СВЕТИ САВА ЈЕ "СРПСКИ МОЈСИЈЕ" И ОТАЦ НАЦИЈЕ: У манастиру Свете Катарине, ризници хришћанства, где је живо сећање на првојерарха

Борис Субашић

28. 01. 2024. у 09:00

СВЕТИ Сава је предузео 1234. године хиљадама километара дуго поклоничко путовање на Исток, да би дошао у синајски Манастир Свете Катарине, саграђеног око горућег грма из кога је Бог позвао Мојсија на Синајску гору где је му је дао Таблице закона и тако склопио савез, Стари завет са племенима Израиља. Сава се пре тачно 790 година поклонио "неопалимој купини" у манастиру и попео на Мојсијев врх да налик старозаветном претходнику "приведе Господу чеда свога отачаства".

СВЕТИ САВА ЈЕ СРПСКИ МОЈСИЈЕ И ОТАЦ НАЦИЈЕ: У манастиру Свете Катарине, ризници хришћанства, где је живо сећање на првојерарха

Фото Б. Субашић

Савин ученик и сапутник Доментијан у житију свог учитеља указује да је Сава српски Мојсије који је Србе као "нови савршен народ" предао Христу. Доментијаново сведочење није заборављено међу синаитима Свете Катарине, најстаријег живог манастира света, чији су монаси чувари најдревније и највредније библиотеке и ризнице хришћанства, у којој су и најстарије познате српске књиге из 10. или 11. века које је Србин Димитрије писао глагољицом и ћирилицом. Синаити као још већу драгоценост чувају сећање на Саву, који је боравио у синајској светињи пре 790 година и на Мојсијевом врху крунисао животно дело стварања српске нације.

У њихов свет не бих ушао да није било Саве. Монаси Свете Катарине неколико дана у недељи примају туристе у део манастира, али не контактирају са њима. Поклоницима који остану у гостопримници ван масивних манастирских зидина које је изградио цар Јустинијан у 6. веку допуштају да присуствују јутарњој литургији и вечерњој молитви и то је све. Тешка гвожђем окована врата која синаите одвајају од спољног света отворило ми је помињање Савиног "српског завета", који ме је на два дана, који су прошли као трен, увео у њихов безвремени свет.

Све је почело дописивањем са монахом Акакијем с молбом за посету манастиру ради прављења репортаже, уз додатак, да ми укаже част да синајској библиотеци приложим своје путописе са лутања по стазама Светог Саве. Из Акакијевог одговора видело се да га новинар не занима, за разлику од поклоника по Савиним путевима.

Када сам се са дочека свитања на врху Синајске горе, где је Сава привео Србе Христу, спустио до манастира било је око девет ујутро. Тада монаси отварају део манастира на пар сати за посетиоце. Ушао сам кроз тунелску капију у зидинама да бих пронашао оца Акакија, али ниједног монаха није било у малом делу комплекса где је дозвољен приступ туристима, коридору од неопалиме купине покресаних грана да је безобзирни гости више не би кидали. Синаити кажу да су они ову традицију наследили од дела својих предака Срба, војника цара Јустинијана, које је он у 6. веку довео да чувају манастир. Бедуини су током 1.500 година чували светињу све три велике монотеистичке религије, јудаизма, хришћанства и ислама од безбројних војски и разбојника, а сада се боре са варварима туристима који покушавају да уђу у манастир у шортсевима, пушећи електронске цигарете.

Схватио сам да монахе нећу наћи тамо где има туриста и пошао сам на други улаз у манастир. Зауставио ме је високи строги бедуин, али када је чуо да сам ходочасник из Србије који оцу Акакију доноси књиге пропустио ме је у двориште иза лука древне камене капије и увео у тунел. Ишли смо навише до платформе са које се видео лавиринт минијатурног манастирског града. Одвео ме је до собичка-канцеларије из које је изашао стари монах и рекао да је отац Акакије отпутовао у Грчку. Био сам затечен, објашњавао да сам српски новинар и ходочасник на Савиној стази. Монах је ћутао и пажљиво ме посматрао. Помирио сам се са чињеницом да мог несуђеног домаћина нема и да ћу морати да напустим светињу. Извадио сам из прашњавог ранца књиге и пружио их уз молбу да уђу у библиотеку синајског манастира, који су помагали Немањићи и који је у 14. веку имао српског игумана. Монах је узео путописе и почео да их листа. Задржавао се на фотографијама са Савиних стаза Светогорске пустиње, врха Атоса, Јудејске пустиње и Тавора где се одиграло Преображење Господње. Затим се насмешио и рекао: "Обавештени смо о вашем доласку. Драго нам је да примимо поклоника на путу Светог Саве. Бићете наш гост".

Схватио сам да сам успешно прошао тест захваљујући Сави. Отац Јефрем, стари монах бистрог погледа и широког осмеха, сместио ме је у једну у низу соба-келија, која излази на терасу која се наставља на опходну стазу по врху зидина, са које се види цела огромна зграда библиотеке која се простире дуж наспрамног дужег манастирског зида. Отац Јефрем ми је показао део њеног блага, а поглед ми се заковао за раскошно илуминирану књигу у којој сам део речи могао да прочитам. Синаит се насмејао и потврдио: "Да, то је српска књига". Фотографисање је најстроже забрањено и слика ризнице је привилегија сећања само оних који је посете.

У подне, у време јединог обеда у манастиру одведен сам у трпезарију где је дошло само седам монаха од 25 синаита Свете Катарине. Остали су били на путовањима или у кућерцима-келијама у врлетима. Радознало су загледали странца, а један је упитао одакле долазим, а када сам одговорио весело је узвикнуо: "О, брат из Србије! Добро дошао!"

Отац Јефрем се смешкао и повео ме ка скривеним вратима крај иконостаса и увео под високу куполу са које је блеснуо златни сјај мозаика Преображења из 6. века. Била је то света слика идеала синаита који су кроз молитву и усамљивање тежили ка виђењу Таворског светла, у које се током Преображења претворио Христ. Сава је на Синајској гори видео то светло.

Отац Јефрем је рекао да скинем ципеле и знао сам да ме води на "нулту тачку" приче Старог завета и Савиног завета, у капелу Горућег грма на пристору где је и Мојсије босоног слушао глас Божји из горућег грма. Ту се и Сава без обуће молио Христу да прими српски народ као свој. Довео ме је пред стаклену плочу испод које се видело старо чворновато корење и објаснио да је то корен неопалиме купине која се провукла испод темеља капеле и поново израсла уз његов спољни зид. "Као Немањина лоза у Хиландару", напоменуо је. Схватио сам да синаити знају причу о Немањи и Сави и да су ми показивали да је Доментијанова повест о "српском Мојсију" који је свој народ привео Богу на Синајској гори више од лепог предања.

- Синај је много ближи Србији него што мислиш, захваљујући Сави. Синајски манастир има вековима одличне односе са српским, а много је синаита одлазило у Србију, коју су осећали као део Синаја због Саве. Прихватили смо те јер си поклоник на његовом трагу - рекао ми је после молитве отац Нифон, а окупљени стари синаити су ћутке климнули главама и као сенке нестали у тами.

МОЛИТВА ДУГА 19 ВЕКОВА

ЈУСТИНИЈАН је у 6. веку крај неопалиме купине подигао базилику посвећену Преображењу Господњем, на месту храма који је 325. подигла римска царица Августа Флавија Хелена, Света Јелена, мајка Константина Великог када је стигла под Синајску гору и затекла заједницу монаха синаита који су од краја другог века живели у врлетима и молили се крај горућег грма. Манастир Свете Катарине је простору где се богослужи 19 векова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ДОНЕО КОНАЧНУ ОДЛУКУ: Митровић открио где наставља каријеру (ВИДЕО)