али и продужио живот барем за још пола века.

Фото: Ј. Ћосин

- Ове моторе радим већ 10 година. Има око 30-40, али су на другом плацу, јер нема места за све. Ја сам им продужио живот за 50 година. Они имају 50 до 60 година. Један најмлађи у овој просторији је 45 година, а најстарија је госпођа, крем боје, то је "НСУ ламбрета", 70 година. Карактеристична је по неким решењима то је један од првих мотоцикала, а веома је важна и моја генерација се сећа тог мотора, на њему је наша Беба Лончар снимила свој култни филм "Љубав и мода". Није баш на овом, али на таквом типу мотора - прича за "Новости" Бојко.

Сваки мотор код њега је прича за себе. Сваком зна историју, порекло, сваки је обележио нечији живот или судбину, па су му с тога још и дражи.

Све је почело када је у његово двориште, када је имао само 16 година, стигао један првих 10 "томоса" у Нишу. Био је то поклон од његове мајке, а мотар је и дан-данас у возном стању, иако је само променио боју и изглед.

- Возио сам га, правио се важан, и средио сам га, он је у изузетном стању, има папире, може да се региструје. Ја од тада нисам без мотора никада био. Тада није било лимузина, мало је мотора било. Њиме сам ишао у школу, у Гимназију, али и на излете, па и до Београда и Скопља - присећа се овај заљубљеник у двоточкаше.

На давна времена подсећа га и чувени "солекс". Свако ко је, како каже, живео и Нишу, или макар прошао кроз њега седамдесетих година, сећа се слике када су паркинзи били пуни "фића" и "солекса".

- Према Електронској индустрији толико их је било пуно да иде колона, оно увек је била гужва велика, "фиће" и "солекси", по неки "тристаћ"... То је "солекс" француски који је бицикл, прави бицикл, са помоћним мотором. Возите као бицикл и само једну команду промените и он почне да ради сам и да троши 300 грама мешавине на 100 КМ и да се не чује. Тако је решен. Има нека решења која се сада тешко копирају, једва сам успео да га направим, да пали и да вози. Имам још једног, али имам потешкоће да га средим. Иначе је то увезено пре 60 година за све просветне раднике, ко је хтео да купи на кредит, дала је држава и за неколико фабрика електронске индустрије. То је вожено и вожено, а сада их има мало, много је времена прошло - прича нам Бојко и додаје да је срећан и поносан што их има два.

Foto: Фото: Ј. Ћосин

POGLEDAJ GALERIJU

Сви мотори налазе се у гаражи и на оближњем плацу, али један од њих краси дом и двориште породице Стоиљковић.

- Мотор са приколицом је нешто карактеристично, такође необично и веома ретко. Моја истраживања су показала да има један у Црвеној Реци код Беле Паланке, који је у веома јадном стању, али исправан, човек вози дрва у њему, и селу код Алексинца, у Београду неколико од којих је један снимао Пају и Јарета у "Камионџијама", у Вршцу два комада и овај код мене и више не знам - почиње причу о њему Бојко.

Због фабричке грешке која је касније откривена и није могла да се поправи, урађено је свега 200 примерака у фабрици "Томос".

- Мотор је имао грешку коју нису успели сами инжењери да исправе, а то је веза између мотора и приколице која је била крута и реаговао је мотор на сваку рупу у коју упадну точкови. И обуставили су производњу. Ја сам успео са другарима и Војканом, а он је мајстор врхунски, да га комплетирамо и исправимо техничку грешку и возимо га. Његова историја је тако бурна. Покупила га пре 60 година Угоститељска школа за своје потребе, да терају робу, везу, развезу по школама доручак за децу и тако даље и то је стало. Онда га је откупио један содаџија који је њиме одвозио годинама сокове, клакере у угоститељске објекте. Од њега је дошао у Поповац. Купио га је Вуке Илкин, позната лепа и богата породица, и њиме возио јаја са своје фарме на пијацу у Ниш, сваке суботе. Ја сам га тада гледао. Када је он престао то да ради мотор је стајао, био затрпан ђубретом, и ја сам отишао код његовог сина да га купим. Он ми га је поклонио јер је то успомена на његовог оца. Уз велике напоре комплетирао сам га и са својим пријатељима мајсторима отклонио фабричку грешку - испричао нам је Бојко, који је целог живот радио као економиста.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације