СЛАВИЛИ ДА ЧУВАЈУ СРПСКО ИМЕ И ВЕРУ: Када и због чега је почела да се слави Српска нова година

ПРОШЛО је тек 13 дана од дочека 2024. године, а широм Србије се поново припрема новогодишње славље за ону по јулијанском календару. У престоници и многим местима на трговима и у ресторанима и вечерас су организоване прославе, уз кувано вино и ракију, а понегде ће се уз музику вртети и во на ражњу.

Фото Архива

Званичан календар у нашој земљи је грегоријански, али је као део традиције од 1923. остала прослава српске Нове године. Наиме, те године су забележене прве јавне прославе, како се тада писало, православне Нове године, а јавиле су се као вид отпора развоју југословенства. У време краља Александра Карађорђевића, интернационална Нова година је доживљавана као католичка, па су српски национални кругови показивали отпор према стварању југословенске нације, између осталог, обележавањем православне Нове године. Друга "најлуђа ноћ" у години настала је као знак отпора затирању српског идентитета.

- Српска Нова година се највише славила између два светска рата, али се скромније обележавала него Божић - каже др Милош Матић, музејски саветник у Етнографском музеју. - Модернизацијом државе и прихватањем новог календара, српска Нова година се славила из идентитетских разлога, а своју другу кулминацију доживела је почетком деведесетих година прошлог века. После 1918. Србе, тешко страдале у Великом рату, бринуо је голи опстанак, а не који се календар употребљава. Велики део становништва, када је Србија постала део Краљевине СХС, дочекао је Нову годину по римокатоличкој рачуници. Није било протеста ни када је Краљевина усвојила грегоријански календар. Штавише, СПЦ се тада залагала за усклађивање календара и за то је ангажовала научника Милутина Миланковића. Тек када је 1923. из Загреба неувијено поручено да су православна славља штетна и да их треба укинути јер ће то приближити Србе римокатоличанству, народ је почео да сумња да се нешто ваља иза календара. Старокалендарску Нову годину почели су да празнују као "опозициону" пркосно и јавно, иако није била државни празник. Прва јавна прослава организована је у београдској "Касини", а следећих година славило се и у другим кафанама, биоскопима, домовима ратника-инвалида...

- Наш народ, осим у градским срединама, није славио православну Нову годину, већ је 14. јануара обележавао Мали Божић или празник Светог Василија - истиче проф. др Весна Марјановић, етнолог. - Све што се радило о Бадњем дану и Божићу, понављало се 13. и 14. јануара, укључујући обредне поворке и коледаре. Уносили су се угарци бадњака, месила се велика погача василица... Углавном се прослављало према устаљеним обрасцима обичајне праксе у кругу породица. У традиционалном моделу културе везаном за другу половину 19. и почетак 20. века, Нова година није се обележавала у Србији, јер је заправо Божић означавао почетак године, новог лета. Марјановићева напомиње да су се мењали и обичаји повезани са прослављањем Нове године:

- После Другог светског рата, прослава православне Нове године била је означавана као тежак националистички испад. У време СФРЈ овај празник се славио скоро кришом, по ресторанима и у кућама. Није се остајало до зоре, а често су писане казне због певања "националистичких" песама у које је сврстана и "Марш на Дрину". У време мог одрастања кафане су радиле до 11 сати, а само 13. јануара затварале су се у девет сати. После тога би се навукле завесе и славило је друштво из тог краја. Ми, млађи организовали смо кућне журке. Највећи процват прослава српске Нове године је доживела деведесетих година, а почетком овог миленијума људи су почели да излазе на улице. За православну Нову годину везани су бројни обичаји. Верује се и да ће, ако на дан празника пада снег, наредна година бити родна. - Од Божића почињу "некрштени дани" који трају до Богојављања. Тада су, кажу веровања, але и чуда пуштени и хоће да угризу. Мали Божић је у средини тих некрштених дана, па се да би се сакупила снага понављају неки божићни обичаји да би се издржало док се Бог не појави - каже етнолог др Марко Стојановић, музејски саветник.

- У неким деловима Србије прави се чесница, док су се у градским срединама служиле крофне, а у једну се стављао новчић или златник. Све до друге половине 20. века у Србији је глад била уобичајена, тако да је битка за народну побожност била реална и егзистенцијална. У страху и жељи да се превладају зима, хладноћа и недостатак хране, народ се обраћао коме другом него Богу.

Препоручујемо

Друштво

13 28

ШТА СЕ ДЕШАВА НА БЕЛОМ ДВОРУ? Принц Филип – моја мајка је царска принцеза, не знам зашто није добродошла у дом Карађорђевића

13. 07. 2022. у 11:00

Друштво

23 64

НОВИ СКАНДАЛ ПОТРЕСА ДИНАСТИЈУ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Бајдену тражили новац за двор - огласио се принц Владимир

21. 06. 2022. у 08:00

Друштво

12 15

ОВО ЈЕ ИСТИНА О ДЕШАВАЊИМА НА КРАЉЕВСКОМ ДВОРУ: Престолонаследник Александар Карађорђевић ексклузивно за "Новости"

08. 05. 2022. у 09:30

Друштво

11 8

ШТА СЕ ЗАИСТА ДЕШАВА НА ДВОРУ: Александар Карађорђевић, престолонаследник, у интервјуу за недељне "Новости" открива

07. 05. 2022. у 16:07 >> 21:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације