ОД ПАПИРНИХ КЕСА, ПРЕКО БРИСАЧА ЗА КОЛА ДО ВАЈ-ФАЈА: Жене које су практичним проналасцима мењале нашу свакодневицу (ФОТО)

СПИСАК жена које су смислиле разне корисне проналаске без којих би нам свакодневни живот био незамислив, није мали, па ипак најршира јавност за њих најчешће не зна. Неке чак нису успеле ни да уновче своје патенте. Папирна кеса за продавницу, машина за суђе, филтер за кафу, брисачи за кола, држач за тоалет папир, само су неки од изума за које човечанство има да захвали проналазачицама.

Profimedia

Маргарет Најт је измислила паприну кесу са равним дном 1886. и она се и дан-данас користи у продавницама и супермаркетима. Најт су звали и "лејди Едисон", јер се још од детињства интересовала за проналаске, а сама их бележи стотинак. Између осталог, радила је у компанији "Колумбија пејпер бег" и приметила да папирне врећице имају много мана. Започела је експериментисање на машинама док није дошла до кесе са равним дном. Извесни Чарлс Анан је покушао да јој украде изум, тврдећи да "жена није у стању тако нешто да смисли", али га је Маргарет тужила и добила спор, те регистровала патент 1871.

Џозефина Кокрејн из Илиноиса је патентирала прву машину за прање судова, 1886. године. Машина се састојала од бакарног казана са неколико металних мрежа, у које се ставља посуђе. Машину је покретао мотор, а вода са сапуницом је улазила под притиском. У почетку је ова справа прошла доста незапажено, али су хотели и ресторани почели масовно да је наручују после Светске изложбе у Чикагу, 1893. године.

Ненси Џонсон је 1843. осмислила први апарат за сладолед. Спољна посуда пунила се ледом, а унутрашња смесом, која се мешала ручно. Машина је била слична онима које се данас могу видети у посластичарницама и отворила је касније пут индустријском прављењу овог популарног слаткиша.

Instagram

Мери Андерсон је 1903. године изумела гумене брисаче за кола. Током посете Њујорку запазила је да њен возач мора стално да отвара прозор аутомобила и чисти снег са шофершајбне. То ју је подстакло да нађе решење за овај проблем. Произвођачи аутомобила сматрали су, међутим, овај изум бескорисним, па чак и штетним, јер, наводно, омета возаче у вожњи. Мери Андерсон никада није добила никакав новац за изум, а брисачи су касније постали саставни део ауто-опреме.

Мелита Бенц је 1908. патентирала папирни филтер за кафу, пошто јој се нису допадале мрвице које плутају у мркој течности. Почела је да експериментише са листовима упијајућег папира, тако што је пробила рупе на дну чашице од месинга и поставила папир. Овај изум је убрзо регистровала и покренула сопствену компанију за филтрирање кафе.

Алис Х. Паркер је афроамеричка проналазачица, активна почетком двадесетог века. Највише је призната по свом патенту за гасну пећ, регистрованом 1919. године, који је послужио као основа за развој савремених система грејања. Класичан камин није био довољан да загреје њу и њен дом у Њу Џерсију, где је живела, па је наставила да дизајнира прву гасну пећ на напајање природним гасом и први систем грејања са индивидуално контролисаним ваздушним каналима који равномерно распоређују топлоту по целој згради.

Гледис Вест, афроамеричка научница, позната је по математичком моделирању облика Земље, као и по свом раду на развоју сателитских геодезијских модела који су на крају уграђени у Глобални систем за позиционирање (ГПС). Радила је у Далгрену 42 године, а пензионисала се 1998. Након одласка у пензију, завршила је докторат. Ова математичарка је 2018. уврштена у Кућу славних ваздухопловних снага САД.

Instagram

Мариан Роџерс Кроак је изумела технологију ВоИП - "глас преко интернет протокола", као претечу "зума" и "фејстајма". Регистровала је више од 200 патената и уврштена је у Међународну кућу славних жена у технологији 2013. Године 2022. примљена је у Националну кућу славних проналазача и, уз Патришу Бат, прва је афроамериканка која је добила ту част. Њен изум је омогућио корисницима да упућују позиве преко интернета уместо телефонске линије. Данас је широко распрострањена употреба ВоИП технологије од виталног значаја за даљински рад и конференције.

Мери Кенер је пронашла држач за тоалет папир 1982, а пре тога, 1954. посебан "санитарни појас" за жене током циклуса. Али, компанија која је требало да производи њен појас у последњем тренутку је одустала зато што је Мери Кенер - црнкиња! Иначе, и њени родитељи су такође били проналазачи. Никада није добила ни долар од изума санитарног улошка, јер је патент постао јавни и могао је да се производи слободно. Мери Кенер се бавила и аранжирањем цвећа. Била је удата за тадашњег чувеног боксера тешке категорије Џејмса Џабоа Кенера, а заједно су усвојили петоро деце.

Чувена глумица Хеди Ламар и једна од најлепших жена света, уједно прва глумица која је продуцирала сопствене филмове, била је и проналазач. Захваљујући њој данас имамо не само вај-фај, већ и блутут и џи-пи-ес. У америчком Заводу за патенте, под бројем 2.229.387, стоји њено име уз изум "систем за тајну комуникацију". Развила га је заједно са композитором Џорџом Антејлом, док је била на врхунцу глумачке каријере. Фондација за електронске границе је 1997. године доделила награду Хеди Ламар за рад на раном облику широкопојасне комуникацијске технологије, док Аустрија дан њеног рођења слави као Дан проналазача.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације