Репортаже

"ТЕСЛИН ТОРАЊ ВРАТИЋЕМО НА ЛОНГ АЈЛЕНД" Марк Алеси из њујоршког научног центра Ворденклиф, за "Новости", о српском генију

Драган Вујичић

27. 07. 2024. у 22:46

ЧАРОБНИ плес дронова изнад Шорама на Лонг Ајленду другог викенда јула у част Николе Тесле дефинитивно је означио још један васкрс живота једине преостале оригиналне научне лабораторије у свету која је остала иза српског генија. Уједно, спектакл који је окупио хиљаде Американаца био је велика победа ентузијазма Марка Алесија и сарадника из Теслиног научног центра Ворденклиф који су пре само девет месеци "чупали косу" када је ватрена стихија захватила објекат, новембра 2023.

ТЕСЛИН ТОРАЊ ВРАТИЋЕМО НА ЛОНГ АЈЛЕНД Марк Алеси из њујоршког научног центра Ворденклиф, за Новости, о српском генију

Истрага о пожару још није завршена и не може се говорити о узроцима, али од 10. јула и Теслиног рођендана, посетиоци поново могу да дођу, виде и науче много о раду генија.

Марк Алеси је човек са мисијом. Окупио је поштоваоце рада српског научника из 108 земаља и заједно су кренули у још једну обнову Центра. У Београд ће доћи у септембру или октобру, а дотле, како се нада, штета од стихије која умало није прогутала Теслино наслеђе биће додатно санирана. Овај човек не сумња да ће чувени торањ на Лонг Ајленду који је уништен 1919. бити враћен на ово место по оригиналном пројекту и подсећа да је торањ "чуда правио" само једном, 1903. стварајући јаке светлосне и звучне ефекте иза чега су остале многобројне спекулације о његовој намени и могућностима.

- Оригинални торањ био је висок 60 метара, а под земљом је имао још 36. Колико је за науку оног доба била значајна једна оваква лабораторија и колико се од ње много очекивало сведочи податак да га је финансирао лично Ј. П. Морган, а пројектовао Станфорд Вајт, архитекта који је осмислио и чувену дворану Медисон сквер гарден која је и данас симбол Њујорка - говори за "Новости" Алеси, додајући да је мисија "његовог" а Теслиног научног центра Ворденклиф да о науци славног Србина сведочи кроз мање познате научне чињенице о заоставштини Тесле.

Требало да буде Радио сити

У КУЋИ Николе Тесле Барбара Дадино и Даниел Бирна живе већ 10 година и у њој трагају за "изгубљеном историјом" Тесле у Ворденклифу. У књизи Дадино открива да је Тесла 1901. купио 200 хектара земље на којој је заједно са инвеститорима замислио нови, лепи град, који је српски научник планирао да назове Радио сити.
Тесла је хтео да Ворденклиф буде стални центар његових операција и главни град светског система бежичне комуникације.
Нажалост, Теслина средства су пресушила, Ворденклиф постаје градић Шорам 1906. док је торањ срушен и претворен у старо гвожђе 1919. док је лабораторија нешто касније заплењена.

Једини дом који је наш научник имао у Америци је на Лонг Ајленду. Ту је и једина кућа у којој је живео од 1902. до 1904. када је због новог великог сна напустио Њујорк где је живео у хотелима.

- О Тесли у кућном окружењу мало се зна. Волео је да плива у океану, а на плажу је силазио из задњег дела дворишта. На тој обали тестирао је сопствени изум - чамац на даљинско, бежични, управљање. Иако је "чамац на даљински" осмислио још 1898. и представио га баш у Медисон сквер гардену, на том патенту "УС 613809" радио је пуном паром и испод моћног торња с почетка 20. века - открива Алеси.

На јесен долази у Београд на нови сусрет са представницима универзитета

У бившој кући Николе Тесле данас живи амерички пар, Барбара Дадино и њен супруг Даниел Бирн, поштоваоци наслеђа великана. Барбара је написала књигу о "Тесли у кућним папучама" и вероватно ћемо је читати на српском после београдског Сајма књига.

- Ми спремамо велику изложбу о програмирању кроз коју би и научни свет могао да се информише о делу Тесле. Додајемо научнике и стручњаке са свих мердијана како у областима технологија, тако и онима који се баве историјом науке. Тесла је био невероватан човек и проналазач који је променио животе свих људи на планети и желимо само да му одамо истинску почаст и да што је тачније могуће испричамо причу о његовим достигнућима без дезинформација - наводи Алеси.

Права карневалска атмосфера

КАДА су дронови специјално програмирани у част рођендана великана почели плес над Лонг Ајлендом, спектакл се видео и са Менхетна.
- Сви су питали шта се догађа и могли су да чују чије се рођење прославља - наводи Алеси. - Битније је што су дошле хиљаде људи, а и од тога је важнија атмосфера, карневалска, слављеничка, и пуна поштовања за малог човека. То је оно што је Тесла радио целог живота - вели Алеси.

Овај Американац описује Теслин свет у настајању на Лонг Ајленду као место на коме се наука сусреће са истраживањем, а иновације не познају границе!

А у самом Шораму, острвском градићу надомак славног Менхетна, много очекују од Теслине научне академије. Пројекат рестаурације је коштао 20 милиона долара а због инфлације и пожара цена је сада 24. Обезбеђено је 14 милиона долара што гарантује да радови неће стати. Још 10, како се нада Алеси, не би требало да буду проблем.

- Илон Маск је 2013. дао први велики милион, а после пожара помогли су Итан Хоук, Кајли Меклахлан, редитељ Мајкл Алмереида... - каже Алеси.

Марк Алеси каже нам да је чуо за признање "Планетарни Тесла" и за амбициозну идеју која иде из Београда да великани данашњице добијају награду која носи ово име

- Идеје су најважније и чисто срце и намера људи који стоје иза тога. У Београду ћемо разменити идеје, а у људе са Београдског и Новосадског универзитета не сумњам.

Препоручујемо

НА ТРГУ ОД КЊИГЕ СЛАВЕ ДОСТОЈАНСТВО РЕЧИ: Теме од ратне луке Кумбор до Николе Тесле

Црна Гора

0 0

НА ТРГУ ОД КЊИГЕ СЛАВЕ ДОСТОЈАНСТВО РЕЧИ: Теме од ратне луке Кумбор до Николе Тесле

25. 07. 2024. у 14:46

Теслу је једна ствар ПОСЕБНО НЕРВИРАЛА: Рекао сам себи - никад више!

Панорама

0 0

Теслу је једна ствар ПОСЕБНО НЕРВИРАЛА: "Рекао сам себи - никад више!"

23. 07. 2024. у 19:40

ПЕВАЛА У ЧАСТ НИКОЛИ ТЕСЛИ: Сопран Марија Јелић на отварању фестивала на Нијагариним водопадима

Култура

0 0

ПЕВАЛА У ЧАСТ НИКОЛИ ТЕСЛИ: Сопран Марија Јелић на отварању фестивала на Нијагариним водопадима

22. 07. 2024. у 15:44

ЉУБАВНА ПИСМА ПАЈЕ ВУЈИСИЋА, ТЕСЛИН ПЕНЗИОНИ ЧЕК И ПЕРУНОВЕ ГУСЛЕ: Обележени рођендани познатог глумца и славног научника у Адлигату

Култура

0 0

ЉУБАВНА ПИСМА ПАЈЕ ВУЈИСИЋА, ТЕСЛИН ПЕНЗИОНИ ЧЕК И ПЕРУНОВЕ ГУСЛЕ: Обележени рођендани познатог глумца и славног научника у Адлигату

10. 07. 2024. у 17:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје (ФОТО)

Свет

0 13

ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)

ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.

25. 11. 2024. у 18:13

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 7

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

Свет

0 0

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

Репортаже

0 7

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

СРПСКИ културни центри (СКЦ) у Глини, Грачацу, Пакрацу и Славонском Броду, још један који се гради у Осијеку, будући у Петрињи и у Двору на Уни, галерија у Пули и Друштвени дом у Жегару, све ове објекте, подигнуте последњих година на радост Срба у Хрватској, пројектовао је млади архитекта Милош Ушљебрка. А, кад смо га питали одакле је, одговара да је истовремено и из Београда и из Жегара у Далмацији.

26. 11. 2024. у 13:17

СРПСКИ МАНАСТИРИ ОСВЕТЛИЛИ УНЕСКО: Изложба о Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој у Паризу (ФОТО/ВИДЕО)

Репортаже

0 0

СРПСКИ МАНАСТИРИ ОСВЕТЛИЛИ УНЕСКО: Изложба о Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој у Паризу (ФОТО/ВИДЕО)

Светлост којом сија овај град као драгуљ историје и културе читавог европског континента, по свему судећи, иста је она тиха светлост којом горе дечанска кандила и којом сијају Високи Дечани, како православним Србима, тако и целом цивилизованом свету.

26. 11. 2024. у 11:57

ЗЛАТНИ БОР СЕ ВРАТИО ЗЛАТИБОРУ: Тим љубитеља природе почео сађење првих 800 садница четинара по коме је наша позната планина добила име

Репортаже

0 0

ЗЛАТНИ БОР СЕ ВРАТИО ЗЛАТИБОРУ: Тим љубитеља природе почео сађење првих 800 садница четинара по коме је наша позната планина добила име

СПАСИЛАЧКУ акцију "позлаћивања" Златибора младим златним боровима волонтери удружења "Дискавер Сербија" (Discover Serbia) почели су у последњи час, јер су у целој нашој држави остала само четири стабла племенитог дрвета по коме је цела једна планина добила име!

25. 11. 2024. у 20:00

ФРИЗУРЕ СЕ ПРАВИЛЕ И ДОК СУ БОМБЕ РЕДОМ ПАДАЛЕ: Најстарији фриѕерски салон у Србији за 90 година ниједном није ѕатворио врата муштеријама

Репортаже

0 0

ФРИЗУРЕ СЕ ПРАВИЛЕ И ДОК СУ БОМБЕ РЕДОМ ПАДАЛЕ: Најстарији фриѕерски салон у Србији за 90 година ниједном није ѕатворио врата муштеријама

МЕЂУ лепим, старим зградама у београдској Улици краља Петра, налази се најстарији фризерски салон у Србији.

25. 11. 2024. у 17:00

ПРАВЕ КЛОН ПРОКУПЦА: Наши истраживачи раде на значајном пројекту са колегама из Шпаније

Репортаже

0 3

"ПРАВЕ" КЛОН ПРОКУПЦА: Наши истраживачи раде на значајном пројекту са колегама из Шпаније

НАШИ истраживачи са Пољопривредног и Биолошког факултета, Института за мултидисциплинарна истраживања у сарадњи са Институтом за винову лозу и вино из Ла Риохе у Шпанији, тренутно раде на пројекту под насловом "Генетичка карактеризација прокупца: нови ресурси за одрживу и климатски отпорну српску винску индустрију".

25. 11. 2024. у 07:00