НЕ МОЖЕ И ВОЈВОДИНА И ОПАКЛИЈА: Житељи Србобрана су, у складу са именом вароши, велики родољуби, али и посебна фела људи

САМ назив њихове вароши, смештене на обали Великог бачког канала, сведочи о томе да су житељи Србобрана велики родољуби, а уз то су и један врло фин и културан свет, који живи у слози с припадницима других народа.

Посета регента Александра Карађорђевића, Фото Архива Дежеа Немета

Једна позната снајка је своју свекрву назвала "кодирана Србобранчанка", што говори да су мештани, који себе зову Србобранчани, ипак посебна фела људи - помало намћори, поприлично отресити, врло домишљати и штедљиви, али и равничарски депресивни. А о томе какви су, најбоље их описују бројне анегдоте, а неке од најефектнијих забележио је новинар и публициста Миленко Генчић (1929-2001).

Србобран је до 1918. године (и током окупације од 1941. до 1944) носио име Сентомаш и сличне верзије мађарског превода Светог Томе, а данашњи назив је добио после Великог рата и присаједињења Војводине Србији - по утврђењу-шанцу, које је 1848. грађено за одбрану насеља у биткама вођеним за аутономију и национална права Срба у бившој Аустроугарској. Међутим, официр аустријске царице Марије Терезије, Живојин Живан Николић, звани Џавер (по турском паши којег је заробио), 1751. године је, кад је добио племићку титулу, додао свом имену и наставак "Србоградски", што значи да се тадашњи Сентомаш још тада међу народом звао Србоград, као претеча данашњем називу Србобран.

Сентомаш је 1918. постао Србобран, Фото Архива Дежеа Немета

Живојинов потомак Исидор Николић Џавер Србоградски (1805-1862), који је умро на Сретење, био је угледни политичар и интелектуалац, један од аутора српског националног програма, уз Јашу Игњатовића и Ђорђа Стојаковића. Кад је после револуције 1848. обилазио разорену Бачку, као њен велики жупан, срео је свог познаника Вишу Баћина, познатог по томе што је на почетку те буне са православне цркве у Сентомашу скинуо мађарску заставу, коју је народ исцепао. Виша, угледни српски домаћин, био је сав у ритама.

- Вишо, где је она лепа опаклија (дугачак кожни капут с постављеном вуном изнутра) што си је имао? - упитао га је Николић.

- Е мој господине, не могу имати и Војводину и опаклију - одговорио је Виша.

Без шунке се ни у рат не иде, Фото Приватна архива

Србобран је 1919. године посетио регент Александар Карађорђевић, будући краљ, као гост велепоседника Стевана Дунђерског. Међу званицама на свечаној вечери био је и угледни кројач Павле Шегуљев.

- Господине, да ли сте ви Србин? - упитао је регент кројача, којег је претходно чуо како с католичким свештеником разговара на мађарском језику.

- Иген, господине - одговорио је збуњено Паја, а "иген" на мађарском значи "да". Од тада па све до своје смрти кројач Паја је носио надимак Господин Игенеш.

Шта Бачванину значи шунка, показао је млади србобрански обућар Веља Шијачић, који је на позив у регименту 1914. понео шустерски алат, али и шунку - злу не требало. Ратовао је на Церу, био у Галицији, на руском фронту, у Италији и на Сочи, а вратио се у Србобран на Светог Николу 1918. Кад му је супруга отворила ранац, имала је и шта да види - ужеглу, али неначету шунку, која му је током целог рата чувала страх од глади.

Анегдоте чувају дух вароши, Фото Архива Дежеа Немета

Препричава се и згода о љубитељу "слободнијег" живота у социјализму, Радици Белићу, званом Ујкица, који се у свом Србобрану нашао пред судијом за прекршаје. На питање судије да ли је раније осуђиван, рекао је да није, а кад је опоменут да у списима пише дугачије, казао је: "Ја мислио да ме питате да л' сам осуђиван ове године" (а био је 5. јануар). Судија му је предочио да је оптужен зато што се у његовој кући "врши јавни блуд", па му је, пошто је Радица рекао да не схвата о чему се ради, појаснио да су то "неморалне радње". Радица се бранио да не разуме "те стране речи", а кад му је судија "превео" да то значи да у кућу "доводи девојке и момке да раде оне ствари", Ујкица је одговорио: "Само ми реците у којој се кући то не ради".

Град за време Другог светског рата, Фото Архива Дежеа Немета

Ђолетова прича

ЂОРЂЕ Балашевић, који је родбински везан за Србобран, "појаснио" је у једној телевизијској емисији да је менталитет у средњој Бачкој такав да се на породичним стаблима "више висило, него седело на гранама".

- Била су два брата у Србобрану, од који је један стално ишао да се веша. Други брат му, пошто је требало нешто да раде, на слави Светог Томе рекао: "Знаш, могли би ми ових дана, ако се ти не будеш веш'о... - испричао је духовити Ђоле.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације