ЗНАЈУ ЗА СРБЕ ИЗ 1. ВЕКА: На лицу места у турској области Ризе на Црном мору са тајанственим народом Лази

Римски географи Плиније и Птоломеј из 1. и 2. века писали су да су у њихово време у античкој црноморској области Понт, уз Лазе живели и неки Срби, што је најстарији историјски помен народа под тим именом.

фото: Б.Субашић

ПОНТ значи и пут и мост, јер је ова област Црноморја одувек била спојница Европе, Средње Азије и Анадолије, објашњавао ми је Џингис, мој водич кроз свет древног Понта, данашње турске провинције Ризе уз границу са Грузијом. Речи младог човека нису биле поетска домишљања, већ део миленијумског предања његовог народа. Џингис је по националности Турчин, али је етнички Лаз, припадник народа који су као староседелачки на Понту забележили пре више од 2.000 година антички истраживачи.

Римски географи Плиније и Птоломеј из 1. и 2. века писали су да су у њихово време у области Понт, уз Лазе живели и неки Срби, што је најстарији историјски помен народа под тим именом.

- Сви Индоевропљани су прошли овуда ширећи се у Малу Азију и Европу, па зашто не би и Срби. Нама Лазима то није чудно. Ми смо били овде и пре великих сеоба народа, испратили смо многа царства која су данас заборављена, а остали смо у планинама. Кажеш да те ми изгледом подсећамо на Србе, а ја теби морам рећи да ти нама изгледаш као да си из неког нашег планинског села. Видећеш уосталом и сам ујутру, када одемо на жетву чаја - весело је причао Џингис.

фото: Б.Субашић

Позив да присуствујем берби племенитих листића у Ризеу, једном од водећих светских центара за узгој најквалитетнијег чаја одвео ме је до тајанственог народа Лаза који је миленијумима сачувао идентитет живећи у тешко проходним планинама Качкар чије обронке до 2.000 метара висине покривају једине кишне шуме Евроазије. Упознавање ових људи потврђује далековидост великог антрополога др Нике Жупанића, Цвијићевог сарадника, који је у чувеном чланку "Срби Плинија и Птоломеја" доказивао да модерни српски народ има историјске везе везе са Понтом.

фото: Б.Субашић

То ми је постало очигледно када су ме на аеродрому дочекали моји турски домаћини Лази. Џингис, Кадир и Мухамед су се драстично разликовали од становништва које сам сретао по путовањима широм Мале Азије. Били су високи, вретенастих тела, светле пути, дугих удова, овалних лица са крупним бадемастим очима.

фото: Б.Субашић

Говорили су необичним мелодичним дијалектом турског, а из звучника комбија којим су ме возили у планине одјекивала је народна песма Лаза "Хеј Јано". Искрцали смо се на проширењу клисуре реке Лаз, која подсећа на Лим код Пријепоља, а испред лепе традиционалне куће од камена и дрвета чекали су светлооки високи Хасан и његова жена Емина. Они су се вратили у планине Ризеа из метрополе Истанбула да би направили хотел за туристе који у све већем броју долазе да виде чудесне природне лепоте Понтских Алпа.

фото: Б.Субашић

фото: Б.Субашић Домаћини Емина и Хасан

Припремили су послужење "каквог нема нигде на свету": проју, цицвару, зељаницу, сармице од зеља и кисело млеко, чиме су западни новинари из чајне експедиције били фасцинирани, а домаћине је пак запањило да журналиста са Балкана добро познаје ове специјалитете и штавише има нека чудна српска имена за њих!

фото: Б.Субашић

фото: Б.Субашић

Упитао сам их да ли су они Лази, по којима је ова област у Османском царству била звана Лазистан, чувени граничари који су поштовали државу али нису плаћали дажбине и поразили војске три султана који су покушали да их учине покорним. Били су изненађени да новинар из Србије зна за Лазе и поносно су потврдили да су они потомци бркатих горштака који су на старим фотографијама позирали са дугим пушкама и камама са правим сечивом, изузетком међу кривим оштрицама уобичајеним за Исток.

фото: Б.Субашић

фото: Б.Субашић

Немачки новинар Маркус, члан међународне експедиције у Чајник, планинску област где се на изузетно стрмим косама узгајају врхунске врсте чаја, слушао је разговор и упитао домаћине да ли желе да имају државу. Одмерили су га и одговорили да Лази не морају да имају државу јер су идентитет сачували чувајући језик ког наука сврстава међу најстарије на свету. Они су у Турској Турци и муслимани, а у суседној Грузији Грузини православци, али изнад свега су древни Лази са идентичним менталитетом чије су највише вредности марљивост, част, гостољубље, поштовање породице и земље.

фото: Б.Субашић

фото: Б.Субашић

- Никада не продајемо своју земљу и куће странцима, ни ако се одселимо у град или другу државу. Ретки који продају имања морају прво да их понуде браћи и сестрама, а ако они не желе да их купе, онда морају да их понуде суседима. То правило се не крши - био је одсечан Џингис.

фото: Б.Субашић

Колико Лази воле своја имања новинарима је постало очигледно следећег јутра, док их је комби возио стрмим путељцима са безбројним серпентинама ка селу Хемшин. На најстрмијим падинама дубоких клисурица по чијем дну теку запенушани планински потоци, виделе су се пажљиво усечене безбројне уске терасице са густим редовима жбуња чаја о чијем квалитету сведочи податак да се за њихове листиће отимају најпознатије светске компаније.

фото: Б.Субашић

- Наш чај је органски јер због велике надморске висине и климе уопште нема штеточина које би га нападале. Инсектициде, пестициде и вештачко ђубриво не користимо. У овој области киша пада бар пет дана недељно, а зими снег који као ћебе чува чај од мраза - објашњавао је Јуши, светски признати стручњак за чај из Ризеа, који гостује на симпозијумима и фестивалима посвећеним овој племенитој биљци од Јапана до Немачке.

фото: Б.Субашић

Овај "чајни гуру" живи са породицом у традиционалној кући од камена и дрвета на ивици планинског понора из којег у време жетве чаја укућани излазе у четири ујутро да би пажљиво ручно чупкали листиће, не користећи чак ни уобичајене маказе са кесом у коју падају одсечени делови биљке. Берба мора да почне рано јер ујутро у планинама Понта влада суптропска клима која одговара чају, али не и берачима.

фото: Б.Субашић

Чим се појави сунце и загреје влажне шуме, из њих се дижу огромни праменови магле и сакупљају у облаке који се дословно рађају из зеленила. У овој атмосфери џунгле одећа се за тили час натопи знојем, без могућности да се осуши због страховите влаге.

фото: Б.Субашић

Због жилавих и густих гранчица жбуња чаја које кидају и тканину и кожу, берачи морају да носе гумиране панталоне, а када пада киша и кабанице. Оне чувају прегрејана тела од хладне кише, док из рукава теку потоци зноја. Листићи који су намењени за зелени чај се користе онакви какви су убрани, а да би се добио црни чај неопходна је њихова термичка и механичка обрада.

фото: Б.Субашић

Пробрано чајно лишће се ставља на врелу удубљену плотну мале пећи где их познавалац процеса какав је Јуши гњечи и меси масу око три сата, при чему се издваја и чајно уље.Његови покрети су веома брзи, јер би иначе добио опекотине. Наравно да постоје и индустријски начини добијања црног чаја, али прави љубитељи овог напитка признају само традиционални начин припреме и испијање чаја међу облацима из јединих кишних шума Евроазије.

- Највећи део производње из Ризеа остаје у Турској, где се дневно попије 240 милиона чаша чаја, али и потражња из иностранства је огромна. Ризе тренутно даје више од осам одсто чаја који се попије у свету - причао је Јуши, правећи за чланове новинарске експедиције своје ремек-дело, чајни напитак процеђен кроз плод бергамота, који му даје изузетан укус.

фото: Б.Субашић

ЧАЈНИ ТУРИЗАМ

фото: Б.Субашић

ЈУШИЈЕВИ чајеви су чувени јер у њих као додатак ставља и ароматично планинско биље убрано са више од 3.000 метара надморске висине. Његова породица се сада бави и одрживим туризмом јер су после приказивања чајева из Ризеа на светским фестивалима, посетиоци са свих меридијана почели да долазе у Понтске Алпе, да упознају њихову лепоту и пију ароматичне напитке уживајући на једноставној дрвеној тераси изнад понора.

фото: Б.Субашић

За захтеве туриста задужен је женски део породице, чији је стуб бака која дежура крај шпорета на дрва под надстрешницом чија је цела грејна плоча покривена чајницима, док се у рерни пеку баклаве са додатком чаја, а посебан специјалитет је чизкејк са глазуром од чаја. У понуди је и козметичко уље од чаја које је изузетно цењено међу овдашњима.

фото: Б.Субашић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације