НЕ ПРОЂЕ ДАН ДА СЕ НЕ СЕТИМ ЈУНАКА СА КОШАРА: Потпуковник Драгутин Димчевски, командант 53. граничног батаљона, о легендарној бици 1999.
ДА се међу официрима Приштинског корпуса, међу тим херојима мерило "време" ко је најдуже и највише провео под шлемом и на првој линији фронта са непријатељем пре 25 година, Драгутин Димчевски, потпуковник (тада мајор) вероватно би "узео" прво место.
Фото: Приватна архива
Свих 67 дана боја на Кошарама био је на обронцима Проклетија, углавном са својим војницима 53. граничног батаљона.
Био је одговоран за 13 караула, а изгубио је 16 бораца.
- Много је то, каже после 25 година, али није могло другачије, борбе су биле веома тешке.
Након повлачења са границе, батаљон је размештен у Брус док је исте јесени мајор Драгутин кренуо да обилази гробове својих војника сахрањених по Србији и Црној Гори. Улазио је, како прича за "Новости", у најмање 13 домова завијених у црно. И 25 година од битке на Кошарама, овог априла, заједно са друговима, походи породице погинулих сабораца.
- После свега, шта да кажем како се осећам: као поносан човек и достојан официр - одговара Димчевски на питање, трудећи се да објасни дубоке емоције. - Те 1999. нисам био свестан своје улоге у историји одбране моје земље нити сам, када је завршен рат тог јуна, тачно знао какав подвиг смо извојевали. Да нисам тада био тамо, тешко бих се кајао. И да након рата не обилазим породице наших палих другова, не бих био ни приближно свестан колики су див-јунаци били млади војници. И њихови најмилији.
Са Вучићем на караули Дева
Фото: Приватна архива
Слаже се Димчевски да су Кошаре биле намерно заборављене годинама и да Александар Вучић има много везе са тим што се данас славе јунаци ове битке.
- Године 1997. био је први политичар који се испео на Проклетије да обиђе граничаре. Имам слику са Деве са Вучићем и подсећа ме на те дане.
Мајор Димчевски је према ратном дневнику са Кошара на караулу стигао мање од сат по нападу 9. априла у 6.40. По доласку, одмах је преузео команду, консолидовао редове и вратио борбени морал "погођен" артиљеријском баражима из Албаније и авионским ударима НАТО.
- Кренуо сам од војника до војника у рову и тако данима све време док се водила битка на Кошарама говорећи како морамо по цену живота да одбранимо Проклетије - прича Димчевски. - Да смо устукнули побили би нас у одступању. Овако, одбијали смо их "лицем у лице". Искусним терористима и НАТО инструкторима који су водили шиптарске јурише није било јасно зашто не одустајемо.
Звали су војници Димчевског пре 25 година "тата" и он је то и био. Као строг отац многе ствари је бранио војсци - ватру у рову или околини нису смели да упале да их не виде дронови.
Разум и јуначење младих војника
НАМА на Кошарама су беспилотне летилице биле нон-стоп у ваздуху и оне су и тада имале уређаје који су аутоматски преносили координате - сећа се ратне драме потпуковник Димчевски. - Војска није волела што им је дозвољено да "промоле нос" само кад се боре и било је и јуначења. А онда на Шабановим ливадама 10. и 11. маја, на положају испод нас чета из 125. бригаде је не слушајући старешину запалила ватру, а беспилотна летилица је то регистровала. Имали су 17 погинулих.
- Смрзавали су се граничари, тресли се као пруће од зиме, али су схватили да ако чак и цигарету запале у рову, непријатељ ће их "намирисати". Веровали су ми и када нам је било најтеже.
Најтеже је било 11. априла. На Ускрс је Димчевском погинуло осам војника и командир вода. Сећа се свега као да је било јуче: на локацији Шабанове ливаде погинуо је војник Драган Милићевић Шумар, на Орезу су погинилу водник Иван Васојевић, Дарко Белобрк, Предраг Богосављевић и Миленко Божић.
- Ова четворка је погинула на моје очи. Доводио сам 20 војника да појачам одбрану и био на 20 метара кад су Шиптари на њих отворили ватру. Они су устали у рову мислећи од терориста да смо ми - каже потпуковник.
Истог дана на левом крилу, према караули Морина, погинули су Иван Богослављевић, Симо Поповић и Радиша Илић. Симо и Радиша су претходно успели да се пробију до карауле Морина да однесу део муниције и у повратку их је чекала заседа. Богослављевић који је учестовао у обрачуну погинуо је окрећући ручни бацач заплењен од терористе. Убио га је снајпер.
Сећа се потпуковник Драгутин и свих детаља после боја на Кошарама. Прво је на јесен отишао у село Мијајловац на Морави да обиђе породицу погинулог Драгана Милићевића. Да им објасни како је страдао њихов син и брат:
- Ту сам разумео да за њих и мене рат никад неће завршити и да ће битка на Кошарама за нас заувек трајати. У Врању сам после обишао породицу водника Предрага Милановића. Иза себе је оставио двоје деце...
Потпуковник је "репортирао" и породици Бобана Миленковића из Владичниг Хана и тамо га је дочеко покојников рођени брат који је био исто граничар. Онда је ишао у Лесковац, па у Нови Сад.
Наш саговорник каже да му је било тешко код породице Дарка Белобрка који је био јединац, а отац му је био каменорезац.Клесао је сину споменик за гроб. Ишао је и у Лаћарак код Миленка Божића где су га дочекали отац и син док је мати умрла од туге.
Након тога у Црној Гори био је у породици хероја поручника Леовца.
Важно да старешина држи реч
ПОВЕРЕЊЕ у старешину је кључно у боју, а војници су веровали Димчевском и када је он сам сумњао.
- То су све тешке слике, нема шта лепо да се исприча, али опет, кад се живот и смрт "загрле" има свега. Смеха и суза - прича Драгутин. - Далибор Трајковић био је тешко рањен на Кошарама и обилазио сам га у његовом селу у Поморављу. Десило се да је моја војна компањола стигла пред његов дом док је породица давала годишњи парастос некој рођаки те смо Далибора затекли како лежи непомичан у кориту, због повреда. Са узвишења где је било гробље неко је видео војно возило и помислио да је и Далибор "отишао". Трајковићи су долетели као без душе, прво су плакали, па смо се смејали...
У Црној Гори, у селу код Плужина, породица страдалог Сима Поповића, три његова брата, две сестре и отац, команданта граничара дочекали су као у народној песми. "Морали смо да се бранимо да бисмо живели", тешили су потпуковника који је заплакао видевши јунаштво Поповића.
- Они су ми дали снагу да могу даље да обилазим породице - каже Димчевски. - Толико су били захвални што сам дошао... Симин отац Сретен ми је казао: "Тешко нам је, боли нас, али нема повратка... Морамо да живимо...". Онда сам даље наставио некако лакше и данас више немам дилему око своје мисије. Не сме да се заборави ничије јунаштво. Због живих.
БОНУС ВИДЕО - ЕКСКЛУЗИВНО: Српски свештеник скида албанску заставу са Кошара
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ТУГА: У трагедији у Новом Саду страдао фудбалер и његова девојка, огласио се клуб (ФОТО)
ВЕЛИКА трагедија погодила је Србију, у петак је у Новом Саду пала надстрешница на железничкој станици, усмртила је 14 особа, а испоставило се да је једна од њих фудбалер.
02. 11. 2024. у 08:07
СТРАДАО КРАЈ ВЛАСНИЦЕ МАРИЈЕ: Пас Мирко извучен из рушевина хотела Дубровник - породица тражи само једно (ФОТО)
ПАС Мирко извучен је из хотела Дубровник, који се у уторак срушио. Мирко је страдао заједно са својом власницом Маријом Стефанић, која је до недавно држала овај хотел.
01. 11. 2024. у 11:44
"СВАЂА" ТРАЈЕ ВИШЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ Једини певач са којим Поповић не прича: "У основи приче је алавост према новцу"
ХЛАДНО туширање се обично сматра ’’мучењем’’, међутим, хладна вода има разне предности.
01. 11. 2024. у 12:34
СУМЊАЈУ У СЕБЕ: Хороскопски знакови који немају САМОПОУЗДАЊА
СВАКИ хороскопски знак има своје карактеристичне особине, али неки од њих носе са собом посебан терет – страх да нису довољно добри. Ево који се хороскопски знакови најчешће боре с тим страхом.
01. 11. 2024. у 22:30
Да ли сте знали да топлота најбрже лечи повреду? Откривамо зашто је ТЕЦАР терапија најефикаснија
У физикалној медицини и рехабилитацији, као једна од најефикаснијих метода лечења све више се издваја ТЕЦАР терапија. Реч је о револуционарној методи која пружа изузетне резултате у лечењу тежих повреда мишића, тетива и зглобова, а чак 80 одсто пацијената осећа значајно побољшање већ након првог третмана.
31. 10. 2024. у 16:00
ЦИФРА - БОЛИ ГЛАВА: Колику пензију прима Берчек?
ПЕНЗИЈА Александра Берчека, српског глумца који је својом изванредном вештином освојио срца публике широм региона, многе је изненадила.
02. 11. 2024. у 15:46
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи
У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.
01. 11. 2024. у 11:25
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
Најновије из рубрике
"БОГ ЈЕ ПОСЛАО ВЛАДУ ДА НАС СПАСЕ": Полицајац из Титела од пламена отргао Драгана и његово двоје деце
ВРАЋАЈУЋИ се кући у Тител из Бачке Тополе, где је са колегама обезбеђивао фудбалски меч између домаћег ТСЦ и гостујуће екипе Легија из Пољске, и размишљајући како ће после напорне вечери утонути у окрепљујући сан, полицајац Владимир Влашки (32), изненада је постао херој, којем се клања цео његов Тител.
02. 11. 2024. у 07:00
ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ НЕ ТРЕБА СЕ ПЛАШИТИ: Талентовани мастер инжењер Владимир Сивчев, ради за Мајкрософт - из родне Кикинде (ФОТО)
ВЛАДИМИР Сивчев, мастер софтверски инжењер, ради за највећу светску компанију, а остао је у родној Кикинди.
31. 10. 2024. у 18:30
СИМФОНИЈУ ЗА "НОВОСТИ" НАПИСАО У ЈЕДНОМ ДАХУ: Животна прича професора Александра Миљковића, контрабасисте, широм света цењеног уметника
УСПЕШНИ контрабасиста и професор у београдској музичкој школи "Станковић" поклонио је редакцији "Вечерњих новости" композицију коју је за наш лист написао.
31. 10. 2024. у 16:00
"КУЛТУРНА ИНСТИТУЦИЈА СЕ УДАЛА У МОКРИН": Потомци Крајишника колониста у Накову код Кикинде, негују хумор наслеђен од предака
НАКОВО код Кикинде је село колониста из Босанске крајине, који су овде масовно дошли одмах после Другог светског рата из околине Босанског Грахова и Босанског Петровца. Пола су населили „Грављани“, а пола Петровчани. Налази се на самој граници са Румунијом.
31. 10. 2024. у 07:30
УЧЕ ДА "ПЛЕТУ" СРЕБРНЕ НИТИ: У лесковачком Народном музеју од нестајања чувају вештину обраде племенитих метала (ФОТО)
Више десетина полазника радионица Народног музеја у Лесковцу научило је или учи основе филигрантства као део кујунџијског заната коме прети нестајање.
30. 10. 2024. у 07:00
Коментари (0)