ДЕО ЈЕТРЕ ДАЛА КОЛЕГИ: Тамара Моровић, припадница елитне јединице "Кобре", покушала да спасе живот Душану Косовском

НАЈВЕЋЕ приче о пожртвовању и јунаштву не одигравају се само на бојиштима, већ и у аренама свакодневног живота. У времену кад се чини да је свет подељен и суров, прича Тамаре Моровић (42) позива на размишљање о људскости. Иако самохрана мајка, одважна жена са храбрим срцем војника, није оклевала ни трен у жељи да спасе живот свом колеги. Да да део себе за пријатеља. За његову породицу. Децу.

Privatna arhiva

Тако је припадница "Кобри", елитне јединице која има посебно место у Војсци Србије (ВС), несебично и без двоумљења донирала део јетре Душану Кусковском, који је боловао од аутоимуне болести - примарног склерозирајућег холонгитиса.

- Душан је професионалну каријеру у ВС, прекинуо након што му је 2017. дијагностикована тешка болест - прича Тамара за "Новости". - Морао је да се одрекне посла инструктора у Центру за обуку подофицира у Панчеву и оде у превремену пензију. Дуго је тражио донора. Интервенција је требало да буде изведена у једној бечкој клиници, а новац је обезбедио војни фонд здравства. Речено му је да дође са донором. Говорио је да је мислио да ће теже наћи новац за Аустрију него донора, а испоставило се другачије. После неког времена, упитала сам га шта је урадио. Очекивала сам да ће ми рећи да се вратио са операције. Кад ми је рекао да још тражи донора, срце ми се стегло. Помислила сам на његове ћеркице Веру и Ану, да треба да расту уз оца, кроз главу ми је прошло да смо иста крвна група, и - преломила сам. Свесно сам ушла у ризик. Храброст је дубоко укорењен импулс одговорности према људима око нас.

Privatna arhiva

Припрема за трансплантацију била је пуна изазова, али и дубоке повезаности између два људска бића која су стицајем околности делила више од војничке униформе. Процедура је била испреплетена сложеним нитима медицинске бирократије. Све се одвијало спорије него што су очекивали.

- Пријавила сам се на ВМА. Почеле су дуготрајне физичке провере, анализе компатибилности наших органа, ишла сам на разне комисије - каже ова жена у чијем срцу тиња ватра несебичности. - Дуго је трајао процес одобрења захтева за интервенцијом у Аустрији, а сваки тренутак за Душана је био драгоцен. На крају су нас одбили због сумње на развој могућих компликација и етичке комисије која је установила да уколико донор и пацијент нису у родбинској или емотивној вези, што нисмо, неће бити прихваћени за трансплантацију. Душан је изгубио наду, упао у депресију. У очајању, одлучио је да потражи помоћ у Турској. Убрзо је стигао позитиван одговор из болнице. Прихватили су операцију, уз упозорење да имам два а не један жучни канал али да то они могу да споје. Душан је био пресрећан када је чуо да идемо.

Privatna arhiva

Крајем априла ове године, урађена је трансплантација.

- Сећам се осећаја победе кад смо се пробудили из анестезије - говори Тамара, чији снажан поглед сведочи о дубоком убеђењу о снази људске издржљивости. - Обе операције су биле компликоване. Моја је требало да траје четири, а завршена је после осам сати. Душана су оперисали дуже, јер је болест оштетила и друге органе. И поред неиздрживих болова обома нам је било пуно срце. Веровали смо да смо успели.

Атмосфера у соби у којој су лежали била је прожета чежњом за животом и борбом са сопственим телом.

- Ноћи су изгледале као бескрајни океани бола. Неумољив бол, стварао је невидљив зид око нас - Тамарине сузе показују тежину неизговорених речи које су тих дана лебделе у ваздуху. - Нисмо имали снаге за дуге разговоре. Сваки наш уздах и јаук постајали су дијалог. Делили смо тишину, бол и наду.

Privatna arhiva

Тамара се вратила за Београд после месец дана. Очекивала је да ће и Душан доћи брзо, јер је операција успела. Нажалост, судбина је хтела другачије. Упркос свим напорима и преданости, он је преминуо.

- Догодиле су се неочекиване компликације, независно од успеха трансплантације - прича Тамара. - Душану су почели да отказују органи. Један по један. Последња је стала јетра.

Али, губитак пријатеља није крај ове приче, већ почетак новог поглавља. Душанова породица постала је и њена, а Тамарин храбри чин мост који их повезује.

Фото: Приватна архива

- Душанови најближи ме присвајају као најрођенију, а и ја њих - каже Тамара. - Његова супруга ми често говори да сам им подарила најлепшу годину у животу. Сваки дан им је био поклон, откако сам им вратила наду. Макар смо покушали да заједно дотакнемо циљ. Није мала ствар кад ти неко у најтежој ситуацији понуди руку и искрено обећа да ће дати све од себе. Бар сам их усрећила годину дана. Бар сам им вратила наду. Само ми је жао што Душана нема, он би најбоље разумео шта ми се десило.

Тамара је брзо обукла униформу и вратила се на посао.

Препоручујемо

Друштво

6 33

СРБИ ПОСТАЛИ ИЗАБРАНИ НАРОД ЗБОГ ПОДВИГА СВЕТОГ САВЕ: Подвижнички пут српског светитеља из 1234. и 1235. нико до данас није поновио

18. 10. 2020. у 19:30

Друштво

2 6

НАЈПЛЕМЕНИТИЈИ ПОДВИГ - УЧИНИО САМ ШТО МИ ЈЕ СРЦЕ РЕКЛО: Марко је спасао сигурне смрти осмогодишњу девојчицу

07. 01. 2021. у 08:40

Црна Гора

2 6

ДРАМА НА ПЛАЖИ У ЧАЊУ: Човек се давио, беба се гушила у песку - за 15 минута радници КЦ Крагујевац спасили обоје!

05. 09. 2021. у 23:24

Свет

0 3

КАДИРОВ СЕ ЈАВИО НАКОН ГЛАСИНА ДА СЕ НАЛАЗИ У КОМИ: Лидер Чеченије прошетао после вечере и послао кратку поруку (ВИДЕО)

16. 09. 2023. у 13:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације