МОЈ ДОМ ЈЕ У ПРИШТИНИ, ГДЕ ЈЕ БИО МОЈ ЖИВОТ: Оливера Будимир о непреболу Косова четврт века касније - "Свог супруга нисам видела мртвог..."
КАД сам завршила свој први роман "Лавиринт живота", мислила сам да сам рекла све што се тиче Косова, али нисам. После сам написала још један роман такве тематике, "Увир на извиру". А недавно и трећи, који се такође дотиче те теме.
"Лавиринт" је био мој дневник, предратни, ратни и послератни. Писан у најболнијем времену за Косово и мене, од краја 1998. до краја 2002. године. Носи највећу емоцију какву само може да носи писање у тренутку дешавања. Не могу ја побећи од косовске теме. Јер, то је као у песми "Куд год да кренем, теби се враћам поново..."
Овако за "Новости" говори Оливера Будимир, гошћа параћинске Библиотеке "Др Вићентије Ракић", где је недавно представила своје књижевно стваралаштво. Пише искључиво романе, а поред поменута два написала је још "Пут облака" и последњи, пре око две године - "Орхидеја и албатрос".
Оливера је рођена у Приштини, корени су јој тамо. На Косову је провела детињство, школовала се, одрасла уз родитеље и тројицу браће, радила, удала се. Данас живи Београду у који је, како објашњава, не дошла, него избегла из Приштине после НАТО бомбардовања 1999. године, спасавајући живот.
- Највећи број Срба на Косову у то време страдао је после бомбардовања. Срби су махом били киднаповани и побијени након уласка Кфора. После изнуђеног одласка наше војске, нас нико није бранио, било смо остављени на милост и немилост. А мислили смо да смо сигурни у својим кућама. Мој супруг је остао тада у Приштини и такође био киднапован, нестао. Тек после три и по године потврђено је да је мртав. У међувремену, свашта се дешавало. Једног дана чујем - жив је, сутрадан - мртав, заклан! Због тога ја на Косово не гледам са временске дистанце, макар то било и после четврт века. То је велика патња која остаје. Ништа се није променило. Свог супруга нисам видела мртвог. А оно што сам сахранила, његове посмртне остатке, то је било у врећи. Остала је непребол.
Прича пуна емоција
ЗА разлику од првог и трећег романа Оливере Будимир, други и трећи су нешто сасвим друго - лаке приче о љубави и путовањима. Њен пети по реду роман "Дежа ви" изаћи ће из штампе јесенас, док ће шести бити објављен на пролеће. Представљање стваралаштва ове списатељице са Косова, уз видео-презентацију, у Параћину је било топло прихваћено, а углавном млада публика по завршетку вечери понела је својим домовима много емоција и нових сазнања.
Свој дневник-роман наша саговорница одлучила је да објави тек 2011. године. "Лавиринт живота" као аутентично сведочанство са Косова био је одлично прихваћен, као и сви њени каснији романи. Последњих неколико година Оливера Будимир је посвећена само књигама, писању и промоцијама. И, мада већ више од две деценије живи у Београду, још га не осећа својим.
- Стан у Београду јесте мој стан, али није дом. Мој дом је био у Приштини. Дом је тамо где нам се дешава живот, а стан је место где спавамо, купамо се, једемо... То су различите ствари. Мој дом је на Косову, где је била моја породица, где су били моји планови, где смо славили славе. Ништа није исто. Човек увек има отпор према ономе што мора. И јако ми је тешко кад чујем да смо ми са Косова дошли у Србију. Нисмо ми дошли, то није био наш избор. Ми смо бежали пред камама, бежали смо пред свачим.
Препоручујемо
ЗУРОФ ОДГОВОРИО РОЗЕНСАФТУ: Није сваки ратни злочин геноцид, а Сребреница је класичан пример
27. 04. 2024. у 23:00 >> 09:40
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (0)