ТРАЖИО САМ БАР НЕШТО ИВАНОВО И АНИНО: Милан Марковић, брат младог научника настрадалог у НАТО гранатирању воза у Грделици, за "Новости"
ДАН после трагедије био сам овде, да тражим бар нешто што је припадало Ани и Ивану, и у свему видео много тужне симболике.
Увек смо, у својим новчаницима, носили наше фотографије. Замислите, кад сам у том готово спрженом вагону пронашао Иванов ранац који ми се распадао у рукама. Извадио сам новчаник и отворио га. Наврле су му сузе на очи и сав сам се најежио. Његова је слика изгорела, а моја остала чиста...
Ово је јуче за "Новости" испричао Милан Марковић, брат и девер двадесетпетогодишњака Ивана и Ане Марковић који су били међу најмање 15 жртава језивог злочина НАТО-а почињеног 12. априла 1999. у Грделичкој клисури када су пројектили Алијансе ракетирали међународни путнички воз 393 на релацији Београд - Ниш - Скопље.
Тешко са болом у гласу Милан каже и да се члановима породица настрадалих чини као да се све јуче десило.
- Остали смо без најмилијих и њих нама нико не може да врати, а да ли ће правда, да ли ће казна, стићи оне који су нам их одузели, не знам. Ви знате и какве су све конструкције прављене после овог злочина да би се оправдали за зло и мучко убијање цивила. Јесте људски праштати, али за овако нешто, то је баш тешко. Ја лично, нити сам опростио, нити сам заборавио - са сузама у очима казао нам је Милан.
Он је, овом приликом, још једном демантовао да је Ана Марковић, рођена Бјелетић, била трудна, али би она и њен Иван, као и мали Бранимир Станијановић који је тада имао шест година, данас вероватно били родитељи и радовали се својим и успесима своје деце. Живели би животе које су НАТО злочинци прекинули својим бомбардерима.
БЕЗДУШНО ПРАВДАЊЕ ЗЛОЧИНА
ГРАЂАНИ Грделице не могу да забораве слике делова људских тела који плутају реком и висе са грана дрвећа. Причају да је крви било свуда, да су се чули јауци преживелих путника, а да се у ноздравама осећао мирис спржене коже. Бол због мученичког страдања недужних људи продубљивана је и наредних дана бездушним правдањем злочина који је оставио ожиљке на душама оних који и данас лију сузе за најмилијима, положу им цвеће и пале свеће.
Цвеће и свеће крај спомен-плоча погинулима положили су и чланови осталих породица које су у овом НАТО злочину изгубили најрођеније. Биљана Ђурић сваке године преплаче традиционално комеморативно окупљање. Она је у бездушном ракетирању воза препуног цивила, на улазу у Грделичку клисуру, изгубила шестогодишњег брата Бранимира Станијановића и родитеље, Дивну и Видосава.
- Сваки пут је тешко да се дође на место њиховог страдања. Ни после 25 година за њихову смрт нико није одговарао, а и шта би то нама значило. Хоће ли та казна мене да загрли - запитала се Биљана.
Комеморативном скупу на дан када су авиони НАТО алијансе ракетама спржили вагоне путничког воза и то у тренутку док је прелазио Бистрички мост, преко Јужне Мораве, присуствовао је и Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, велики број грађана, представници државних и локалних институција. Они су положили венце и цвеће крај споменика на коме је уклесана порука: "Не треба се бојати људи, већ оног нељудског у њима".
Опело страдалима служио је владика нишки Арсеније са лесковачким свештенством. Интонирана је и химна Србије, а пошта свим жртвама овог безумног чина одата је и минутом ћутања.
- Овде смо на месту светом, месту страдања и месту симболу бестијалности и злочинства оних који су, пре тачно 25 година, својим термовизијски навођеним бомбама ракетирали путнички воз. Нисмо ни свесни да смо се сабрали на месту на коме смо имали прилике да видимо како настаје мучеништво, јер људи који су овде страдали јесу заиста прави мученици модернога доба - истакао је министар Никола Селаковић.
Он је нагласио да се ово место издваја у односу на сва остала места по томе што није ракетиран мост, већ путнички воз пун "нашег многострадалног народа".
- Тог 12. априла, другог дана Васкрса, Христос је победио смрт, а захваљујући овим окупљањима и молитвама, за покој душе страдалих, и ми смо победили оне који су хтели да нас униште и нисмо им омогућили да изврше своје бесрамне и злочиначке циљеве - закључио је министар Селаковић.
Генерални директор "Србија воза" Иван Булајић је поручио да је наша обавеза да памтимо и да никада не заборавимо.
- Већ 25 година чекамо правду, као зрно утехе, али правде за мале народе на свету више нема, тако да је наша одговорност још већа, да сваке године дођемо овде и да памтимо - рекао је Булајић, док је градоначелник Лесковца Горан Цветановић подсетио да је Грделичка клисура била поприште незапамћеног ужаса, а да патња и бол остају дубоко усађени у нашем колективном сећању.
Док преко моста на Јужној Морави, уз традиционални једноминутни звук сирене, пролази воз, нема човека који се не најежи на помисао да су на овом месту падале бомбе и са собом односиле младост и будућност наше земље.
У ВОЗУ БИЛИ САМО ЦИВИЛИ
НЕВЕРИЦА да је НАТО бомбардовао воз у коме није било војника и данас траје. Алијанса је прво негирала ракетирање, али га је касније потврдила и назвала "колатералном штетом", па је чак покушала и да га оправда наводима да је било касно да пилот заустави ракете када је схватио да воз стиже на мост. За то су искористили и срамни "аргумент" - снимак за који је касније установљено да је убрзан готово пет пута, чиме је лажирана и брзина воза.
На овом месту погинуло је најмање 15 особа, док је тешко повређено више десетина људи. Тачан број настрадалих никада није утврђен, јер је идентификација тела из спржених вагона била отежана.
БОНУС ВИДЕО:
НАТО ЗЛОЧИН У ГРДЕЛИЧКОЈ КЛИСУРИ: Обележено 25 година од када је бомбардован воз пун путника
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (0)