ЗАСЛУЖНИК НЕЗАСЛУЖЕНО ЗАБОРАВЉЕН: Нова истраживања осветљавају историјски значај знаменитог Словака Јосифа Подградског

ИЗ МАГЛИ незаслуженог заборава, промаља се писана оставштина Словака по рођењу Јосифа Подградског, заслужника за Србију, у којој је провео већи део живота.

У манастиру Ковиљ Подградски је прешао у православље, Фото Танјуг

По новим истраживањима, сабраним у рад "Светле стазе владалаца из династије Обреновића и други списи" едиције "Посебна издања" Библиотеке "Браћа Настасијевић" у Горњем Милановцу.

Приређивач тог, за Србију драгоценог рада, јесте Зденка Валент Белић, уредник Дејан Ацовић.

- Песник и драмски писац Јосиф Подградски (Jozef Podhradsky, 1823-1915) подједнако је припадао словачкој и српској култури. Од ране младости био је одвојен од свог народа. За свог дугог живота у Србији, где је умро и сахрањен, био је непоколебљиво одан словачком националном питању, али прихвата српски језик и културу, свесрдно шири православну исповест. Рођен је у малом месту Скалица на словачко-моравској граници. Студирао је евангелистичку теологију на лицеју у Братислави. Био је близак пријатељ Светозара Милетића, подржавао је борбу за српску самосталност. Тада постаје један од првих следбеника Људевита Штура, кодификатора словачког језика, члан групе романтичара око њега и пријатељ низа српских интелектуалаца - објашњава Зденка Валент Белић.

Уредник Дејан Ацовић , Фото М. Бошњак

Било је то ровито време буђења народа - Словака под круном Хабзбурга, Срба под Турцима. Тад је у Братислави, уз свирку Подградског на гитари, први пут отпевана данашња химна Словачке! Он школовање завршава у Пешти, револуционарне 1848. У Пешти остаје да ради као учитељ и помоћни свештеник. За њега, велика срећа, но ништа мање невоља!

- Кад је 1849. чувени Јан Колар принуђен да оде из Пеште, наредних 12 година Подградски је био пастор Пештанске парохије Словачке евангелистичке цркве, за чију егзистенцију се борио од првих дана, као и за очување словачког језика у црквеној употреби. Кулминирале су претње смрћу његовој породици, а као пансловена власти га нису штитиле. Мађарско племство је хтело да мађаризује ту цркву, чему се Подградски супротстављао. У Пешти су му преминуле супруга Јулијана и троје деце... Касније се оженио њеном сестром, са којом је имао петоро деце, са децом из првог брака укупно деветоро. Уследио му је прогон из Пеште. Спас је пронашао у Србији. Пре тога, годину је службовао као свештеник у Бечу, а захваљујући познанству са Светозаром Милетићем и препорукама знаменитог Павела Јозефа Шафарика, на позив епископа будимског и бачког Платона Атанацковића, постаје 1863. професор латинског језика у Српској православној гимназији у Новом Саду. Епископ га уводи у српски културни и политички живот - наставља наша саговорница.

"Зорничка" (Даница), Фото грађа Матице српске

Кад је Милетић осуђен за велеиздају, Подградски пише књижицу "Милетић и терзитизам" као покушај његове политичке одбране. Срж проблема српског друштва Подградски види у необразованости и запостављености народа, зато предлаже образовање свештеника као меру друштвеног напретка. Полаже наде у српску омладину, којој је ближе деловање него празне приче, зато верује да ће из ње стасати нови лидери. Разматрање православља као елемента уједињења Словена било је веома актуелно.

- Убрзо по доласку у Нови Сад, Подградски прелази у православље, у оближњем манастиру Ковиљ! Наставља да пише и на словачком језику, објављује драме, комаде... У књижици "Светле стазе владалаца из династије Обреновића" глорификује Милоша и Михаила. Пише политичке и дидактичке брошуре. Из Новог Сада одлази на рад у Сомбор, па Петроград (данашњи Зрењанин), у Лесковац, на крају у Београд. Његово целоживотно прегалаштво одликовано је 1897. Краљевским орденом Светог Саве - додаје Зденка Валент Белић.

Трагања Подградског о династији Обреновић воде јавност од његових отворених писама званичницима и публицистима царске Русије, и другим важним државотворним личностима Европе. Свима уз мото и мотив, да им саопштава као грађу за српску историју важне моменте и црте из живота Обреновића, особито њихова дела, која историја слабо спомиње.

ПАНСЛОВЕН Јосиф Подградски, Фото грађа Матице српске

И - да су књаз Милош и Вук Караџић "ударили темељ народној српској књизи из песме, приповедака и пословица".

- Промисао Божја. Милош ни сам није знао јасно како велико дело он потпомаже. Њега је ту руководио нагон српског духа. Ово његово дело у досадањој писаној историји нигде није довољно оцењено. Па колико је имао Милош неприлика зато што је бацао новац на овакве ствари. Богаташи који су били ближе књажевском двору завидели су Вуку наклоност кнеза. Али откуд су могли имати какав виши идеал! Због тих сплетки, мораде Милош Вука уклонити у Земун. Но пошто га је Милош и у Земуну потпомагао, завидљивци нису престали сплеткарити код Милоша против Вука. Милош да умири будале заповеди неколицини од њих, као бајаги наљућен, да одмах оду Вуку и да му кажу да му псује његову мајку. Отишли су и свршили његов налог - писао је Подградски.

Зденка Валент Белић, Фото Ото Филип

Два пута сахрањен

КРАЈ свог живота Подградски дочекује 13. новембра 1915. у Јагодини, где је био сахрањен, али је породица 1918. пренела његове посмртне остатке у Београд, на Ново гробље, где му је и данас вечно почивалиште.

Посвета

СВОЈЕ пансловенске програмске идеје, Подградски је представљао и у часопису за децу и омладину "Зорничка" (Даница) који је излазио на словачком, чији је био уредник. Једну од својих драма "Лепосава и њено губилиште" на српском језику, Подградски је посветио Уједињеној омладини српској.

Бриљантан и неуморан полемичар

- ВЕЛИКО задовољство и част је отпочети рад на новој едицији "Посебна издања". Јосиф Подградски маркантна је личност која својим "животом и прикљученијима" повезује наше две сродне културе - словачку и српску. Бриљантан и неуморан полемичар, свагда уверен у исправност својих етичких ставова, образовани публициста коме је на срцу корист народа и његово просвећивање, што на овим просторима, често немирним, никада није била лака вокација. И, озбиљан драматичар, то ми је највеће изненађење уредничког посла. Завређује и заслужује да се његови текстови, настали у конкретним друштвеним и политичким околностима, нађу и пред данашњим заинтересованим читаоцем. Стицајем околности први текст Подградског на који ми је скренула пажњу Зденка Валент Белић, која је приредила овај избор, односио се на Обреновиће, који су нама у Рудничко-таковском крају сталан истраживачки задатак - каже уредник Ацовић за "Новости".

"Кажи им да су магарци"

- МИЛОШ је имао један идеал: слободу и независност, то извирује из свију његових дела и тежњи - писао је Подградски. - Као илустрација овог идеала нека служи догађај у Пешти где је свратио Милош, кад је морао напустити Србију и ићи у прогонство доцније у Беч.

Одсео је у хотелу код "Златног тигра". Мађарски аристократи зажелили су да виде Милоша.

Добију аудијенцију и преставе му се више грофова и магната, међу којима и гроф Карољи.

Довели су и тумача. Гледали су Милоша са пијететом као неко чудо. Између осталог запита их Милош да ли су они господари у својој кући. Преко тумача одговоре да они упола зависе од Аустрије. Донесоше мапу. Кад је видео да је Мађарска прилично велика и према њој Аустрија мала земља, рече Милош тумачу: "Кажи њима да су магарци!"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације