ОАЗА МИРА У УЖАРЕНОМ РАТНОМ ОКРУЖЕЊУ: "Вечерње новости" у Јордану, земљи историјских и природних чуда (ФОТО)

АКО постоји држава на земљином шару са небројено различитих богатстава на једном месту, онда је то Јордан: по површини нешто мања од Португалије, излази на два мора - Црвено и Мртво, с богатом вегетацијом на северу и пустињом на југу, израсла је на најразличитијим цивилизацијама.

фото В.Стругар

Од трагова старог арапског племена Набатејци, преко грчких, римских, византијских и отоманских - сачувала је све историјске слојеве до савременог доба. И, наравно, оне библијске: на њеној реци Јордан крстио се Исус Христос, на Махеронту је одрубљена глава Јована Крститеља, са планине Небо показао је Господ Мојсију Обећану земљу, одавде се узнео и Свети Илија на својим ватреним кочијама...

Јордан је млада држава на древном постољу, једна од најлибералнијих у арапском свету. Опстаје на ужареном тлу и трусном ратном окружењу, вођена мудром и одмереном политиком краља Абдулаха Другог и његових претходника. У земљи живи око 11 милиона становника, од којих је готово пет милиона у главном граду Аману. Званични подаци кажу да је 92 одсто житеља муслиманске вероисповести, остали су хришћани који са сународницима живе у истинском складу и разумевању.

фото В.Стругар

Ипак, рат у Гази је овог пролећа оставио последице и у непосредном суседству - туристи Јордан, по речима домаћина, последња четири месеца углавном заобилазе. Зато је овде неубичајено тихо за март који је, заправо, шпиц сезоне. За "проређене" путнике намернике то се показало као неочекивано срећна околност, јер без велике гужве могу да обиђу највеће атракције ове земље, набатејски град Петру и римски Џераш. На почетку путовања обилазимо готово пуст Ум Каис, стар око 2.200 година. Он је у римско доба имао око 12.000 становника и 450 дућана, са разрађеном инфраструктуром: широким тротоарима, дијагонално поплочаним улицама, мрежом тунела и канализацијом. Одавде се као на длану види сиријска и израелска граница, гора Тавор, град Назарет, Галилејско језеро. На само једном зиду препознају се сви историјски слојеви, међу којима су најупадљивији они црни од базалтног вулканског камења.

Фото В. Стругар

Главни град Аман, који зову и "бели град Леванта", смештен између плодне земље и пустиње, подељен је на стари и нови,модерни део. Чини се, колико год је јасна архитектонска разлика, исто толико је и уочљива социјална подела, на сиромашни у "ултра" богати део Амана. И док су у старом начичкани локали са сувенирима, традиционалном одећом, укрштеним суковима (пијацама) уз обиље укуса и мириса, у новом преовлађује бетон, стакло, велике фирме, шопинг-молови и ужурбани пословни људи.

фото В.Стругар

Заједничко је да се и у једном и другом делу ових дана подједнако поштују рамазански празнични обичаји, којима је прилагођено и радно време ресторана. Ипак, туристи и у тим околностима су у прилици да лако и јефтино (1 ЈОД је наших 150 динара) успут нешто презалогаје, а солидан оброк може се пронаћи већ од три јорданска динара.

Са широким осмехом добродошлице дочекују странце, уз обавезно питање одакле долазе. Занимљиво да многи, па и они скромнијег образовања, знају за Србију и распитују се како се у њој живи после распада Југославије. Уосталом, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века многи Јорданци су код нас студирали, неки се и оженили Српкињама, па не чуди што у главном граду постоји и Клуб "Југословена" - бивших студената у СФРЈ. Тако нас рођачки дочекује син једног од њих, Ал Нахар Муханад. Његова недавно преминула мајка Биљана савршено је све четворо своје деце, рођене у Јордану, научила српски језик.

Фото В. Стругар

У овој земљи братску помоћ и окриље нашле су током многобројних сукоба на Блиском истоку избеглице из Сирије, Ирака и, наравно, Палестине. Иако зарад сопственог мира одржавају са свим странама у актуелном сукобу односе "мирољубиве коегзистенције", очекивано, њихово срце и солидарност је на страни Палестинаца. Ипак, ретко су голим оком видљиви знаци подршке на аманским улицама - осим написа у дну чувене Rainbow улице (Stop killing children in Gaza) над љуљашком за децу у облику срца и једног улаза у кафе у забаченој уличици у модерном делу града - We stand with Gaza...

Foto: Фото В. Стругар

POGLEDAJ GALERIJU

Када је о порукама реч, на други начин, занимљива је и она на уласку у Јордански музеј, која сведочи колико је у тој богатој земљи штедња на цени: за разлику од Уједињених Арапских Емирата у којима дневно, становник просечно троши 652 литра воде, јордански житељи морају да се "снађу" са тек 90. Вода нестаје и из Мртвог мора, најниже тачке на површини планете - 427 метара испод нивоа мора. Реч је, заправо, о огромном сланом језеру у који се улива река Јордан. Кроз њега се због високе концентрације соли не може корачати, уз успутна упозорења пливачима да је у води опасно окретање на стомак, а море је толико "мртво" да у њему нема флоре и фауне. Из године у годину, због обилног испаравања и недовољног прилива из реке Јордан, смањује се све више, па је у последњих сто година његова површина готово преполовљена а ниво воде се спустио за скоро 40 метара.

Било како било, Мртво море и даље је међу главним атракцијама за туристе, а о чувеној Петри, која је део светске баштине Унеска и једно од седам светских чуда новог света, и црвеној пустињи Вади Рам да и не говоримо. Западној цивилизацији требало је да се "десе" филмови "Индијана Џонс", "Лоренс од Арабије", "Ратови звезда", "Трансформерси" - па да схвате каква неописива и још неистражена лепота постоји на другом крају света.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације