НЕ ПРОЂЕ ДАН ДА СЕ НЕ СЕТИМ ЈУНАКА СА КОШАРА: Потпуковник Драгутин Димчевски, командант 53. граничног батаљона, о легендарној бици 1999.

ДА се међу официрима Приштинског корпуса, међу тим херојима мерило "време" ко је најдуже и највише провео под шлемом и на првој линији фронта са непријатељем пре 25 година, Драгутин Димчевски, потпуковник (тада мајор) вероватно би "узео" прво место.

Фото: Приватна архива

Свих 67 дана боја на Кошарама био је на обронцима Проклетија, углавном са својим војницима 53. граничног батаљона.

Био је одговоран за 13 караула, а изгубио је 16 бораца.

- Много је то, каже после 25 година, али није могло другачије, борбе су биле веома тешке.

Након повлачења са границе, батаљон је размештен у Брус док је исте јесени мајор Драгутин кренуо да обилази гробове својих војника сахрањених по Србији и Црној Гори. Улазио је, како прича за "Новости", у најмање 13 домова завијених у црно. И 25 година од битке на Кошарама, овог априла, заједно са друговима, походи породице погинулих сабораца.

- После свега, шта да кажем како се осећам: као поносан човек и достојан официр - одговара Димчевски на питање, трудећи се да објасни дубоке емоције. - Те 1999. нисам био свестан своје улоге у историји одбране моје земље нити сам, када је завршен рат тог јуна, тачно знао какав подвиг смо извојевали. Да нисам тада био тамо, тешко бих се кајао. И да након рата не обилазим породице наших палих другова, не бих био ни приближно свестан колики су див-јунаци били млади војници. И њихови најмилији.

Са Вучићем на караули Дева

Фото: Приватна архива

Слаже се Димчевски да су Кошаре биле намерно заборављене годинама и да Александар Вучић има много везе са тим што се данас славе јунаци ове битке.
- Године 1997. био је први политичар који се испео на Проклетије да обиђе граничаре. Имам слику са Деве са Вучићем и подсећа ме на те дане.

Мајор Димчевски је према ратном дневнику са Кошара на караулу стигао мање од сат по нападу 9. априла у 6.40. По доласку, одмах је преузео команду, консолидовао редове и вратио борбени морал "погођен" артиљеријском баражима из Албаније и авионским ударима НАТО.

- Кренуо сам од војника до војника у рову и тако данима све време док се водила битка на Кошарама говорећи како морамо по цену живота да одбранимо Проклетије - прича Димчевски. - Да смо устукнули побили би нас у одступању. Овако, одбијали смо их "лицем у лице". Искусним терористима и НАТО инструкторима који су водили шиптарске јурише није било јасно зашто не одустајемо.

Звали су војници Димчевског пре 25 година "тата" и он је то и био. Као строг отац многе ствари је бранио војсци - ватру у рову или околини нису смели да упале да их не виде дронови.

- Смрзавали су се граничари, тресли се као пруће од зиме, али су схватили да ако чак и цигарету запале у рову, непријатељ ће их "намирисати". Веровали су ми и када нам је било најтеже.

Најтеже је било 11. априла. На Ускрс је Димчевском погинуло осам војника и командир вода. Сећа се свега као да је било јуче: на локацији Шабанове ливаде погинуо је војник Драган Милићевић Шумар, на Орезу су погинилу водник Иван Васојевић, Дарко Белобрк, Предраг Богосављевић и Миленко Божић.

- Ова четворка је погинула на моје очи. Доводио сам 20 војника да појачам одбрану и био на 20 метара кад су Шиптари на њих отворили ватру. Они су устали у рову мислећи од терориста да смо ми - каже потпуковник.

Истог дана на левом крилу, према караули Морина, погинули су Иван Богослављевић, Симо Поповић и Радиша Илић. Симо и Радиша су претходно успели да се пробију до карауле Морина да однесу део муниције и у повратку их је чекала заседа. Богослављевић који је учестовао у обрачуну погинуо је окрећући ручни бацач заплењен од терористе. Убио га је снајпер.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Сећа се потпуковник Драгутин и свих детаља после боја на Кошарама. Прво је на јесен отишао у село Мијајловац на Морави да обиђе породицу погинулог Драгана Милићевића. Да им објасни како је страдао њихов син и брат:

- Ту сам разумео да за њих и мене рат никад неће завршити и да ће битка на Кошарама за нас заувек трајати. У Врању сам после обишао породицу водника Предрага Милановића. Иза себе је оставио двоје деце...

Потпуковник је "репортирао" и породици Бобана Миленковића из Владичниг Хана и тамо га је дочеко покојников рођени брат који је био исто граничар. Онда је ишао у Лесковац, па у Нови Сад.

Наш саговорник каже да му је било тешко код породице Дарка Белобрка који је био јединац, а отац му је био каменорезац.Клесао је сину споменик за гроб. Ишао је и у Лаћарак код Миленка Божића где су га дочекали отац и син док је мати умрла од туге.

Након тога у Црној Гори био је у породици хероја поручника Леовца.

- То су све тешке слике, нема шта лепо да се исприча, али опет, кад се живот и смрт "загрле" има свега. Смеха и суза - прича Драгутин. - Далибор Трајковић био је тешко рањен на Кошарама и обилазио сам га у његовом селу у Поморављу. Десило се да је моја војна компањола стигла пред његов дом док је породица давала годишњи парастос некој рођаки те смо Далибора затекли како лежи непомичан у кориту, због повреда. Са узвишења где је било гробље неко је видео војно возило и помислио да је и Далибор "отишао". Трајковићи су долетели као без душе, прво су плакали, па смо се смејали...

У Црној Гори, у селу код Плужина, породица страдалог Сима Поповића, три његова брата, две сестре и отац, команданта граничара дочекали су као у народној песми. "Морали смо да се бранимо да бисмо живели", тешили су потпуковника који је заплакао видевши јунаштво Поповића.

- Они су ми дали снагу да могу даље да обилазим породице - каже Димчевски. - Толико су били захвални што сам дошао... Симин отац Сретен ми је казао: "Тешко нам је, боли нас, али нема повратка... Морамо да живимо...". Онда сам даље наставио некако лакше и данас више немам дилему око своје мисије. Не сме да се заборави ничије јунаштво. Због живих.

БОНУС ВИДЕО - ЕКСКЛУЗИВНО: Српски свештеник скида албанску заставу са Кошара

Препоручујемо

Репортаже

0 10

ЗВОНА ДЕЧАНА ХРАБРИЛА НАС НА КОШАРАМА: Саша Радојевић - Ни данас не знам како смо по победили војно надмоћну западну силу (ФОТО)

01. 04. 2024. у 07:00

Репортаже

0 9

ОТАЏБИНУ ВОЛЕО ВИШЕ ОД ЖИВОТА: У Кленку одата почаст хероју са Кошара Дејану Костићу - Из Аустрије дошао да добровољно брани земљу (ФОТО)

14. 04. 2024. у 20:00

Друштво

0 7

ОСТАО УЗ ДРУГОВЕ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАНА И ДАХА: Ивица Михаиловић је 1998. напустио Војну академију и отишао да одужи дуг на Кошарама

09. 04. 2024. у 07:00

Репортаже

4 6

ЈУНАК СА КОШАРА ДОБИО СВОЈ ТОПЛИ ДОМ: Саша из Крушевца враћа се у потпуно реновиран стан, без дугова, са статусом борца и редовним примањима

18. 01. 2024. у 11:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације