ЛЕПОТЕ ЦРВЕНОГ МОРА И ДУХ ДРЕВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ: "Новости" у Египту, земљи древних фараона и нестварног подводног света (ФОТО)

Бојана ЈОВАНОВИЋ

20. 06. 2024. у 06:15

ВЛАДА мишљење да вам се Египат неће допасти ако волите Медитеран, јер је потпуно супротан - нема зеленила, вода и ваздух су претопли, а и цео концепт живота, па и туризма, поптуно је другачији.

ЛЕПОТЕ ЦРВЕНОГ МОРА И ДУХ ДРЕВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ: Новости у Египту, земљи древних фараона и нестварног подводног света (ФОТО)

ФОТО: Бојана Јовановић

Међутим, ако му, упркос томе, дате шансу и одете, верујемо да ћете се заљубити на први поглед и по повратку „гласати против“ овог увреженог става. Барем је наше искуство, понето из летовалишта Хургаде, такво. Боравак у овом осунчаном драгуљу Африке протекао нам је, односно „пролетео“, толико лепо и садржајно, да нам мирис борова, праћен грајом цврчака, уопште није недостајао. Лако је замењен шаренилом мириса зачина, цветова хибискуса и палми, свим нијансама тиркизне боје Црвеног мора, спокоја и широких, искрених осмеха, протканих духом 5.000 година старе цивилизације.

Високе температуре овде лако подносите због ниског процента влажности ваздуха, те „њихових“ и „наших“ 35 степени не могу да се мере. Уз то, у Египту стално пирка ветар, а баш као поручен повећао је брзину на 32 км на сат током неколико најтоплијих дана нашег боравка. На плажи због ветра стоји истакнута црвена заставица, што не значи да не смете уопште да се купате, већ да морате током пливања да останете у јасно одређеном видокругу спасиоца, не превише далеко од обале. Такође црвену заставу, али малу, можете тражити од спасиоца, ако свима који би да вам приђу и нешто понуде док уживате на лежаљки желите да поручите да вас не узнемиравају. Само је вежите на дршку сунцобрана и нико вам неће прићи, већ само уљудно махнути у пролазу.

Разнолике су плаже Црвеног мора, од оних са коралним гребенима, око којих живи, по многима најлепши на планети подводни свет, до оних дугих, са белим или жутим песком. Без маске за роњење не крећите пут Египта, јер је сноркелинг овде заиста ванредно искуство. Помно пратећи, као омађијани, најразличитије и најшареније рибе које сте икада видели неприметно ћете сатима остајати у прозирно чистом, 26 степени топлом мору, богатом минералима, и потом излазити препорођене коже. Осим ако се не очешете о корал, јер та врста опекотина, иако није много болна, веома споро пролази.

Осмех је заштитни знак Египћана, као и духовитост – шале се сви, од полицајца на аеродрому који вам тражи кључ од стана само да би се поиграо вашим привесцима, уз опаску „немојте ништа да се плашите“, до момка који нуди јахање камилом, названом Макси такси, због величине „превозног средства“, па ако одбијете, пита да ли желите да јашете крокодила уместо тога. Ненавикнути, првих неколико пута били смо збуњени, јер се шале буквално сви и кад делују „мртви озбиљни“. Како и сами кажу, веома су нам слични по темпераменту, па ћете се и због тога свуда осећати као код куће. Предусретљиви су и ефикасни, код њих све може и све се можете договорити. Још ако желите да се цењкате уз то, нико неће бити срећнији од ваших тамнопутих домаћина што сте се придружили овој игри њиховог кола.

КАДА ПАДНЕ ПРВИ СНЕГ

Уз осмех свим Египћанима заједничка и срдачност, али она искрена, а не увежбана. Дуго ће вам након повратка у Србију стизати поруке од возача Медхата са питањем како сте, али и Ханија, мајстора за свеже цеђене воћне напитке, који би да дође у Србију чим падне први снег. Овај симпатични гргурави 30-годишњак ради 335 дана у години, 13 сати дневно, да би издржавао породицу, а већ дуго штеди за путовање на ком ће први пут видети снег. Како је упознао и заволео много Срба, јер су наша два народа, како каже, као братска, одлучио је да снег окуси баш код нас. Обећали смо му да ћемо му јавити чим падну прве пахуље, а он нама да ће одмах купити авио-карту и доћи у Србију, са супругом. На наше стидљиво постављено питање да ли је још пожељно да Египћани имају више жена, Хани нам рече да је све мање тако, јер је то скупо – треба их издржавати. Он има само једну, мајку своје деце, коју много воли.

Просечна плата у Египту је 300 евра, и већина живи скромно, у складу са приходима, њихова валута је египатска фунта (вреди 2,30 динара) а долар ипак највише цене. Толико да за чашћавање новчаницом од само једног долара можете добити много тога, од наклоности и малих плезира конобара, рецепционера, чистача соба, па до две и по литре нафте на бензиској пумпи. Зато и не чуди што је аутомобилски превоз веома јефтин. Ако не желите да се цењкате а желите да знате ко ће вас возити, најбоље би било да избегнете такси, а превоз наручите преко апликације Ин драјв, што је египатски пандан Уберу, који такође функционише у овој земљи. Примера ради, вожња од 27 километара, колико је наш хотелски ризорт био удаљен од самог центра Хургаде, износи три евра, а поменуту раздаљину прећи ћете за непуних 15 минута. Одговор на „како“ крије се у начину вожње Египћана. Возе веома брзо, а сигурно, како су нас уверили, често по сред испрекидане линије која дели две траке, а семафора, на шест трака широким улицама, готово да нема.

Ако сте љубопитљиви, возачи ће вас успут научити много тога о животу у Египту и препоручити локалне, мање знане, занимљивости, као и да на путу постоје ограничења брзине, али да су знаци који упућују на то налазе само на почетку и крају улице у којој сте, па чак и кад је километрима дуга. Мада полицајци готово никада не заустављају возаче због прекорачења брзине, знају да их искључе из саобраћаја само да би им отворили гепек и пустили их даље, уз осмех. Објашњавају нам да је безбедност појачана од када су се, 2005, догодили бомбашки, терористички напади у Шарм ел Шеику, а након пада руског путничког авиона, 2015, контрола је подигнута на још виши ниво. Где год кренете, свуда ћете видети припаднике војске и полиције, који мирно стоје са својим оружјем, не уливајући вам страх.

Први семафори појављују се тек пред улазак у центар Хургаде, што не значи да се у њиховој близини налази и пешачки прелаз. Изгледа да зебре никоме нису ни на крај памети, о чему је сведочило и изненађено лице полицајца ког смо питали где да пређемо улицу. Након неколико понављања истог питања, слегнуо је раменима, показао лево и десно и рекао – било где. Куд сви, ту и ми. Скупили смо храброст, проценили колико је отприлике потребно најближем аутомобилу који видимо да нас стигне и претрчали шест трака до супротног тротоара централне, Шератон улице, у којој све сија као у Лас Вегасу.

Наслоњени једни на друге, у низу, продавнице различите врсте робе, кафићи, ресторани, самопослуге, чајџинице, козметички салони истичу своју посебност великим светлећим рекламама, те се од неонских боја, послаганих без икаквог реда, не може ни гледати изблиза у локале. Из даљине, читава ова улица изгледа као један велики луна парк, са којим му је додатна сличност бука – од музике, граје, саобраћаја, овде једва чујете првог до вас, те ако сте пошли да седнете и на миру се испричате, бирајте други део града, попут марине.

Пре тога завирите у неку од мањих, попречних улица, у којима се крије сва шароликост овог града, оличена и у воћу и поврћу. Оно овде, својим природним бојама, радосним чини делове ових улица. Продавци своју робу ређају у висину, укосо, па имате доживљај као да гледате у воћни зид. Не пропустите да пробате урме, за које се верује да потичу одавде, а Египат су уврстиле у врх највећих светских произвођача овог воћа. Уз њих, посебно сладак је, нама егзотични, манго, чији се укус, када га пијете свеже цеђеног, одлично слаже са бананом, али и кивијем и јагодом. А тек како тај микс изгледа!

Но, да се вратимо на марину. Ушушкана неколико стотина метара од Шератон улице, једино је место у Хургади на ком су нам тражили да ставимо маске, и то на самом улазу. Међутим, чим прођете детекторе, слободно их скидате и опет све делује као да корона ни не постоји (веома мали проценат заражених ову земљу сврстава на листу најбезбеднијих). У марини вам се чини као да сте у другом граду. У тишини мора љуљушкају се луксузне јахте, осветљене дискретним светлом, палме бацају сене на воду и шеталиште, ресторанчићи и кафићи начичкани су једни до других, а крај пристаништа обасјава светло џамије Ел Мина.

ФОТО: Бојана Јовановић

У појединим ресторанима можете пробати и месо камиле, и то на само два метра од Оскара, такође камиле, која „служи“ да је јашете или се са њом фотографишете. Припремите се на то да ће вас крушпним, тужним очима гледати док јој у сласт једете даљег или ближег рођака. Ако ипак имате довољно јак желудац за то, пробајте ово месо, које ће приликом послужења на трен пред вама и запалити. По укусу најсличније је телећем, само мало тврђе, и најскупље је од све остале хране коју ресторани нуде – порција од 300 г кошта од 25 до 30 евра. Уз камиље месо, нашим туристима је можда најнеобичније то што се плаже за купаче затварају у залазак сунца, кад год то временски било у зависности од доба године (сезона траје свих 365 дана). Тако су нас већ у 18 часова спасиоци опомињали да изађемо из мора, али забрана се односи само на пливање, можете остати на лежаљкама или шетати плажом до кад год желите.

Неколико сати пре сумрака изнад нас појавио се месец, који је све до заласка делио небо са сунцем, остављајући нас да им се дивимо из воде. Уз сјај месеца, плаже су увече осветљене и мобилним телефонима. Њима туристи, уз звуке одушевљења, осветљавају плићак и приобаље, у потрази за раковима. Тако ови сироти љускари сваке вечери имају блиски сусрет са „двоножним џиновима“ који их забљесну вештачким светлом, попут неког НЛО, па им преседне ноћни лов. Саветујемо вам да их не препадате на тај начин, јер ће се, престрављени, брзо завући у свој оклоп или шкољку, па чак можда и умрети ако их убрзо не поклопи неки добар талас.

ЦЕЊКАЊЕ И У АПОТЕЦИ

Фото: Бојана Јовановић

Уколико не волите да се цењкате и осећате лоше што нисте купили нешто што вам уопште не треба, јер вам тако лепо нуде, боље немојте ни улазити у било који од мањих, приватних локала, на улици или у оквиру хотелских комплекса. Египћанима је цењкање, баш као и бакшиш, део културе и у смањивању цене уживају, чак и у апотеци. Међутим, постоје радње и за оне који би да купе производ по јасно истакнутој цени. Такве су све у оквиру тржног центра Senzo Mall, а исто је и у ланцу продавница сувенира и предмета од коже, под називом „Клеопатра“.

Морамо макар поменути и оно чему не би било довољно да простора за описивање ни много више од самог краја наше две стране, излет у Луксор који се налази на рушевинама древне Тебе и комплекс храмова Карнак, један од највећих светских музеја на отвореном, чија је градња започета 16. в.п.н.е, оба под заштитом Унеска од 1979. На путу аутобусом од Хургаде, дугом четири и по сата, ка том централном и јужном делу Египта, пролазићете стотине километара кроз потпуно пусту земљу, без игде ичега сем песка или стена. Разлог томе је што, иако у Египту живи више од 100 милиона становника, 80 одсто њих је настањено у већим градовима. Власти се труде сада то да промене, ужурбано градећи нове, „раштрканије“ по целој земљи.

Приметили смо и много недовршених кућа, у којима људи живе. Водич нам је објаснио да се на недовршене зграде, као и оне ниже од четири спрата, плаћа мањи порез, па је уобичајено да неколико генерација живи у истој, без крова, споља често налик сивој фази градње. У храмовима су нас оставили без даха на мистериозан начин сачувани и у то доба направљени, стубови, њих чак 134 пречника већих од три метра, од којих је 12 високо 21 метар, а остали 10, исписаних сликовним писмом, као и савршено равно, као ласером сечени, обелисци и пилони, монументални остаци Карнака, најважнијег религијског комплекса старог Египта.

Прошли смо и нестварном Алејом сфинги, које непомично леже, са главама човека или овна. Вожњом зеленим Нилом, са источне стране прешли смо на западну обалу ове реке, где нас је дочекала Долина краљева и чувене гробнице египатских фараона (Тутанкамон и Нефертари само су неки од њих). У близини су и Деир ел Бахари, погребни храм краљице Хатшепсут, прве жене фараона, као и колоси Мемнона, репрезентативни представници најнапредније цивилизације старог века. Ако се упутите на овај излет, обавезно понесите шешир, много воде и затворену обућу, јер је, и у хладовини древних стубова, високе температуре веома тешко поднети.

 

 

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

ЈАНА СЕ РАЗВЕЛА ОД МУЖА КАД ЈЕ ОБОЛЕО ОД РАКА: Не кајем се, преко Фејсбука сам сазнала да је умро

ЈАНА СЕ РАЗВЕЛА ОД МУЖА КАД ЈЕ ОБОЛЕО ОД РАКА: "Не кајем се, преко Фејсбука сам сазнала да је умро"

СУДБИНА некада уме да се поигра са нама и доведе нас пред невероватна искушења. Некада морамо да донесемо важне одлуке које могу да нам промене ток судбине.

28. 06. 2024. у 20:02

Коментари (0)

ЗГАЗИО ГА ЈЕ! Шешељ најавио велику политичку промену