ХЕРОЈСТВО СРПСКИХ СПАРТАНАЦА: Навршава се 25 година од почетка крваве битке на Кошарама, савременог епског боја за одбрану наше границе

Борис Субашић

09. 04. 2024. у 11:17

Њихово јунаштво зауставило је копнену инвазију НАТО агресора и терориста тзв. ОВК на Србију. Животе у овој легендарној бици положило је 108 војника, официра и добровољаца.

ХЕРОЈСТВО  СРПСКИХ  СПАРТАНАЦА: Навршава се 25 година од почетка крваве битке на Кошарама, савременог епског боја за одбрану наше границе

Фото Б. Антић

КРВАВА Битка за Кошаре почела је на данашњи дан, пре 25 година. На православни Велики петак, 9. априла 1999, НАТО авијација, артиљерија Војске Албаније и око 1.500 пешадинаца-терориста ОВК напало је укупно 130 граничара 53. Граничног батаљона наше војске у рејону карауле Кошаре. План је био да албански терористи као НАТО пешадија муњевито прегазе српску одбрану и направе сигуран коридор кроз Јуничке планине за праву копнену инвазију коју би извели војници западних земаља. На жалост планера операције из НАТО, српски војници издржали су паклене нападе агресора и терориста у којима су коришћене касетне и напалм бомбе, као и радиоактивна муниција, и одбранили најтеже одбрањиву тачку српске границе на Проклетијама. Са положаја су се повукли као победници тек када је потписан Војно-технички споразум у Куманову. Животе у овој епској бици положило је 108 војника, официра и добровољаца.

Ово је била замисао команданта НАТО агресије, америчког генерала Веслија Кларка, који је био фрустриран војним неуспехом кампање бомбардовања Србије из ваздуха, због чега је тражио од Беле куће и НАТО савезника дозволу да започне копнени напад из Албаније и Македоније са 100.000 војника.

Фото Архива

Амерички авиони Б-52 нису успели да поразе браниоце границе Србије

Политичари из НАТО земаља нису били расположени да ризикују, али Кларк није одустао и у Албанији је почео да концентрише снаге за копнени продор у Србију. Он у мемоарима потврђује да је по његовом наређењу у Албанији, у Куксу, формирана база копнених снага НАТО предвиђних за други ешелон инвазије, да би Алијанса имала што мање губитке. Главни терет пробоја под заштитом артиљерије из Албаније и НАТО ваздухопловства требало је да поднесу терористи ОВК. Кларк је поручио Вашингтону: "Да бисмо били сигурни да ћемо моћи да продремо и да операцију окончамо за неколико недеља, хтео сам шест дивизија, лаких, тешких и мешовитих. Биће потребна и америчка поморско-десантна пешадија, као и ваздухопловне снаге. Проћи ћемо путевима кроз Албанију и Македонију".

Фото: Депоситпхотос/Принтсцреен

Караула Кошаре разорена бомбардовањем НАТО авијације и артиљерије оружаних снага Албаније

У три ујутро, 9. априла, почело је тешко артиљеријско бомбардовање у правцу карауле Морина, да би се сакрио истински правац напада. Око 4.30 завеса од артиљеријских пројектила покрила је караулу Кошаре, а за њом је следио масовни пешадијски напад ОВК. Током следећих пет дана терористи су у масовним нападима уз помоћ НАТО безуспешно покушавали да пробију одобрану, а онда је Војска Југославије узвратила контранападом и осујетила план о копненој инвазији. Прича о херојској одбрани Кошара, која је из срамних политичких разлога тек после неколико година доспела у јавност је део много веће херојске саге о одбрани граница Србије.

- Копнени део оружане агресије 1999. интезивно је вођен на скоро 200 километара фронта из правца Албаније, али и БЈР Македоније, и истовремено у дубини територије Космета. Борба је била на живот и смрт, и у њој, на граничним међама ондашње Југославије и Србије, снаге НАТО и његових савезника, оружаних снага Албаније и терористичке ОВК доживеле су прави војнички фијаско - наводи пензионисани пуковник Милош Јевтић, некадашњи припадник Приштинског корпуса и учесник епских битака.

Млади војници на караули почетком марта 1999. Фото Приватна архива

Он наглашава да су НАТО и терористи уско сарађивали и координисали борбена дејства, а као илустрацију наводи рапорт тзв. Генералштаба ОВК, послат команди НАТО снага и Веслију Кларку, од 26. марта и 18. априла 1999, до кога су дошли наши обавештајни органи.

- У Албанији је, рецимо, било ангажовано око 10.000 војника из САД, Британије, Италије, Француске, Немачке, Холандије и Данске. Амерички контигент "Таск форс игл" бројао је око 5.300 људи, имао је војнообавештајни центар и логистичке јединице, 24 борбена хеликоптера "апач", 22 оклопна транспортера "бредли", 15 тенкова типа "абрамс" и борбене авионе типа А-10. У Албанији је, такође, било око 15.000 припадника ОВК, којима су садејствовале јединице Војске Албаније и милиције, еквивалента десетак хиљада бораца. Обавештајне активности координирали су припадници најјачих западних обавештајних служби, а формиран је и обавештајни центар тзв. ОВК на тромеђи СРЈ, Албаније и БЈР Македоније - наводи пуковник Јевтовић само америчке снаге, а било је и још албанских тенкова од којих је пет уништено.

Он објашњава да је Битка на Кошарама била само почетна фаза много веће операције копнене агресије под именом "Стрела".

- Она је планирана пре почетка НАТО агресије, да се реализује у две фазе, а по отварању коридора и уласка на КиМ, наставила би се дејства по дубини територије ради заузимања комплетне територије КиМ и Србије - наводи Јевтовић.

ПЛАНОВИ И ПРОПАЛЕ НАДЕ

КАДА је план "Стрела 1" за инвазију преко Кошара пропао, тереористи су тражили акцију "Стрела 2", наводи пуковник Јевтовић: "О томе говоре извештаји тзв. Генералштаба ОВК Шону Бернсу од 27. 4. 1999, о 'размештају Српских снага које морају бити нападнуте вечерас или у току сутрашњег дана најкасније', као и обраћање команданту НАТО снага Веслију Кларку за проширивање укупних активности на КиМ од стране НАТО".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ: Нестају им људи на Косову и Метохији, подаци су драстични - у лажној држави и сами признају: Општи очај живота!