СПРЖИЛИ ВОЗ ПУН ПУТНИКА: Данас је 25 година од језивог злочина НАТО над цивилима током агресије на нашу земљу

Игор Митић

12. 04. 2024. у 07:00

ПРЕ 25 година, 12. априла 1999, на други дан Васкрса, око 11.40, НАТО бомбардери ракетирали су и спржили, у Грделичкој клисури, међународни путнички воз 393 на релацији Београд - Ниш - Скопље, пун путника, док је прелазио Бистрички мост преко Јужне Мораве.

СПРЖИЛИ ВОЗ ПУН ПУТНИКА: Данас је 25 година од језивог злочина НАТО над цивилима током агресије на нашу земљу

Фото: А. Станковић

У стравичном злочину, од експлозије и пожара коју је изазвала, погинуло је најмање 15 особа, међу којима је било и деце, док је тешко повређено више десетина људи. Тачан број настрадалих никада није утврђен...

Међу жртвама је био и шестогодишњи дечак Бранимир Станијановић, из Алексинца. Са њим су страдали и његови родитељи Видосав и Дивна. Страдали су и супружници, млади научници Ана и Иван Марковић који су живели у Лесковцу...

Фото: Приватна архива

ЖРТВА Малени Бранимир Станијановић имао је само шест година

- Одвезао сам их на станицу. Воз је био препун путника. Ушли су у други вагон. Лично сам видео да у возу није било војника, па ми је и данас невероватно да су мета били цивили. Оправдања за тако нешто нема, осим зла које су намерно хтели да направе - испричао је раније, у разговору за наш лист Анин отац, покојни Жарко Бјелетић, професор хемије и некадашњи директор лесковачке Медицинске школе.

Фото: Приватна архива

Дивна Станијановић

ЛАГАЛИ И УБРЗАВАЛИ СНИМАК

НАТО је прво негирао ракетирање, али га је касније потврдио и назвао "колатералном штетом". Правдао се да је било касно да пилот заустави ракете када је схватио да воз стиже на мост, и то "аргументовао" снимком. Касније је установљено да је видео-запис убрзан готово пет пута, чиме је лажирана и брзина воза. Ако нешто од губитка најмилијих више боли, онда је то ово бездушно правдање за страдање недужних. У знак сећања на овај злочин на месту трагедије стоји спомен-обележје на коме је уклесано: "Не треба се бојати људи, него нељудског у њима". 

Фото: Приватна архива

Видосав Станијановић

Овај човек годинама је био достојанствен у трагедији која је снашла његову и породицу његовог зета. Због отежане идентификације, двоје двадесетпетогодишњака сахрањени су тек после неколико дана на месном гробљу у Ивановом Владичином Хану. Тамо су и кренули возом, јер је Ивану брат јавио да му је стигао војни позив и да га "отаџбина зове". На пут је пошао без дилеме, као и Ана јер је желела да одложи тренутак њиховог растанка.

Били су заједно од бруцошких дана, а у браку тек пет месеци. Обоје су завршавали постдипломске студије као најбољи студенти Природно-математичког факултета у Нишу и радили као истраживачи у лесковачкој фабрици лекова "Здравље". Ана је, поред хемије, много волела белетристику и уживала у гајењу цвећа, а Иван је, осим Ане, волео и спорт. У време редовног одслужења војног рока био је на ратишту на Плитвицама, па се преко Тузле вратио у Србију. Са тенка на босанском ратишту Момо Капор позајмио је натпис "Смрт не боли" и тако назвао своју књигу коју је Ана читала непосредно пред трагедију. Лично је у библиотеку није вратила. Уместо ње то је учинила породица.

Фото: Приватна архива

Ана Бјелетић Марковић

- Био сам тамо двадесетак минута после бомбардовања. То је неописив призор који никада нећу да заборавим. Тражили смо их у Владичином Хану и у болници међу повређенима. Није их било. Препознао сам их међу онима који су страдали - испричао је неутешни отац и таст.

Сећање на језиве сцене које су сведоци затекли на месту страдања, и после четврт века од ове трагедије, још живе. Грађани југа Србије не могу да забораве слике делова људских тела који плутају реком. Причали су и да су настрадале скидали и са грана дрвећа. Крви је било свуда, чули су се јауци преживелих, а у ноздравама се осећао мирис спржене коже...

Фото: Приватна архива

Иван Марковић

У тренутку док је прелазио мост, воз је погођен са два пројектила, а још две ракете пале су на оближњи друмски мост на Коридору 10. Када је први пројектил погодио воз, локомотива и први вагон, који су тек прешли мост, одбачени су далеко од места страдања. Први пројектил погодио је и почетак другог вагона, а други је спржио трећи и залепио за шине четврти вагон. Док су вагони горели на мосту, преживели су се извлачили кроз прозоре и, страхујући од новог напада, бежали ка пољу и путу. Од силине екплозије из лежишта су избацивани прозори и врата околних кућа, док се долином Јужне Мораве ширио густ дим.

КОМЕМОРАЦИЈА И СИРЕНА ВОЗА

ЧЛАНОВИ породица погинулих, повређени, представници многих институција и организација, лесковачке локалне самоуправе и српске железнице ће, као и сваке године, запалити свеће и положити цвеће на спомен крај Јужне Мораве. Путнички воз и данас ће застати на обновљеном Бистричком мосту и огласити се једноминутном сиреном. Тај звук се већ 25 година шири долином Јужне Мораве и не дозвољава да се стравичан злочин заборави.

Сроднике појединих путника нико није могао да спречи да уђу у ужарени вагон трагајући за најмилијима. О тим тренуцима, после свега, говорили су као о "празном надању". Неверица да је НАТО бомбардовао воз у коме није било војника и данас траје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

НИСАМ СЕ ОПРОСТИО ОД АЈАКСА: Тадић најављује повратак, али постоји један услов, ево и који