ЖУБОРИ СЕЛО ВЕЧИТИХ БУНЏИЈА: Место Вевчани код Струге носи статус Македонског Сан Марина и значајне туристичке атракције

МЕСТО које броји близу 2.500 становника надомак Струге у Северној Македонији неуспешно се отцепљивало од две државе.

Фото: Ј.С.

Најпре су покушали да прогласе независност 1987. године од тадашње СФР Југославије, а други пут 1991. године, када се село прогласило независном републиком само 11 дана након што је Македонија сама прогласила независност током распада Југославије. Данас је "Република Вевчани", са својом заставом и валутом туристичка атракција, за коју вам добро дође њихов пасош, иако није обавезан. Због својих особености многи упоређују Вевчане са Сан Марином.

На само двадесетак минута вожње од Струге ово место, које је свега шест километара удаљено од границе са Албанијом, пуно је природних лепота. Вевчански извори су, кажу, најлепша природна знаменитост овог места и целе Северне Македоније. Има их десет и раштркани су по планини Јабланици која се уздиже над селом. Брзаци крче пут кроз шуме и сливају се у Вевчане пролазећи крај кућа, споредним и главним улицама, има их свуда и стиче се утисак да цело место жубори. Главни извор је смештен у отвору пећине, а нешто ниже се налази неколико сталних извора, који се подземно спајају са главним.

Управо су извори и били први повод да се покаже бунтовнички дух и то у време комунизма.

Наиме, 1987. године почео је сукоб мештана са представницима власти због изградње спорног водовода којим би се вода са извора преусмеравала у тада ново елитно туристичко насеље Елен Камен недалеко од Струге, а наводно би овај грађевински подухват оставио Вевчане без изворске воде. У историји "Вевчански случај" описује се као велики протест који је утицао на будућност овог малог места.
 

Фото: Ј.С.

На дан почетка изградње Водовода 6. августа 1987. године на стотине мештана, међу којима су били жене и деца блокирало је пут до извора држећи у руци фотографију некадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита и транспаренте на којима је писало "Живот дамо, воду не дамо".

Следећег дана полиција је добила наређење да разбије протесте. У тим сукобима повређена су 23 цивила и 10 полицајаца, а више десетина житеља Вевчана је ухапшено.

Радови на водоводу су убрзо настављени, а овај догађај изазвао је велику пажњу јавности, с обзиром на то да се већ тада у народу осећала атмосфера надолазећег распада и рата.

Фото: Ј.С.

Није вода била једини проблем. Вевчани нису дозволили ни искорењивање традиције, крштења и венчања у црквама су се обављала упркос тадашњим забранама. Мештани чувају јединствен дијалект који се не може чути нигде другде у земљи. Поред тога, сваког јануара, село је домаћин карневала који привлачи хиљаде посетилаца са целог Балкана, а за који тврде да се одржава 1.400 година.

Фото: Ј.С.

У "Републику Вевчани" се улази када се прође капија града. Процедура налаже да се при уласку гости морају јавити градоначелнику, који је уједно и први човек ове непризнате државе у држави, те се за симболичних 50 денара добија пасош којим се "слободно крећете" шармантним местом које поред извора карактерише и архитектура, али га краси и духовни простор чији центар је саборна Црква Свети Никола, где се прослављају ускршњи и божићни празници.

Фото: Ј.С.

Репортери "Новости" су ову "државу" посетили током нерадног дана, тако да су били принуђени да пасош набаве "испод тезге" по цени од 200 денара. Уз то се добија и вевчански новац који ничему не служи осим што може бити необичан сувенир. Постоје две папирне новчанице - једна од 2 личника на којој је осликан манастир Свети Јован Бигорски и од 5 личника коју краси лик Михајла Пупина.

Фото: Ј.С.

У Вевчанима се налази и спомен-кућа физичара Михајла Пупина, који је једно време живео ту, као и спомен-биста испред "државне управе", то јест зграде локалне самоуправе.

Фото: Ј.С.

Кажу Вевчани у локалној кафани да и даље имају "проблема" са Владом Северне Македоније, али да још увек није сазрело за револуцију, та да "њихова држава" јесте симбол борбе и то ће остати јер бунтовнички дух се овде преноси с колена на колено.

Фото: Ј.С.

Држе до себе

МЕШТАНИМА никада није напорно да у локалним ресторанима и кафићима гостима изнова објашњавају како су они посебан народ и како у њиховој држави нико не може да мења обичаје и традицију. Иако се садашњи становници овог места углавном са поносом сећају протеста "у време Тита", упућенији кажу да су Вевчани још за време Отоманског царства задржали су своју културу и веру, што није био случај са околином.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације