ПАТРИЈАРХ СПЦ КОЈИ ЈЕ ОДБИО ПАВЕЛИЋА: Пре 110 година рођен је Варнава Настић- Делио судбину народа, умро под неразјашњеним околностима

Д.Б.М.

31. 01. 2024. у 16:02

НАВРШИО се читав век и још десет година откако је рођен владика Варнава Настић, један од најистакнутијих архијереја Српске православне цркве који је проживео страдања, иако својим речима и делима никада није дао повода за то.

ПАТРИЈАРХ СПЦ КОЈИ ЈЕ ОДБИО ПАВЕЛИЋА: Пре 110 година рођен је Варнава Настић- Делио судбину народа, умро под неразјашњеним околностима

vikipedia

Неправедно прогањан, мучен и утамничен од комунистичког режима, остао је непоколебљив у вери и доследан својој монашкој мисији.

Рођен је 31. јануара 1914. у САД, где је живео до осме године када се са родитељима преселио у Сарајево. Са оцем Атанасијем је, по завршетку гимназије отпутовао у Охрид код епископа Николаја (Велимировића) да затражи благослов за упис на Богословски факултет у Београду. После краћег разговора и добијеног благослова, Атанасије је рекао Николају да Варнава жели да се замонаши, али му је владика рекао да иде да студира, а да ће се он молити Господу да му испуни и другу жељу. Тако се Војислав уписао на Богословски факултет у Београду, који је завршио 1937. године. Замонашио се у Милешеви 1940. године.

Када је почео Други светски рат, Варнава је остао у Сарајеву да дели судбину свог народа. Усташки поглавник Анте Павелић позвао га је да буде епископ квазицрквене организације коју је усташки режим основао - "Хрватске православне цркве". Ту понуду је пред Павелићем одбио. А, онда су му партизани понудили да буде "црвени владика". Ни то није прихватио.

На првом послератном редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, Варнава је изабран за викарног епископа патријарха српског, с титулом епископа хвостанског, с тим што му је одређено да буде у Сарајеву. Од тог дана комунистичке власти почињу да прате његове јавне иступе, а приступну беседу на хиротонији доживели су као "харангу" против тада успостављаног државног уређења. Новоизабрани владика тада је само позвао христољубиви народ да се духовно наоружа за рат који Црква води по целом свету, а то је "рат за спасење људских душа".

Владика је убрзо ухапшен и оптужен за антидржавну заверу. Осуђен је у марту 1948. на 11 година затвора с тешким радом. Ипак, ослобођен је у јулу 1951, пошто је разрешен црквених дужности. Робијао је у затворима Сарајева, Стоца, Зенице и Сремске Митровице, а потом још дванаест година у кућном притвору у манастирима: Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин. Све време био је под присмотром државних власти.

Изречена затворска казна од 11 година истекла му је 25. децембра 1958, а онда је остало да "одради" још три године губитка свих грађанских права. После тога, упорно је тражио да се врати у епископску дужност, али му комунистичке власти то никада нису дозволиле.

Умро је 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима у манастиру Беочин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ: Нестају им људи на Косову и Метохији, подаци су драстични - у лажној држави и сами признају: Општи очај живота!