ПУСТИЊА ЈЕ НАШЕ БЕСКРАЈНО ДВОРИШТЕ: У Египту, међу бедуинима Јужног Синаја, владарима сурове природе

Живе у симбиози са песком, а границе за њих не постоје

фото: Б.Субашић

ИГРА у којој малишани скакућу по пољима исцртаним кредом, чувена "школица", није чудо у градовима, али путник остаје затечен када види како је играју бедуинска деца у вадију, скривеној пустињској клисури, Јужног Синаја.

фото: Б.Субашић

Малишани се пак више не чуде чудним странцима који зуре у њих зато што се играју на њиховој улици којом не пролази саобраћај. Јер, оно што осталима изгледа као застрашујућа пешчана пустош између голих планина, бедуинима је само велико заједничко двориште номадских племена народа чије име у преводу са арапског значи "луталица" или "онај ко живи у пустињи".

фото: Б.Субашић

Једини истински становници и владари овог суровог света који живе у симбиози са њим су бедуини. Водич Окаша ме је провео поред играча "школица" на дну Обојеног кањона који су бујице у далекој прошлости, док су овде још падале кише, уклесале у камен, и довео на чај у овдашњи бедуински "кафић". Он западњаку изгледа као низак камени темељ чија је унутрашњост застрта ћилимима, а у средини је огњиште са огромним чађавим чајником. Две крупне забрађене бедуинке продају шарене ђинђуве, а њихов муж, стари мршави бедуин, дежура крај чајника и приноси гостима чашице миришљавог напитка са пустињским биљем.

фото: Б.Субашић

Они су настављачи хиљадугодишње традиције одморишта на скривеној номадској саобраћајници која служи и као центар друштвеног живота. Као у неком градском парку мноштво малишана се ту игра под надзором мајки. Када се појаве странци они се распоређују поред марама са којих продају накит и сувенире, дозивајући муштерије на енглеском и руском.

- Умеју да броје и пишу и знају стране језике, јер иду у школу у комплексу крај пута из Шарм ел Шеика за Дахаб и Манастир Свете Катарине. Египатска држава плаћа родитељима да шаљу децу на школовање, а најважнији предмет су страни језици, јер ће она бити туристички водичи. Тако је направљен компромис да и бедуини који неће да се одрекну традиционалног номадског живота могу да зараде - објашњавао ми је Окаша.

фото: Б.Субашић

Он припада трећој генерацији урбанизованих бедуина и изгледа као сви градски момци његових година, али када пређе пункт у граничном зиду између туристичког града Шарм ел Шеика и пустиње он не може да сакрије дивљење према прецима и жудњу за слободом.

- Бедуини су невероватни људи. Очеви уче синове одмалена да упознају сваки кутак пустиње и планина. Не иду код лекара јер лек за све налазе у пустињским биљкама и камиљем млеку. Мене је бака од свега успевала да излечи на тај начин. Не знају за стрес и зато живе дуго. Бедуини који се преселе у град губе слободу, почињу да се брину и пате због ствари које немају и зато живе много краће - причао је сетно Окаша док смо јурили пустињским ауто-путем поред кога су се повремено указивали бедуински шатори, камиле и стада коза.

фото: Б.Субашић

Објашњавао је разлику између бедуина са севера и југа Синајског полуострва. Северњаци, у близини увек немирне границе са Израелом и Газом немају развијен туризам па се, тврди, често баве традиционалним кријумчарењем и сличним недозвољеним радњама.Бедуини Јужног Синаја су пак веома одлучни да чувају мир у својој пустињи, па није реткост да путника поред веома бројних полицајаца и војника, проверавају и сами номади, којима ништа не може да промакне.

фото: Б.Субашић

То се врло пластично показало у великом караван-сарају крај бедуинског села са типским зградицима које је направила држава Египат. Њега чини лавиринт продавница на тезгама и ресторанчић чији су власници савршени "примењени психолози" и мајстори трговачке уметности. Док је Окашина мала група у којој је било Арабљана и Турака испијала чај и кафу, чула се тиха сетна музика на жичаним инструментима, али чим су се паркирала два велика бела минибуса газда је муњевито променио репертоар. Пронашао је техно-верзију "Каљинке" одсвирану на синтисајзерима и зурлама и отпевану на мешавини арапског и руског, која је грунула из звучника као експлозија бомбе.

фото: Б.Субашић

Руски туристи који су изашли из комбија били су наравно одушевљени дочеком и навалили су да купују шта им треба, а нерочито оно шта им не треба, по ценама које су драстично скочиле од тренутка када су се они искрцали у караван-сарај. Сви продавци су проговорили течан руски мамећи купце, а Окаша је намигнуо:

- Бедуини су стари трговци, за њих границе не постоје.

фото: Б.Субашић

ЏЕБЕЛИЈЕ - ЗАВЕТ ЧУВАРА

БЕДУИНСКО племе Џебелија чије име у преводу гласи "Горштаци" обитава у планинама Синајског масива на југу полуострва и чува Манастир свете Катарине око Горућег грма из кога се Мојсију јавио Бог. С поносом истичу да су "племе братства" трећином Арабљани, трећином Египћани, а трећином потомци војника које је цар Јустинијан довео у 6. веку са Балкана да чувају светињу. Од тада се они непоклобљиво држе завета чувара, иако су одавно прешли у ислам. Путник се замисли над смислом верских сукоба док посматра муслимане Џебелије спремне да дају живот за хришћанску светињу док се клањају крај њених зидина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације