ПЕЋИНА У КОЈОЈ ЈЕ ТИХОВАО СВЕТИ ЈОВАН: Клисура Вади ел Келт крије тaјне библијске историје

Јован Претеча је крштавао у бистрој води потока Келт и тиховао на истом месту где је свети Јоаким од Бога измолио своју кћи Марију, будућу Богородицу.

Фото: Б.Субашић

Кроз дубоки кањон Вади ел Келт, који Јевреји зову Нахал Прат, водио је у библијским временима главни пут између Јерихона и Јерусалима кроз Јудејску пустињу и настављао се све до Јордана где је Свети Јован Крститељ крстио Исуса.

Фото: Б.Субашић

Данас је мање познато да је Јован Претеча крштавао и у бистрој води потока Келт и да је тиховао у пећини у којој је свети Јоаким од Бога измолио своју кћи Марију, будућу Богородицу. Јоаким није случајно одабрао клисуру и пећину у којој је много касније тиховао и Исусов рођак и претеча Свети Јован Крститељ. Према старој пустињској легенди, у суседној пећини је старозаветни пророк Илија провео три године у тмини хранећи се само оним што му је гавран донео у кљуну.

Ове светиње од изузетног значаја за библијску причу налазе се у комплексу пећинског манастира Георгија Хозевита из 5. века.

Фото: Б.Субашић

Апокрифно Протојеванђеље Јаковљево сачувало је предање да је праведни Јоаким, Исусов деда по мајци страховито патио јер он и његова жена Ана нису могли да добију децу. Жртве у храму нису помагале и одлучио је да се Богу обрати сам, у пустињи. Отишао је у дивљину Вади ел Келта и постио четрдесет дана и ноћи у пећини, говорећи: "Нећу ићи да једем и пијем док ме Господ Бог не погледа, а молитве моје ће бити јело моје и пиће моје.“

Четрдесетог дана указао му се анђео: „Господ Бог је чуо молитве твоје; пожури и иди одавде, јер Ана, жена твоја ће затрудњети.“ Библијско предање казује да га је супруга која је носила дочекала на  капији Јерусалима пала му у загрљај и рекла да јој се јавио анђео и рекао да ће им Бог даровати кћи, Марију.  
     

Фото: Б.Субашић

   Кроз Вади Келт је је много пута између Назарета и Јерусалима пешачио, проповедао и у води крштавао Јован Крститељ, а следио га је Маријин син Исус са апостолима. Касније је и безброј хришћанских ходочасника клисуром пратећи њихове стазе ишло из Јерусалима у Јерихон и на свету реку Јордан. У петом веку сиријски испосници су у пећинама на литици клисуре направили прву монашку колонију која се назива Хозева, Хузива, Косиба, Козиба... Њен најпознатији становник био је испосник и подвижник Георгије Хозевит. Арапи змијолику клисуру међу жутим јаловим брдима пустиње зову и Деир мар Џирис, Георгијев манастир, али не по Георгију Хозевиту, већ по светом ратнику Георгију Победоносцу. Први манастир је саграђен као конструкција која је висила на стени као ластино гнездо.

О овом месту је грчки ходочасник Јован Фока 1183. записао:

„Манастир Хозива је невероватан за причу, а за гледање још невероватнији. Удубљења пећина служе као келије за монахе, а сам храм и гробница су распоређени у расцепу литице, а све то је до те мере загрејано сунчевим зрацима да се ватрени језичци издижу из камена у облику пирамида... Једва смо ушли и изашли из манастира због стрмине овог места и превелике сунчеве топлоте.“

Кроз ову клисуру је прошао као поклоник и наш Свети Сава 1229. идући ка Јордану у чијој се светој води крстио а затим наставио ка Назарету и његовој цркви подигнутој над извором где је архангел Гаврило Марији јавио благу вест да ће, иако девица, родити сина. 

Фото: Б.Субашић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације