ВИКТОР НАС СВЕ ПРЕТЕКАО: Стеван Силађи, из Оџака, јунак порођајне драме на путу до Новог Сада

НОЋ је већ зашла у прве сате недеље, 3. децембра, када је Стевана Силађија (45), из Оџака, тек што је отишао на починак, позвала прва комшиница Ружа Сабадка да њену ћерку Марину што пре одвезе у породилиште. Ушли су у аутомобил: Ружа до Стевана као сувозач, а Марина позади. Нико од њих троје ни слутио није да ће се на задњем седишту убрзо родити нови живот.

ФОТО: Приватна архива

У потпуно неочекиваној и несвакидашњој ситуацији, родио се Виктор, а његов брат близанац, млађи Василије, нешто касније на свет је дошао царским резом на Клиници за гинекологију и акушерство у Новом Саду.

Не очекујући да ће порођај баш тако брзо почети, Стеван је најпре кренуо за четрдесетак километара удаљени Сомбор, али му је речено да, ипак мора за Нови Сад, на пут дужи око 20 километара. Вешти возач, усредсређен на вожњу, што је брже могао, хитао је друмом, истовремено пратећи ситуацију у колима.

- Морам да признам да сам "нагазио" - прича за "Новости" Стеван, који се поред многобројних мајсторских занимања, сада нашао у несвакидашњој улози, па га суграђани већ зову "бабица". - Концентрисао сам се на пут испред себе. Иако је била тек у седмом месецу и носила близанце, Марина је била прибрана, јер јој је ово био трећи порођај и већ има сина Алексу и ћерку Машу. Али, када смо, после 35 километара вожње силазили са моста код Бачког Петровца, рекла нам је да јој је пукао водењак. Био сам у чуду, јер нисам ни помислио да ће порођај тако брзо кренути. Када смо већ били код скретања за Футог, Марина је прозборила да се порађа. Рекао сам њеној мајци Ружи да зове Бетанију, Клинику за гинекологију и акушерство у Новом Саду, али није имала број. Марина је све време лежала на задњем седишту.

Бака Ружа и деда Тихомир Сабадка, Фото Приватна архива

У колима се, зачуо плач бебе, Виктора. Стеван је у трену одахнуо, сам себи говорећи: "Добро је"! Бака Ружа, све време је је била окренута натрашке, преко седишта, храбрећи ћерку, а малено биће, новорођеног унука увила је у пешкир. Очекивао је Стеван, како казује, да се убрзо зачује плач и другог дечака, али - ништа. То га је, каже, баш узнемирило.

Грозничаво размишљајући шта им ваља чинити, он је најпре помислио да зове Хитну помоћ, али је од тога брзо одустао. На ум му је синула идеја да позове 192 - полицију. У неколико реченица им је описао шта се дешава у колима на друму, и замолио за помоћ. Дао им је податке о колима, број регистарске таблице. Већ је био на улазу у Нови Сад.

- Нисам се усуђивао да се окренем да видим шта се дешава иза мене - искрен је наш саговорник, херој ове ноћне драме.

- Није ми било свеједно, брзом вожњом, ризиковао сам пет живота, али сам знао да што пре морамо стићи у породилиште. Молио сам Бога, да полицијска патрола што пре дође.

Са тек рођеном бебом и другом само што није угледала овај свет, Стеванов аутомобил је, када су прошли кружни ток из правца Руменке, код семафора, чекала полицијска патрола:

Клиника за гинекологију и акушерство у Новом Саду, Фото Д. Дозет

Бојан Мијалчић и Дарко Гобељић. Са укљученом ротацијом, кренули су пут породилишта, а Стеван за њима, ухвативши средњу траку.

- Буквално смо улетели у Бетанију, а испред су већ чекале медицинске сестре и бабице - описује нам Стеван.

- Верујте ми, секунде су биле у питању. Преузеле су тек рођеног Виктора, Марину одвели на царски рез. Одахнули смо тек када смо чули да је рођена и друга беба.

Превремено рођена браћа су сада у инкубаторима у новосадској Дечјој болници, а њихова мама у Бетанији.

Гледали само у филмовима

ТАКВЕ сцене смо до сада гледали само у филмовима, мислећи да то није стварно, али смо сад и ми доживели то искуство - каже бака Ружа. - Најважније је да се све добро завршило, бебе су добро, и тренутно су у дечјој болници, јер су рођене пре времена, у седмом месецу. А имена Виктор и Василије, одабрана су још раније. Маринин отац Тихомир и ја сада имамо седморо унучади. Нико није срећнији од нас.

С комшијама као породица

ИСТИЧУЋИ да не сматра да је учинио нешто што и неко други на његовом месту не би, Стеван скромно каже да је са Марининим родитељима први комшија у згради и да су као једна породица.

- Сматрао сам најнормалнијим да људима помогнем, тако сам одгајан, а то што се десило на путу до породилишта, нико није могао да предвиди. Најважније је да се све добро завршило. Знам да сам правио саобраћајне прекршаје, али се надам да, ипак, због околности, нећу бити строго кажњен.

БОНУС ВИДЕО

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације