ТРИ ПУТА ИЗБЕГАО СМРТ И КРЕНУО ОД НУЛЕ: Дејан Петровић из Лапова, човек бурне биографије, упркос свим недаћама дочекао и пензију (ФОТО)

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

17. 06. 2024. у 07:00

ПРОШЛОГ месеца пензионисао се Дејан Петровић, доскорашњи директор једног сектора у крагујевачкој фирми "Застава-оружје", човек бурне биографије родом из Сарајева, који је три пута избегао смрт, а у Лапово, родно место његовог оца Милисава, пребегао је са само 30 ондашњих немачких марака.

ТРИ ПУТА ИЗБЕГАО СМРТ И КРЕНУО ОД НУЛЕ: Дејан Петровић из Лапова, човек бурне биографије, упркос свим недаћама дочекао и пензију (ФОТО)

FOTO: Privatna arhiva

Петровић је одмах по завршетку Електротехничког факултета добио посао у војној фабрици у Сарајеву. Био је један од најбољих младих инжењера, инжењер-конструктор у Центру за истраживања, у коме је радио на електро склоповима и водио пројекат електронике за систем мерења деформације цеви на тенковима и топовима. Његово напредовање у каријери, али и дотадашњи живот, зауставили су ратни сукоби.

Године 1992. на ратишту на Илиџи провео је месец-месец и по дана. Тврди да су стан, у коме је живео са оцем Милисавом и мајком Радмилом, претресали чак 17 пута и да је било питање дана када ће бити ухапшен. Два пута су ноћу долазили по њега, али су га комшије муслиманске вероисповести, са којима је провео детињство, спасиле да га не одведу. Тада се први пут спасао сигурне смрти.

- Постојала је и могућност да ме ангажују у њиховим јединицама, па бих ко зна шта морао да радим својим сународницима. Знао сам да морам да побегнем у Србију. Пријатељи су ангажовали чувеног фудбалера Јосипа Каталинског, који је са супругом дошао да би ме пребацио из Сарајева. Међутим, током извлачења зауставила нас је паравојска Јуке Празине. И тада сам се само неким чудом спасао смрти. Враћен сам у стан, али је било питање када ће доћи поново по мене - нерадо се присећа Петровић.

У Лапово је са родитељима успео да се пребаци 6. августа 1992. године. Имао је само 30 ондашњих немачких марака. Уселили су се у дрвену бараку на очевом плацу, која чак није имала ни воду, већ су имали само пумпу у дворишту. Срећом, убрзо је добио посао у предузећу "Застава-оружје" у Крагујевцу, а у међувремену је саградио и кућу.

Боравак на ратишту

ПЕТРОВИЋ је 1995. године поново отишао до Сарајева. Стациониран је на Романији. Био је на брду које су непрестано "тукли", па је 24 сата морао да пази да га нека граната не погоди и да се крије у рову. Док је био на другом положају, изашао је на косу да би мало протегао ноге. Саборац га је одмах позвао да се врати, јер је то био простор који је контролисао снајпериста са "друге стране".

После четири месеца, када је потписан Дејтонски споразум, Петровић се заувек вратио у Лапово. Добио је "папире" за Канаду, али је одустао, што због родољубља, што због тога што је морао да брине о болесним родитељима који су били без икаквих прихода.

- Кренуо сам од нуле. У "Застави" сам добио најнижи положај и радио у одржавању. Временом сам напредовао и 2020. године постао сам руководилац Сектора за одржавање машина и процесне технике. Паралелно сам у основној и средњој школи у Лапову предавао информатику, пословну информатику и математику, а нарочито сам поносан што су ме ђаци у анонимној анкети прогласили за најбољег професора. Поносан сам и на КУД "Лапово", који сам основао и који је до сада освојио прегршт медаља. Свој живот бих у једној реченици описао као непротраћено време с пуно темпа и без гриже савести - закључује Петровић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ ОРЕШНИКА: Украјински истражитељи испитују остатке руске ракете (ФОТО)

ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ "ОРЕШНИКА": Украјински истражитељи испитују остатке руске ракете (ФОТО)

УКРАЈИНСКИ истражитељи почели су да испитују остатке Орешника, нове руске балистичке ракете средњег домета, која је недавно употребљена у нападу на Дњепар, и представља најмоћније оружје употребљено у рату до сада.

24. 11. 2024. у 15:26

Коментари (0)

АЛТА БАНКА ПРОСЛАВИЛА СЛАВУ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА: Традиција у циљу очивања вредности