ПАЛАТА ГДЕ ЈЕ НАСТАО НАЈСТАРИЈИ ЗАПИС О СРБИМА И МАНАСТИР-ЗАТВОР ЗА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ: Зидине Константинопоља крију тајне српске историје

Истанбулска Зејрек џамија је у ствари задужбина православних ромејских царева, храм Христа Пантократора, у коме је српски владар доживео чудесно исцељење

фото: Б.Субашић

МИЛИОНИ туриста који долазе у модерни турски мегалополис Истанбул често и не знају да се налазе пред непроцењивим споменицима културе Константинопоља, престонице православне васељене, чак ни када стоје пред њима. Такав је случај са данашњом Зејрек џамијом, некадашњим саборним храмом Христа Пантократора, Сведржитеља, другог по величини после Свете Софије.

фото: Б.Субашић

Била је то централна црква манастира у који је је по предању био прогнан и заточен Стефан Дечански, после неуспеле побуне против оца, краља Милутина. Осуђен је по ромејском закону на одузимање вида за спољни свет, због чега је морао да носи непрозирни повез преко очију свуда осим у манастирским зидинама.

У легенди се казна претворила у право ослепљење које је исцелио Свети Никола, а у стварности Милутин је вероватно помиловао Дечанског на тај празник и ослободио га повеза који га је чинио слепим крај здравих очију.

фото: Б.Субашић

Није тешко замислити скучене видике Дечанског у манастиру чије су зидине и конаци одавно нестали, али су га изнова стесниле околне зграде, међу којима и даље има оних нахерених дрвених из османског доба. У кафанску башту је претворена манастирска тераса са које се пружао поглед на залив Златни рог и дворску четврт Влахерну. Они који овде седе немају појма да се налазе изнад купола на таваници огромне подземне дворане коју носе високи стубови. По доступним тумачењима, овај подземни комплекс био је цистерна, али посетилац стиче утисак да је у храму када уђе у грандиозну акустичну дворану дугу око тридесет, а широку око 20 метара.

фото: Б.Субашић

Изнад ње је галерија до које се долази зарђалим металним степеницама са иструлелим дрвеним газиштима. Ово чудо градитељства је без објашњења затворено за посетиоце, иако је било туристички уређено. Репортер "Новости" је захваљујући чуду у лику господина Фатиха (који је име добио по надимку Мехмеда Фатиха, у преводу - Освајача), коме се допала легенда о исцељењу Дечанског. На питање где би могао да се налази чудотворни манастирски извор из његовог времена, показао нам је улаз у величанствени подземни комплекс недалеко од Валенсовог аквадукта, такође дела цариградско-српске историје.

фото: Б.Субашић

Ово чудо градитељства којим је стизала вода из извора у области која се и данас зове Белград ормани (Београдска шума) одржавали су Срби, Београђани од 1521. године. Због храбрости показане у одбрани свог града, али и техничких знања, Мехмед Освајач их је поштедео под условом да раде као комуналци на одржавању водовода престонице његовог царства.

фото: Б.Субашић

Освајач је од Једренске капије у проваљеним градским зидинама у срце Цариграда стигао 1453. древном улицом паралелном са Валенсовим аквадуктом. Изнад ње данас води модерни булевар који би могао да се зове и "Невестинска улица" јер се у свакој његовој згради налазе продавнице венчаница. Пролазећи кроз коридор окићен раскошним белим хаљинама стиче се утисак да је ово мека свих удавача света. Тротоар улице је пак "украшен" невеселим графитима који сугеришу да "Израел касапи децу". Њих ових дана исписују учесници прохамасовских демонстрација.

Путник одахне када стигне до модерне Едирне (Једренске) капије кроз коју широки булевар пролази кроз десетак метара високе зидине Константинопоља, које су у прошлости штитиле дворски кварт Влахерна. Са спољне стране зидина је леп парк и низ спортских терена за децу, а са унутрашње стране је некадашњи сиротињски кварт који се модернизује.

фото: Б.Субашић

Највећа атракција овога краја је Порфирогенитова палата, једини очувани остатак Влахерне, који је реконструисан и од 2021. као музеј отворен за посетиоце. У њему се у природној величини могу видети златни мозаици оближње царске цркве Хоре, чије је културно благо недоступно посетиоцима од 2020, када је од музеја поново постала џамија.

фото: Б.Субашић

Пут са овог величанственог места кроз дворски кварт Влахерну данас води кроз кривудаве уличице између сиротињских кућа испред којих кљуцају кокошке и патке. Овде су и остаци напуштених кућа и цркава, међу којима су многе спаљене у великом погрому цариградских Грка 1955. током Кипарске кризе.

фото: Б.Субашић

фото: Б.Субашић

Један од ретких хришћанских храмова који је преживео је онај изграђен у 19. веку на темељима славне Влахернске цркве из 5. века, храма посвећеног Богородици у саставу царске палате.

фото: Б.Субашић

Он се готово и не види са улице, заклоњен бујним зеленилом врта, али кроз његову засвођену капију пролази мноштво посетилаца, највише Туркиња које долазе по чудотворну воду из уређеног Богородичиног извора у цркви који је задржао изглед из 5. века.

фото: Б.Субашић

Случајно или не, наспрам улаза храма стоји усамљени продавац ситница и помно посматра посетиоце. Због страха од исламских екстремиста, двери овог храма славног по томе што је чувао Богородичин огртач и вео, његова врата, данас су заштићена дебелим челичним плочама, а прозори решеткама, а са свих страна га снимају камере.

фото: Б.Субашић

ОД ПАЛАТЕ ДО КУПЛЕРАЈА

РЕКОНСТРУИСАНА Порфирогенитова палата није иста она у којој је у 10. веку цар Констатин Порфирогенит бележио приче страних изасланика и оставио најстарији познати запис о Србима. Тај двор разорили су крсташи 1204, а када су се 1261. Ромеји вратили у престоницу, међу првим зградама које су обновили била је порфирна, пурпурна палата у којој су се рађали цареви.

фото: Б.Субашић

Са њене велике терасе, са које пуца величанствен видик на мегалополис који спаја континенте, објављивано је рођење "владара света". У време османлија, овде је била царска менажерија, затим јавна кућа и на крају дом за јеврејску сиротињу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације