"ВРАЊСКА СВИТА" ЈЕ СВЕ, САМО НЕ ФОЛКЛОР: Бојан Ристић руши бројне неистине о српском фолклору које прате изворне српске народне игре

Ј. С.

01. 04. 2024. у 17:45

СТАЛНО истраживање, учење и откривање за Врањанца Бојана Ристића, уметничког руководиоца Културно-уметничког друштва "Предводница" представља велики изазов.

ВРАЊСКА СВИТА  ЈЕ СВЕ,  САМО НЕ ФОЛКЛОР: Бојан Ристић руши бројне неистине о српском фолклору које прате изворне српске народне игре

Детаљ са једне од претходних манифестација / Фото Д. Ристић

Србији и иностранству држи семинаре и предавања на којима руши бројне митове и неистине које прате изворни српски фолклор. Каже у шали да не пропуста прилику да објасни да је кореографија за чувену "Врањску свиту" најмање "врањска" и да том констатацијом обично шокира људе који су познаваоци фолклора.

- У суштини, радим две ствари истовремено. Учим људе и представљам им праву врањску традицију и оповргавам све небулозе које су направили неки људи из ко зна ког разлога, када смо имали само два канала на телевизији и тако је све узимано здраво за готово - започиње Ристић.

Фото: Ј.С.

 

На радионицама за које влада велико интересовање Ристић учи људе врањским играма, објашњава менталитет, зашто су и како играли конкретне кореографије, у којим околностима су живели и како је заправо настајао тај препознатљиви врањски стил играња.

Нема човека који не помисли на Врање када на наступу фолклора чује препознатљив мелос и види девојке обучене у шалваре како играју чувену "Врањску свиту", а онда им се придруже момци у белим кошуљама са повезима на глави.

- Осамдесетих година ту кореографију је за потребе балетског ансамбла осмислио балетски играч Бранко Марковић из Београда, који је у "Врањској свити" приказао турску кафану из 19. века. Био је то професионални експеримент, када се у балетским играма убацивао елемент фолклора. За потребе уметничког приказа, више него успео експеримент - каже Ристић.

Према његовим речима, проблем настаје када фолклорни незналци узимају ову кореографију здраво за готово представљајући њоме један град, његову културу и традицују.

- На више начина је доказиво да то није тако. Градска ношња никада није подразумевала да мушкарци носи повезе, а опанци уопште нису део традиције овог краја, тачније, носили су се само на селу и нигде се не помињу као део врањске градске ношње - објашњава Ристић.

Фото: Приватна архива

 

На крају он истиче да ничим не жели да оспори уметнички квалитет "Врањске свите", али ствари треба назвати правим именом јер она је све само не фолклор и због тога није јој место у фолклорном репертоару.

Фото: Ј.С.

 

Иако, може деловати да се бори са ветрењачама, Бојан каже да велики број његових колега подржава ову свејврсну мисију и жељу за очувањем националног интереса.

Специфичности краја

- ФОЛКЛОРНИХ профитера има свуда. Истина није нешто што се измишља, јер истина је у историји сваког народа. Крајеви Србије имају своје специфичности и њима се треба бавити, неговати и чувати идентитет сваког краја - сматра Ристић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

СИНЕР ИСПИСАО ИСТОРИЈУ ТЕНИСА: Нестварна сезона за италијанског тенисера