„МАЛИ ПРИНЦ“, КОНЦЕРТМАЈСТОР СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА : Виолиниста Андреј Балаж, најбољи студент Универзитета у Новом Саду

КАДА ми је виолина у рукама, тада сам најсрећнији. То су ми најлепши тренуци. Поготово у оркестру, с мојим инструментом, све је веома интересантно, динамично, узбудљиво... и тада се највише забављам.

С.Б.

То каже Андреј Балаж (19), овогодишњи лауреат награде „Најбољи студент Универзитета у Новом Саду“ и „Студент генерације на Академији уметности“, који је понео и епитет заменика концертмајстора у Војвођанском симфонијском оркестру.

Он је академско образовање стекао већ као деветнаестогодишњак и кроз школовање буквално протрчао са највишом оценом. „Чистом десетком“ завршио је студијски програм Извођачке уметности- модул Гудачки инструменти, подмодул Виолоина, у класи редовног професора, нашег чувеног Стефана Миленковића. За веома кратко време, Андреј је освојио више од 50 првих награда и звања лауреата на домаћим и међународним такмичењима… добитник је награде „Мали принц“ за уметничко стваралаштво.

- Све је кренуло од трећег разреда основне школе „Јован Поповић“, када сам уписао виолину у музичкој школи „Исидор Бајић“.- каже Андреј на почетку разговора за „Новости“.- Љубав према музици усадили су ми моји најближи, отац Флоријан, виолиниста и професор на Академији, мајка Марта и сестра Анамарија, који су ми и највећа подршка. Ишао сам паралелно у две школе, некако успевао да се организујем па је било времена и за јурцање испред зграде и омиљене видео игрице са другарима.

Одрастао је на новосадском насељу Лиман два, у згради уз Мост слободе, с погледом на Дунав и делом на Петроварадинску тврђаву, којом је својевремено господарио јединствени и легендарни Јаника Балаж, виртуоз на приму, са својих „Осам тамбураша“.

Foto: С.Б.

POGLEDAJ GALERIJU

- Носим исто презиме али нисмо родбински повезани. Наравно, знам ко је био Јаника Балаж и знам да је о њему и посебна поставка у „Музеју Тамбурица феста“ у мом граду.

Андреј је, као изузетно талентовано и напредно дете, „прескакао“ разреде током школовања, па је тако паралелно похађао осми основне и први разред средње, да би као петнаестогодишњак, у трећем средње музичке школе, уписао Академију уметности.

- У средњој школи ми је некако било лакше, с обзиром на то да смо имали сличне предмете и на Академији. Није било проблема са свакодневним вежбањем и распоредом током две школске године. На Академији је близак однос и комуникација са професорима непосреднија, индивидуални рад уместо групних предавања, могли смо увек моје колеге и ја да питамо све што не знамо, све што нас занима а често смо и заједно радили.

Посвећеност, љубав према музици, предан рад и врхунски успеси, награђивани су стипендијом Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Фонда за младе таленте, учешћем на Првом мастер кампу фоднације „Добар глас“ код чувеног виолинисте Немање Радуловића…

- Уписао сам мастер студије и то ми је у првом плану а у будућности, видећемо шта и како. Знам само да ће виолина увек бити уз мене и да ћу бити уз оркестар. Волим да музицирам. Волим и тај осећај пред сам наступ, који се може назвати позитивном тремом. Међутим, када кренем, када повучем први тон, потпуно се посветим и дајем све од себе...- закључио је Андреј.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације