МОЈ РОБИН ЈЕ УВЕК УЗ МЕНЕ: Игор Пејковић, годину после смрти сина страдалог у стравичном земљотресу у Турској, за "Новости"
УЗ звук сирена у 4 сата и 17 минута, тачно у време када се пре годину дана у Турској догодио један од најразорнијих земљотреса на тлу Европе, јуче је широм региона Хатај одржан помен за више од 53.000 жртава и положено 100.000 каранфила. Родитељи Робина Пејковића, у граду Арсуз, бацили су каранфиле са моста у реку која се улива у море и која води до омиљене плаже дечака, пореклом из Србије, који је те вечери под рушевинама зграде у којој је живео заувек уснуо у мајчином загрљају. Имао је тек осам година.
За покој душе маленом Робину, јуче је у порти православне цркве (Macunzus Kilisesi) у Искендеруну, после свете литургије која је трајала од девет до 11 часова, служена кафа. Три сата касније породица, родбина и пријатељи изашли су на православно гробље где је дечакова вечна кућа, а помен је одржао свештеник Николај Јусуф. Истовремено, у подне по нашем времену, у Цркви Светога Саве у насељу Аеродром у Крагујевцу помен је служио свештеник Немања Младеновић, који је, како нам је испричао Робинов отац Игор, у том истом храму и крстио дечака.
- У Цркви Светог Саве Робин је проводио свако Бадње вече и ложио бадњак - казао је Игор Пејковић јуче за "Новости". - Имао сам најлепше звање: отац једног посебног бића, а то је Робин. Имао је срећан живот и безграничну љубав. Путовао је са мном свуда где ме је посао водио. Више од 200 пута је летео авионом. Био је паметно и лепо дете. Плавокос, ведар, прави анђео. И данас немам речи којима бих описао нашу несрећу. Једино љубав може надвладати нашу бол. А Робин је љубав.
Пејковић се захвалио свим дивним људима који су у за његову породицу у најтежим тренуцима учинили макар мали знак пажње. Посебно се захвалио редакцији "Вечерњих новости" на коректним и професионалним текстовима објављеним у нашем листу о страдању његовог детета. У понедељак су дали и читуљу Робину...
- На помену су са мном у Искендеруну била и моја два брата из Србије, Саша Јоксимовић и Небојша Павловић, који су дошли да се поклоне њиховом омиљеном Робину. Мој брат Алекса није могао доћи због приватних обавеза код куће у Србији... Иначе, прошле године нико није био у могућности да дође на сахрану од родбине и пријатеља из Србије због апокалиптичне ситуације која је владала после земљотреса. Тако да сам ове године на прву годину од када се Робин преселио у Царство небеско, овде са мојом браћом и великом и дивном родбином са супругине стране из Турске - испричао нам је Игор.
Отворио је и најтананија осећања.
- Сазнање да је смрт заправо живот мени и супрузи даје снагу да идемо даље према вечности где ћемо поново бити са Робином, где ћемо се опет дружити, смејати, причати наше фантастичне приче - каже нам. - Ако сам нешто научио у ових годину дана то је да нас све чека други свет и живот у Царству небеском. У претходној години сам добио довољно сазнања и потврду моје вере. Са таквим сазнањем, настављам да живим храбро и снажно. Живот је само тренутак, живео га осам или 88 година, а вечност нас све чека. Мени се не жури нигде, јер знам да је мој Робин увек уз мене.
Пише књигу о свом дечаку
ПЕЈКОВИЋ нам је открио и да пише књигу о свом сину:- То је најмање што као поносан отац могу да урадим. Пишем на енглеском, који је Робин говорио, а уредник је из Америке. Немам искуства са писањем, по занимању сам машински инжењер. Планирам да књигу преведем на српски и турски језик.
Игора је пут из Србије, из Крагујевца, одвео у Искендерун, на обале Средоземног мора. Добио је посао у једној европској компанији. Тамо је убрзо и упознао своју Сему, професорку енглеског из Искендеруна. Како се компанија у којој је радио померала, тако је и њих кроз свет водио пут. Турска па Америка.
У Америци се родио и њихов Робин у септембру 2014. године. Када је увелико котрљао своје лопте, закотрљао се и нови пут због Игоровог посла. Нова адреса, Русија, а после извесног времена вратили су се у Турску, где су наставили живот препун љубави, среће и планова. Велика подршка била им је Семина породица, посебно Робинова бака. Када је дечак ушао у пету годину, отац је поново морао на пут. Посао га је одвео у Мексико, а мајка и он остали су у Искендеруну. Робин је ту кренуо у школу и преполовио други разред. Били су у свом дому када се снажно затресао град, у наручју мајке Семе...
Препоручујемо
ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ "ОРЕШНИКА": Украјински истражитељи испитују остатке руске ракете (ФОТО)
УКРАЈИНСКИ истражитељи почели су да испитују остатке Орешника, нове руске балистичке ракете средњег домета, која је недавно употребљена у нападу на Дњепар, и представља најмоћније оружје употребљено у рату до сада.
24. 11. 2024. у 15:26
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (1)