ПРВА ЉУБАВ И ИНСПИРАЦИЈА МИЛОВАНА ЂИЛАСА: Приказ аутобиографских записа једне од најзанимљивијих жена наше историје објављен у "Монду"

У француском "Монду" недавно се појавила слика једне од најзанимљивијих жена из југословенске и српске историје, уз приказ њених аутобиографских записа, које је историчар Вељко Станић недавно приредио у књизи "Отписана" (издање Vukotić media). Митра Митровић, антифашисткиња, феминисткиња, партизанка, прва жена министар у једној југословенској влади, већник АВНОЈ-а, послератна посланица, прва супруга најпознатијег овдашњег дисидента Милована Ђиласа...

Vukotic media

Једна од ретких која га је подржала 1954. године, иако су већ били разведени, бранећи социјализам са људским лицем и борећи се за демократске принципе, после чега бива скрајнута и лишена свих функција. "Монд" наводи да је Митра и даље инспирација многим женама и помиње њен мурал, на Обилићевом венцу.

У крајње интимној и чак лирски писаној књизи сећања коју је приређивач Станић насловио "Отписана", Митра Митровић евоцира предратни живот у Београду, студије, ангажовање антифашистичке омладине, опчињеност Совјетским Савезом, љубав са Ђиласом... Креће од свог првог политичког сећања - на убиство Басаричека и Павла Радића, и рањавање његовог брата Стјепана у скупштини, па јурњаву жандара са исуканим сабљама београдском калдрмом (била је шести разред гимназије), а онда одлазак на факултет из родне Пожеге, упознавање са револуционарном омладином и левичарским идејама, бунт против шестојануарске диктатуре краља Александра... Дели са нама романе које чита, открива зашто није могла да напише оштру критику "мекане, сентименталне, женске поезије која одвлачи од живота" Десанке Максимовић, а коју јој је партија наручила и сећа се првог сусрета са студентом Милованом.

Vukotic media

Било је то усред мале слушаонице Филозофског факултета. Док је маштала о њему, доцент на фонетици Бранко Милетић ју је прозвао. Лежерно се полупридигла са клупе и рекла да не зна да одговори јер није слушала, а градиво ће већ научити до дипломског. Била је то њена мала победа, јер ју је Ђилас приметио и насмешио се. А онда је уследила шетња по Калемегдану, од шест до девет увече, када се закључава њен студентски дом, током које се одиграло, како наводи Митра, "толико интензивно упознавање, као да се радило о животу и смрти."

Па онда један сусрет у Ужичкој Пожеги, за време зимског распуста, када Милован на путу за Црну Гору долази да је обиђе, и шетају, кријући се од полиције, по љутом мразу околним путевима око градића, гробља, расадника, Лисишта.

Митра Митровић нам даје и врло прецизан приказ стања на факултету, борбе студената за аутономију универзитета, за право гласа за жене, слободу говора. Сведоци смо хапшења, илегалног рада, растурања летака, Герингове посете Београду, али и бацања ручно направљеног сузавца на свечаности коју су у част цара Николаја организовали руски емигранти, на Коларцу...

Описујући своју генерацију, она каже: "Ми смо у ствари били доста озлојеђен и оштар млади свет, окренут више социјалним питањима и неприпадању том друштву експлоатације, пљачке, крађе, простаклука, лажног морала, богатства с једне и сиромаштва с друге стране."

Ове несређене дневничке забележбе, које су могле бити и припрема за аутобиографију, Вељко Станић пронашао је у Митриној заоставштини, власништво др Алексе Ђиласа.

- Митра их није писала у тамници, али јесте у годинама самоће и напуштености након што је ова велика револуционарка, која се у првој послератној деценији налазила на челу просветне и културне политике у Србији, доживела искуство расцепа са партијом и револуционарном свешћу - истиче Станић. - Ове успомене омогућавају да повежемо наизглед разбијене и одвојене делове њеног живота: предводнице студентског покрета, илегалке, заточенице Бањичког логора, партизанке, уреднице "Жене данас" и једне од главних личности Антифашистичког фронта жена, књижевнице.

Vukotic media

Посебно упечатљиви делови везани су за суђење Ђиласу и посету затвору, где јој цензор, масних руку, жваћући нешто, држи неприлично и срамотно предавање каква би писма требало да пишу младе, честите девојке. Митра толико вешто описује ову сцену, да и читаоца спопадне срам и нелагода од сазнања да неки тамо задригао цензор чита најинтимнија девојачка писма момку. Иначе, на дан суђења Ђиласу 1933, Митра има завршни испит на студијама и остаје јој само још дипломски. После испита јури пред Суд за заштиту државе, у Кнеза Милоша, и стиже таман да чује изрицање пресуде - три године робије.

- Једва сам се од тренутне несвестице одржала на ногама да не паднем усред суднице. Успели смо да се (грчевито) поздравимо. И њих су одвели. Враћала сам се кући немоћна, улице су изгледале нешто друго, нестварне. Збрајала сам године, била је јесен 1933 (октобар), значило је до 23. априла 1936; управо сам била навршила 21 годину, Ђилас је био навршио 22; кад изиђе с робије бићу увелико у двадесет четвртој, он ће навршавати двадесет пет. Изгледало је бескрајно далеко. И било је - пише Митра.

Али, време је прошло, и она и сестра су дипломирале (она код чувеног академика др Александра Белића) и запослиле се (она у библиотеци Народне скупштине). Наставила је да се бави илегалним радом и Милован је изашао на слободу. Почели су да живе заједно, венчали се, скроман собичак са једва нешто ствари, у Улици мајке Јевросиме. Лавабо у соби, клозет заједнички. Хране се у кафани "Код стрица", бацају новчић ко ће заложити пећ, креветске пресвлаке и Милованове кошуље даје на прање у "Чистоћу". Кад нема чистих кошуља, купује јефтине, цицане, шарене. Често иду у биоскоп "Балкан", Ђилас воли вестерне, а она дрема уз плехану пећ. Једном су свратили на ћевапчиће у бифе и налетели на политичаре Корошеца и Цветковића. Али, приватан живот је био само њихов, небитан за партију, па о њему нису ни причали.

Али зато јесу о егзекуцијама у СССР-у. Када је пред Милованом, у шетњи, изразила трачак сумње на основу јако штурих и једностраних информација, о томе да ли мора да буде баш толико смртних казни, одбрусио јој је: "Ти си критизер." Тек накнадно, сазнаће се за силне чистке, депортације, убиства... Ово незнање Митра до краја себи неће опростити, иако ће кривити све оне у оквиру КП који су се лично уверили у то шта се дешава у СССР-у, а од њих су крили и још им потхрањивали заблуде.

Vukotic media

- Објављена готово пола века од настанка, аутобиографија Митре Митровић није некакав постхумни реванш нити освета одбачене и напуштене револуционарке - сматра Станић. - Није то ни књига самосажаљења нити баналног самооправдања. Једно од питања на које није лако одговорити је и како су у личности Митре Митровић били помирени рационалност и идеализам, прибраност и аналитички ум са спремношћу на акцију и жртву. Њене успомене још једном показују стару истину да је живот сложенији од сваке идеологије или унапред створеног политичког мишљења. Отписана у једном времену, она (п)остаје драгоцен и поуздан саговорник у времену нових запитаности и дилема.

Препоручујемо

Политика

0 5

ТАЈНО СУЂЕЊЕ МИЛОВАНУ ЂИЛАСУ: Запис са стенограма и ко је био "ђавољи адвокат"

18. 09. 2020. у 09:55

Друштво

24 8

ЧЕТНИЦИ ЗА ТИТА ВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉИ ОД ТРЕЋЕГ РАЈХА Броз: Партизани спремни да ратују против сваког на кога Берлин укаже

11. 07. 2020. у 20:11

Свет

1 5

МИНИСТРА ПИТАЛИ О УКРАЈИНИ, ОН ХРКАО У ПРОГРАМУ УЖИВО: Урнебесан снимак из комшилука, гошће емисије праснуле у смех (ВИДЕО)

14. 01. 2023. у 17:42

Свет

0 5

ПУТИН "ПРЕСЛИШАВАО" МИНИСТРА ПРЕД КАМЕРАМА: "Ко је одговоран за то, реците ми презиме те особе" (ВИДЕО)

15. 12. 2021. у 14:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације