БИО ЈЕ МОЈ ПОНОС, СИН ПРВЕНАЦ, МОЈ ЖИВОТ: Отац Владимира Белића из Чачка неутешан, колеге у неверици због погибије младог возача камиона

САХРАНА младог возача камиона Владимира Белића (26) који је трагично настрадао на граничном прелазу Калотина у Бугарској, заказана је за четвртак.

Фото В. Илић

 У породичу кућу у Љубићу, где је Владимир живео са оцем Бобаном, претходна два дана не престају да долазе његови рођаци, пријатељи, комшије, а понајвише колеге, који се опраштају од, како су нам рекли, доброг и вредног човека, великог другара и "брата са друма".

- Био је мој понос, мој син првенац, мој живот - понављао је неутешни отац Бобан пред Владимировим колегама који су дошли да изјаве саучешће.

Према још непотврђеним информацијама, Владимир је страдао у бизарној несрећи, када је у колони у којој је чекао на граници изашао из камиона да би "протегао" ноге. Стао је испред свог камиона и у том тренутку је возило кренуло напред, јер је, наводно, кочница попустила, па га је камион прикљештио о возило које је било испред њега.

- Не можемо да верујемо шта се догодило нашем колеги. Зар наш Белчо овако да оде? Само бог зна зашто је морало овако да буде... Био је прави шаљивџија, а да не причам како је сваком од нас помогао, ма где се налазио - казао нам је један од камионџија из Чачка који га је добро познавао.

Фото: В. Илић

Белићеве колеге су нам испричале и да се Владимир недавно развео. Удружени, и јуче су сакупљали новац да сад помогну његовом оцу Бобану, иако знају да неутешном родитељу ништа не може да замени болну празнину насталу трагичним одласком сина.

- Прошао је на путу све и свашта јер је веома млад почео да вози. Чак се нашао и међу неколико колега који су данима били заробљени на украјинској граници у месту Јагодино, марта 2022, када је почела руска офанзива на Украјину. Тада се стоички држао, није желео да српску заставу склони из камиона иако су му то замерали украјински граничари - испричао нам је Владимиров колега.

Када се после 12 дана, практично у заробљеништву, и много неизвесности и перипетија вратио у отаџбину, у исповести за "Новости" објављеној 11. марта 2022, о паклу који је прошао у Украјини, Владимир је испричао:

- У сваком тренутку сам могао свашта да очекујем. Рат је, они имају пушку, ја немам, не могу, нити смем да се браним. Српску заставу у камиону нисам скидао ни за живу главу. Држао сам је изнад кревета у камиону.

Фото: В. Илић

А у Украјини се, причао нам је, нашао на путу за Крим:

- Натоварио сам камион у Горњем Милановцу. Био сам близу Ровна, града у Украјини, када ме је шеф пробудио и рекао ми да је почела офанзива Русије и да наставим непромењеном рутом ка преласку Сенковка, за Русију. Он ме, међутим, поново обавестио да је дошло до компликација. Јагодин је био једино логично решење, јер су тада пропуштали камионе. На путу до тамо била су четири војна пункта, где су ме контролисали. Нисмо имали проблема са војском, све док нисмо стигли до прелаза. Предао сам документа, прошао кроз царинску процедуру. Дао сам пасош и отишао на царину. Цариник ми је рекао да сачекам пар минута, да се паркирам са стране. Ту где ми је рекао да сачекам пар минута, остао сам 12 дана.

Владимир је радио за фирму регистровану у Бијелом Пољу, а газде са којима је имао лепу сарадњу су му биле из Прибоја. Често је возио за иностранство, раније више за Украјину и Русију, а у последње време за Бугарску. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације