ПА СЕ НЕГДЕ ОДВУКЈА ДА ДОВУКУЈУ НЕКЕ СТАРУДИЈЕ: Овај Власотинчанин је прикупио и оставио за собом највећу етнолошку збирку на Балкану

Игор Митић
Игор Митић

16. 01. 2024. у 10:46

ВЛАСОТИНЧАНИН Христифор Црниловић Кица (1886-1963) за своје суграђане био је чудак, изложен неразумевању, подсмесима и неприхватању у тој мери да су његови суграђани несташну децу плашили њиме.

ПА СЕ НЕГДЕ ОДВУКЈА ДА ДОВУКУЈУ НЕКЕ СТАРУДИЈЕ: Овај Власотинчанин је прикупио и оставио за собом највећу етнолошку збирку на Балкану

фото: приватна архива

За њих је Кица био неко "куј се па негде одвукуја да довукује неке старудије...", а само за ретке симбол пожртвованости и самоодрицања који је, живећи у свом свету, желео да сачува од заборава културно наслеђе и обичаје Срба на простору данашње Северне Македоније, јужне Србије и Косова и Метохије. Мала средина није трпела људе испред свог времена.

Подругљиво су га звали Пустоод, али Христифор живи и после смрти захваљујући томе што је свој живот "слагао у дрвеним сандуцима" и тако иза себе оставио највећу етнолошку збирку на Балкану са 2.600 различитих предмета. Кица је, на коњу, лутао бројним селима и прикупљао народне ношње, употребне предмете, ручне радове, накит, стари новац, оружје, дуборезе, кандила и друге религијске предмете...

Рођен је у породици Прокопија Ђокића Црнила, имућног власотиначког трговца. Уз његову подршку завршио је Краљевску уметничку академију у Минхену. Радио је као професор уметности у Неготину, Скопљу и Алексинцу, али је летње распусте користио за мисију коју је сам себи поставио. Све је почело када се овај јунак, из батаљона 1.300 каплара, вратио у отаџбину, а након што је преживео албанску голготу. Поред љубави према сликарству, тада почиње да га окупира етнографски рад. Живео је скромно. Кажу да је штедео на јелу и оделу, како би парама од професорске плате могао да купује ћилиме, везове и друге ручне радове. Највећи број предмета које је прикупио потиче из 19. века, али међу прикупљеним накитом има и наушница старих и по 600 година.

фото: приватна архива

Христифор Црниловић - аутопортет

- Свако ко се упозна са његовим животом и заоставштином остане без речи. Њена вредност није само у бројности предмета, него и у начину истраживања и прикупљању података. Збирку су Кици тражили из Париза и родног Власотинца, али је уступио Београду, под условом да буде изложена као посебна целина - испричао нам је Небојша Илић Илке, аутор награђиваног документарног филма о овом човеку.

После вишемесечног истраживања филм је почео цитатом: "Постоје људи, наизглед необични, осуђени на сваку муку, али не и на заборав". О томе се брине и Етнографски музеј у Београду, који је за смештај Црниловићеве збирке обезбедио и реновирао Манакову кућу. Кица је израђивао и етничке карте и, на основу првенствено женске народне ношње, сам је издвојио три комплекса: моравски, вардарски и шопски. Христифор Црниловић је последње дане живота провео у кући своје сестре Лепосаве Стаменковић у Власотинцу, где су две собе претворене у његов атеље и мрачну комору, док је о етнолошкој збирци бригу водила његова сестра Зора. „

Међу "Синовима власотиначким"

ШЕСТ деценија од смрти свог неправедно скрајнутог суграђанина Власотинчани су обележили тако што су му подигли споменик. У његову част приређена је и изложба слика, а на кеју Власине нашао се и Кицин лик међу "Синовима власотиначким". И лесковачки Народни музеј је истим поводом приредио гостујућу изложбу Кициних предмета прикупљених у овом граду и његовој околини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ОПАСНОСТИ СУ СВЕ ВЕЋЕ Путин проговорио о трећем светском рату - Ми видимо шта ради наш противник