МАЈКА СРПКИЊА, ПРАДЕДА КРАЉ ЈУЖНОГ СЕНЕГАЛА: Необична прича Францускиње Инес Сенгор - Нато агресију проживела, па преточила у књигу (ФОТО)

НАЈНЕОБИЧНИЈЕ животне путеве прокрчи судбина у расцветалој Божјој башти.

Фото: Г. Чворовић

Једном од тих стаза прошла је и породица француске списатељице српско-сенегалског порекла Инес Сенгор (38), која је ова непроцењива искуства преточила у узбудљив роман саткан на често суровим историјским чињеницама, прожет истовремено лирском нотом и бајковитим реминисценцијама ослоњеним на личне и фамилијарне догађаје. Иако бајке, на крају баладе, не постоје.

Ако су вам омиљена национална јела пуњене паприке и тјебудијен, животни сокови могу да буду обојени само непоновљивим укусима.

Фото: Г. Чворовић

- У Сенегалу сам светле пути, у Србији тамнопута. Припадам свугде и нигде. Књигу управо прате ова унутрашња преиспитивања - каже у разговору за новогодишње издање "Вечерњих новости" ова грациозна и вишеструко талентована млада жена.

Њен роман првенац под насловом "Крабин мед", писан на француском језику, изазвао је велико интересовање публике.

- То је историјски роман, који поприма облик породичне саге, у коме пратимо личности у проласку кроз најзначајније догађаје у 20. веку, између Србије, бивше Југославије, Француске, Африке, Сенегала... Најзначајнији догађаји су бомбардовање Србије, колонијализација и деколонијализација Сенегала, Други светски рат - открива неке детаље наша саговорница.

Пратимо у овом делу три генерације на два континента и, како тече нарација, откривамо неочекиване везе између тих места и епоха. Реч је о фикцији, али која је инспирисана путем којим је прошла ауторкина породица. Јер, њена мајка је Српкиња, а отац Сенегалац.
Књига почиње управо НАТО бомбардовањем Новог Сада 1999. године.

- Проживела сам овај страшан догађај кроз живот моје породице. Посматрала сам га и лично, и историјски. Много ме је све то погодило. У књизи овај период пратимо кроз живот Тее, младе Српкиње која тада има 14 година. Следимо њену борбу за живот. У роман нас уводи сцена рушења Моста слободе у Новом Саду, када нестаје и део њене породице - говори Инес на течном српском језику.

Фото: Архив "Новости"

Истовремено, истраживала је много о француској колонијализацији Сенегала, а затим и о независности 1960, коју откривамо кроз лик Базила, једног од главних ликова у књизи, а који у том историјском тренутку има десет година.

- Доживљавамо ту независност кроз очи детета које не схвата значај овог догађаја. Временом, сазревамо с њим - открива нам Сенгорова.

Један од упечатљивих момената је и учешће сенегалских војника који су одређени и доведени да се боре за Француску 1940, виђено кроз посматрање једног од њих.
Истражујући историју Сенегала, Инес Сенгор је пронашла изненађујући податак који се и лично односи на њену породицу.

- Прадеда ми је био краљ у јужном Сенегалу. Нисам на то много обраћала пажњу, јер сам знала да су суверени, обично, подржавали колонизацију. Али, у документима сам открила да је деда био за независност, због чега се у тим деловима земље и највише сачувала древна народна традиција, на шта сам нарочито постала поносна - истиче.

У свему што изговори, у начину на који посматра свет око себе, види се њена неизмерна љубав према својој прошлости и садашњости.

- Волим Србију и Сенегал и редовно их посећујем. Волим и Француску, која је такође моја земља. Тај троугао чини перфектну равнотежу у мом животу.

Посебна прича је то како су се упознали њена мајка Радмила Мандић, Сомборка, и отац Пол Сенгор, из сеоцета Мломп у далеком Сенегалу.

FOTO: Privatna arhiva

- Загледали су се једно у друго у Новом Саду, као студенти - преноси нам наша саговорница. - Он је студирао агрономију, а она економију. Било је то 1980. године. Тата се школовао у Новом Саду од 1975. до 1981. Срели су се последње године његових студија и, када их је завршио, мама је отишла с њим. Било је то време када је било много страних студената у Југославији, због стипендија које су добијали академци из несврстаних земаља. Причали су ми много о томе.

Радмила и Пол су се венчали у Дакару, ту се родио Инесин старији брат Борис, а она две године касније, у Паризу, где јој је отац радио докторат. Живели су у главном граду Француске све до 1991, а онда се поново вратили у Сенегал, јер је Пол Сенгор инсистирао на томе да ради на даљем развоју своје земље. Тада се родила и најмлађа чланица породице Емили.

- Мама и тата и данас живе у Дакару. Тата ради као консултант за међународне организације, а мама у делегацији ЕУ. Моји родитељи међу собом и даље говоре српски. То је њихов језик споразумевања.

Foto: Фото: Г. Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Инес, Емили и Борис данас живе у Француској, имајући у виду да и даље постоје јаке везе ове земље са Сенегалом. Борис је инжењер у области маркетинга, а Емили студенткиња. Средином године сви се нађу у Сомбору. И сви, наравно, говоре српски.

- Дуго смо живели у Сенегалу, а лета проводили у Сомбору. Током двехиљадитих смо једно време боравили у Женеви где је мој отац радио у међународним организацијама, па смо ишли и чешће. То је живот с много дивних путовања, увек на исте дестинације. У Сомбору су најлепши сусрети с породицом и пријатељима, летња купања на каналу... Кувамо, спремамо колаче, свих врста. Омиљене су ми домаће бајадере. И сама их правим. Радо кувам. У Сенегалу, опет, обожавам тамошње специјалитете, као што су тјебудијен, црвени пиринач с рибом и много поврћа, или јаса пилетина с лимуном - истиче Сенгорова.

Постоји пројекат и да се управо објављена књига преведе на српски. Потенцијалне издаваче срешће у Београду већ у јануару.

- Активно сам се инвестирала у тај пројекат. Веома ми је стало да угледам "Крабин мед" на српском језику - истиче Инес.

Сенгорова већ осмишљава и наставак своје књиге. Јер, српско-сенегалска прича тек треба да се исприча до краја. Инспирацију за писање тражиће у породичном дому у Дакару и Сомбору, с пријатељима, на каналу.

Препоручујемо

Култура

0 0

ИСПРЕПЛЕТАНА СУДБИНА СРБИЈЕ И СЕНЕГАЛА: Представљена књига Инес Сенгор

13. 12. 2023. у 15:10

Свет

0 0

ТЕСТ ЗА ОЛИМПИЈАДУ: Релативно мирна новогодишња ноћ у Француској

01. 01. 2024. у 16:18

Свет

0 0

МАКРОН У НОВОГОДИШЊЕМ ОБРАЋАЊУ: 2024. - година поноса и наде за Француску

31. 12. 2023. у 21:50

Познати

0 0

КОЛЕГЕ ПОДРЖАЛЕ ДЕПАРДЈЕА: Не смирује се полемика око славног француског глумца

28. 12. 2023. у 13:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације