ПРЕ 83 ГОДИНЕ, 5. ЈУЛА, НЕМАЧКИ ОКУПАТОРИ ОСНОВАЛИ ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР: На Бањици мучили, у Јајинцима убијали
ПРЕ 83 године, 5. јула 1941, немачки окупатори су у Београду основали злогласни логор на Бањици, највећи на територији окупиране Србије.
У ово место ужаса, до октобра 1944, доведене су десетине хиљада људи, углавном Срба и Јевреја. Већина логораша усмрћена је на стратишту у Јајинцима.
Према проценама и документацији заплењеној приликом ослобађања Београда, у регистар логора, до октобра 1944, уписано је 23.637 затвореника, али многобројни посредни извори указују да их је било много више од 30.000. Велики број осуђеника није ни увођен у књиге овог стравичног места, већ су директно пребацивану у Јајинце где су стрељани.
Званично, Бањички логор је оформљен 5. јула 1941. Формалну одлуку о стварању логора донели су немачки командант града и заповедник Гестапоа у окупираној Србији, а спровео ју је тадашњи помоћник министра унутрашњих послова Драгомир Јовановић. За логорашки простор Немци су одабрали бивши војну зграду 18. пешадијског пука на Бањици, а образован је по узору на немачке концентрационе логоре. За управника је постављен Светозар Вујковић, полицијски комесар, а први заточеници из унутрашњости Србије доведени су 9. јула. Логор је имао двојну немачко-квислиншку управу, али је био под немачком командом.
Осим тога, ово злогласно место, имало је две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције, док је други део био у надлежности Гестапоа.
Како се може наћи у историјским изворима, прва званична категоризација логораша обављена је у септембру 1942, када је уведена и нова категорија - присталице Драже Михаиловића.
У ДЕЛУ ЗГРАДЕ УРЕЂЕН МУЗЕЈ
По завршетку рата, зграде некадашњег логора су предате на коришћење ЈНА. У делу зграде је 1969. уређен музеј, у којем је представљен сурови систем окупације, као и аутентичан изглед логорашких соба број 3, 25 и 26. Тада је скупштина града Београда поставила и спомен обележје испред зграде логора. Данас је Музеј Бањичког логора део Музеја града Београда.
Иако је Бањички логор важио као један од најбоље чуваних и обезбеђених, за време окупације пет логораша успело је да побегне. Прво бекство забележено је у јануару 1943, када је Милка Минић, супруга високог партијског секретара КПЈ Милоша Минића, успела да се извуче из логора. Друго је било у октобру исте године када су побегли капетан Нешко Недић, резервни потпуковник Илија Орељ, студент Никола Пашић млађи и још један затворски чувар. Било је и покушаја бежања бањичких логораша за време извођења радова на Дунаву, у Обреновцу и Панчеву.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СУСРЕТ МЕРКЕЛОВЕ И ТРАМПА Питао је за Путина, а папа јој рекао: "Савијај, савијај, савијај - али осигурај да не пукне"
ДОБАР део одломака се односи на састанак који је имала са Трампом у Белој кући у марту 2017.
21. 11. 2024. у 17:17
Коментари (0)