ЗА ДЕВЕТ СЕКУНДИ СПАСАО ЈЕ 50 ЖИВОТА: Машиновођа Роберт Острогонац херој несреће која се догодила 17. новембра између Раткова и Оџака

ШТА све можете да урадите за девет секунди? Да спасете 50 живота?! Само толико времена имао је машиновођа Роберт Острогонац, из Суботице, када је на прузи између Раткова и Оџака видео теретни воз који стоји, да спасе свој и животе путника.

фото:Ј.Л.

И успео је. Иако је саобраћајна незгода, која се догодила 17. новембра прошле године, била огромна јер је пун путнички воз, којим је управљао, ударио у теретни који је стајао на колосеку, нико од путника није настрадао.

Иако и сам теже повређен, Острогонац је својом прибраношћу спречио да ова несрећа има трагичне последице.

Фото: Д. Антанасијевић

- Био је петак, радни дан као и сваки други, на који одете са плановима, уобичајеним мислима... Кренули смо из Новог Сада, све је било у реду. На железничкој станици у Раткову је била уредна отпрема воза и ми смо кренули по уобичајеној процедури. Нажалост, нисмо били обавештени о томе да је један теретни воз имао дефект, а док се он не склони са станичног размака, није требало да добијем дозволу да кренем са станице - прича нам о том стравичном тренутку Роберт, који осам година ради као машиновођа "Србијавоза". - Не знам којим речима бих описао тај хорор. Био је мркли мрак и само одједном сам угледао два светла задњег вагона тог теретног воза. Све ми се окренуло пред очима. Цео живот. Гледате практично смрти у очи, свесни сте да ћете настрадати, само не знате у коликој мери. Онда помислите на путнике који седе иза вас, на колегу кондуктера...

Фото: Ј. Лемајић

ОДЛИКОВАН МЕДАЉОМ ЗА ХРАБРОСТ

РОБЕРТА је за витешки подухват на Сретење одликовао председник Александар Вучић Медаљом за храброст "Милош Обилић".

- Много ме је дирнуо тај потез. Искрено, нисам очекивао, али сам поносан. Не волим да причам о послу, свако од нас машиновођа има у свом радном веку сличних ситуација. Ово је леп и тежак посао, у чијој основи је одговорност. Питају ме колеге за савет, али нема универзалног савета јер смо сви ми другачији у кризним ситуацијама. Урадио сам све "по уџбенику", али паника може свашта да учини. Зато морамо увек бити прибрани. Ко ће, ако не ми - каже Роберт. 

Без обзира на највећи могући страх који човек може да доживи, Роберт је урадио све што прописује служба.

- Све што сам у том моменту могао да активирам притиснуо сам. Када сам видео да и поред тога не можемо да се зауставимо, истрчао сам из кабине и рекао путницима да се добро држе. И онда удар. Од момента када сам видео светла до удара прошло је само девет секунди. Сада заиста схватам релативност времена - наставља скромни херој. - И сам сам се ухватио за наслон од седишта па сам од силине удара полетео и ударио у електричну таблу. За велико чудо путници у том тренутку нису јако паничили, те су тако и мени помогли да, кад смо се зауставили, изађем напоље и проверим шта се заиста десило. Знао сам да смо ударили у други воз, али сам морао да видим да ли цури нафта да се не запалимо, где смо уопште, која врата да отворимо.

Фото: Ј. Лемајић

И сам тешко повређен, Роберт је изашао из воза, видео да је с једне стране вегетација, а с друге јарак, па је нашао део где је уска стаза и њоме извео путнике напоље. Одмах је позвао полицију и Хитну помоћ, лоцирао воз који је био око километар и по удаљен од прелаза у Лалићу, обавестио надлежне...

- Кад сам отворио очи, дошао к себи, по тоталном мраку, само сам помислио ко ће звати помоћ ако не ја, јер је кондуктер био тешко повређен. Само сам се молио да нико није погинуо, било је у возу много младих и мале деце. Полиција и Хитна помоћ су врло брзо дошле, и све нас пребацили у сомборску и суботичку болницу - даље ће храбри машиновођа. - После сам видео да је предњи део воза ударио у контејнер, а управљачница је била потпуно смрскана, и да сам остао у њој сигурно не бих преживео. Овако сам прошао "само" са тежом повредом рамена, које ми је испадало из чашице, и због које сам још на боловању.

Фото: Ј. Лемајић

Чим су стигли први извештаји са лица места, надлежни су јавности указали да је машиновођа спречио велику трагедију. Када се ситуација мало слегла, почео је да добија поруке захвалности путника, који су га проналазили на друштвеним мрежама.

- Не знам Вас, али пуно вам хвала што је моја ћерка остала жива - само је једна од порука... 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације