СРБИ НА СВЕТОЈ РЕЦИ ЈОРДАНУ: Свети Сава је 1229. покренуо поклоничку колону која се није прекинула до данас

Место на коме је Христ крштен није произвољно одабрано, оно је тачка укрштања свих библијских прича.

фото: Б.Субашић

Света река Јордан се у Библији помиње више од 180 пута. Она је метафора за почетак новог живота. Место на коме је Христ крштен није произвољно одабрано, оно је тачка укрштања свих библијских прича. Ту је Аврам ушао у Обећану земљу, а хиљаду година касније на исто место је дошао Исус Навин, предводећи дванаест племена Израела после четрдесет година лутања по пустињи. Он је Ковчег завета принео реци и десило се чудо: „Вода која тече одозго, зауставила се и претворила у зид на веома великој удаљености,... а она која је текла у равнице, у Слано море, отекла је и улила се у њега.“

фото: Б.Субашић

Када је народ Израела прешао у Обећану земљу, преко сувог корита воде Јордана поново су потекле, каже Библија. Пред крај земаљског битисања пророк Илија, једини који се уз Исуса и Богородицу телесно узнео у небо, својим плаштом је овде ударио по води која се утом раздвојила, тако да је он с учеником Јелисејом прешао на другу обалу по сувом кориту. Пре него што се ватреним кочијама с обале Јордана узнео у небо, пророк је даровао плашт Јелисеју, који је поновио Илијино чудо и огртачем раздвојио воде реке. Јорданском водом он је доцније, на истом месту, од губе излечио сиријског краља Нејмана, који је после тога одбацио идолопоклонство и почео да поштује „Бога Израеловог“. На исто место чуда дошао је и аскета Јован Крститељ из пустиње да проповеда:

„Покајте се јер приближи се Царство небеско“ и потапањем у свету воду Јордана са следбеника спира грехове. О томе је сведочанство оставио хроничар Јосиф Флавије из првог века:

„Народ, који је био задивљен Јовановим учењем, долазио је код њега у великом броју, а моћ овог човека над Јеврејима била је толико велика да су били спремни да учине све по његовом савету, и чак се сам краљ Ирод (Антипа) плашио моћи овог великог учитеља.“

Фото: СПЦ

Многи Јевреји су били уверени да је Јован сам спаситељ, Месија, Христ.

Он их је разуверавао и најављивао:

„Иде за мном јачи од мене, поред којег сам недостојан... Крстио сам вас водом, а он ће вас крстити Духом Светим.“

Када се Исус појавио пред њим, Јован је рекао окупљеном народу:

„Ово је Јагње Божије, које преузима на себе све грехе света. Ово је онај за којег сам рекао: за мном иде Муж који је стао испред мене, јер је он био пре мене.“

Када је Христос изашао из воде, небо се раздвојило, а Јован Претеча је видео Духа Светога, који је сишао као голуб и спустио се на Христа, и зачуо се глас Бога Оца:

„Ово је син мој љубљени, у којем је моја милост.“

Безбројни поклоници су од тада ушли у свете воде Јордана да се потапањем, погружењем, сједине с Христом.

Свети Сава Немањић, Фото Фреска из 13.века у цркви Светих аопстола у Пећи

Јорданско крштење Светог Саве током његовог првог пута на Исток 1229. описује његов ученик Доментијан:

„... Дошавши на место купалишта Господњег где Господ наш потре рукописаније грехова наших праотачког преступа, и ми наша прегрешења својим милосрђем и ’толико далеко удаљи безакоња наша од нас као што је далеко удаљен исток од запада’, и ту умивши се у светом Јордану на месту где глас са небеса засведочи о јединочедном вољеном сину Божијем, на том месту где је некада Јордан од страха Господњег показао свој ток сув, када је први пут Израиљ пролазио са ћивотом Господњим, и на крају година сам Господ се у њему крстио, и овај слуга Владике свог, подобећи се добротвору свом и крстивши се у њему, благодари родитеља свог, тога Владику Христа, за сва добра његова.“

Монах из Милутиновог манастира Светих арханђела, Никон Јерусалимац, духовни отац Јелене, кћери кнеза Лазара, пише јој у 15. веку из Светог града:

„... Отоке морске, пређох и дођох у Бејрут, у Дамаск стигох, у Виталијев дом. Тамо видех дивну икону Пречисте неоскврњене чисте матере Христа мога. Тело је саздано на њој, на тој икони је чудо страшно и ужасно, неизрециво и чудно. Стигох до Австиде, земље праведног Јова, у изванредан и чувени град. У њих стигох такорећи малаксао. Дођох на свеосвећени Јордан, идући у Лазарев град Витинију... угледах часни Јордан свети међу рекама, у коме се уми мој саздатељ, крштен у Јордану – божаствено крштење мога Господа Христа.“

Лаврентије Хиландарац је прошао овуда у 17. веку и записао:

„Ту на реци Јордан је саборно место где Јован Претеча и Крститељ крсти Христа. И ту близу Саборног је Претечев манастир. И сада је пуст. Од Јордана је удаљен једно поприште. Цело место је чисто, испуњено дрвећем. И ту долазе православни хришћани и поклањају се и купају у реци Јордану, по угледу на истинско и саборно крштење, где се крсти Христос. И ту виде Претеча Дух Свети у виду голуба. И ту је близу, преко Јордана, и пећина у којој ћуташе Претеча.“

Борис Субашић

Српски монах и поколоник у светој земљи Јеротеј Рачанин се крстио 1701. у Светој реци:

„И зајутра пођосмо на Јордан, тек се сунце помаљало. И писмо и купасмо се. Јордан је вода слатка веома и дубока врло, газити се не може. Једни пливаше.“

Краљ Милан Обреновић са свитом је стигао 1889. у Свету земљу, а његов ађутант капетан Михаило Рашић забележио је:

„Насељеност, ретка између Јордана и Средоземног мора, готово сасвим престаје на источној страни Јордана и Мртвог мора. Тамо сад обитавају номадска бедујинска племена, без кућа и кућишта, лутајући са својим стадима по уским долинама дубоких кланаца, пљачкајући трговачке и хаџајске караване...“

Он описује и Русе, најбројније ходочаснике у Светој земљи, како пате на врућини јудејске пустиње:

„Жалосно је погледати на ове просте и безазлене људе, у њиховим бундама, шубарама и дубоким чизмама од масног јухта, како се на овом врелом сунцу чваре. Ненаучени на јаку транспирацију, црвене се у лицу као ракови, а знојем поквашена коса и брада, висе у слепљеним праменовима као клисови. Они немају никаквог багажа; јер све што имају то на себи носе. Овоштањена кошуља мора бити да је добра и чиста ствар; јер они је не мењају месецима. Не прича се, али ја држим, да млого од овог побожног света, са овог светог места иде преким путем у рај. Кад год сам их у већим групама виђао, био сам преиспуњен сажаљењем према њима; њихово јадно стање, а и она детињска наивност, што им се чита са лица и из благог ока, доиста је у стању да косне најтврђе срце.“

Да је његов опис врло прецизан, показују старе фотографије маса руских мужика који су дошли у Палестину о трошку државе како седе у блату на обали Јордана, чекајући кротко на ред за крштење у Јордану. Данас је слика потпуно другачија. Поклоници стижу у климатизованим аутобусима који се паркирају на пространим паркинзима. Простор од најмање једног хектара уз обалу поплочан је и на њему се налазе, с једне стране, пространи павиљони с клупама, а са друге, велике свлачионице с дрвеним зидовима, једна за даме, друга за господу. У њима су и тушеви да свеже крштени нови људи сперу са себе свету, али мутну и блатњаву воду Јордана.

фото: Б.Субашић

Над ограђеним простором за крштење погружавањем, потапањем, налази се пространа тераса у облику амфитеатра, која гледа на супротну обалу, где се на територији Хашемитске краљевине Јордан налази Манастир Светог Јована и простор за крштење. Неки библисти кажу да је, у ствари, то право место Христовог крштења, а други тврде да је оно на израелској обали.

Данашње крстионице у речном плићаку заштићене су од матице металном оградом, да неки свеже крштени поклоник не оде пречицом у рај.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације