ДУХОВНИ ЧУВАР АЗБУКОВИЦЕ: Одлуком Владе Србије Храму у Љубовији недавно додељен статус споменика културе (ФОТО)

ЦРКВА Преображења Господњег, у центру Љубовије, која је пре три године обележила 80 година службе Богу и роду, недавно је одлуком Владе Србије проглашена спомеником културе.

Фото ЦО Љубовија

Вест је обрадовала све у Азбуковици и Епархији шабачкој. Овдашњи људи, вазда, поносни на богомољу коју су градили њихови преци, деценијама су је са свештенством уређивали и улепшавали.

Цркву је пројектовао архитекта Василиј Михајлович Андросов (пројектант здања Главне поште у Београду), а изградња је текла под будним оком Бориса Теплова, инжењера грађевинарства и геодезије.

- Ова одлука је значајна за наш крај и учинила нас је још поноснијим - каже Милан Јовановић, председник општине.

- Иницијативу за проглашење поднела је локална власт и захвални смо Влади и свим надлежнима који су наш предлог уважили. Љубовијска црква је важан духовни, културни и историјски центар Азбуковице, а сада ће бити на свим важним мапама, онако како по свему и заслужује.

Фото В. Митрић

Стожер вере, духовни чувар Азбуковице, Храм Преображења Господњег у Љубовији грађен је у моравском стилу, од камена. Првобитно је била планирано да ова црква истовремено буде и спомен-костурница па је зато подигнута по узору на друге које је пројектовао Андросов, попут оних у Врбовцу, Дубљу, Цветојевцу...

Црквени плац је са главне улице подзидан гранитним каменом из каменолома Крш у висини од 1,90 метара а потом насут ископаваном земљом да би се површина нивелисала. Темељи цркве освештани су 1932. године.

Фото ЦО Љубовија

Изузетно леп иконостас поставаљен је новембра 1939. године. Његово идејно решење дао је руски академски сликар Иван Дикиј, који је осликао и већи број икона у храму, а дуборез у српско-византијском стилу израдио је Александар Петрович Реткин, од славонског храста.

Иконе су, такође дело једног "белог Руса", познатог иконописца Александра Сељанка, уметнички моловане на јеловим даскама, као и крст на иконостасу.

Прва иницијатива за изградњу цркве у Љубовији била је 8. новембра 1893, када су мештани ове варошице са селима Лоњин и Драбић упутили молбу начелнику Среза азбуковачког. У молби се наводи да је обезбеђено земљиште на једној малој заравни изнад среског пута, поред саме Љубовије. Но, поплава која је задесила и уништила варош 29. октобра 1896. угасила је сваку наду. Указом краља Александра Првог, 5. маја 1897, Љубовија је премештена на садашње место.

Милан С. Младеновић, хроничар Азбуковице, прича за "Новости" да је 1. марта 1928. на збору грађанства Љубовије са представницима околних села Читлук, Лоњин и Доња Буковица, једногласно прихваћен предлог угледног и међу азбуковачким народом веома поштованог свештеника избеглог из Русије, пароха Александра В. Козлова о подизању храма у граду.

- Од 110 пуноправних гласача варошице, само један је гласао против подизања цркве - прича Младеновић.

- На истом збору неки су дали и прве прилоге за подизање цркве, јер Љубовија од свог постања није имала богомољу. Након добијања благослова од владике шабачко-ваљевског Михаила, Грађевински одбор је констатовао да треба сазидати храм достојан Дома Господњег и уједно би био украс месту.

Храм Преображење Господње више од сто година плени лепотом, Фото В. Митрић

Јерејско освећење цркве обавио је новембра 1939. парох Козлов, а свечано архијерејско освећење учинио је, на Малу Госпојину, годину касније епископ шабачко-ваљевски др Симеон са свештенством и у присуству око 6.000 верника.

Милан Јовановић, Фото В. Митрић

Сећање и на "беле" Русе

СВЕТИЊА у Љубовији, истовремено сведочи о значају руских емиграната који су у Србију и Краљевину СХС. Међу "белим" Русима, који су после Октобарске револуције дошли у Србију, било је много истакнутих инжењера, научника, архитеката, лекара... У то доба било је тешко пронаћи варошицу без бар неколико запослених руских избеглица. Тако је било и у маленој и сиромашној Љубовији. Уз Андросова, Теплова, Редкина, Дикија и Сељанка, велики допринос њеном развоју дали су и Сергеј Смирнов, Владимир Гансон, Евгениј Зајцев, али и свештеници попут Александра Шамраја, Арсенија Јежова, Алексеја Јефремова, Тита Стефанова, Павела Деркача, јермонаха Андроника...

Вредности

ХРАМ Преображења Господњег у Љубовији према својим духовним, историјским, културним и друштвеним вредностима сврстава се у значајно наслеђе Азбуковице, које сведочи о тежњи становника овог краја Србије, у периоду између два светска рата, да очувају идентитет и сећање на жртве Првог светског рата.

Препоручујемо

Србија

0 3

СРБИ ПРОДАЈУ ВИНА У БЕЧУ ДА ПОМОГНУ НАШУ ЦРКВУ: Бројни верници помогли су изградњу овог храма

07. 11. 2023. у 08:40

Друштво

0 2

ПОГЛЕДАЈТЕ КАКО ИЗГЛЕДА ДЕЛИЋ МОШТИЈУ КНЕЗА ЛАЗАРА: Патријарх положио малу светињу при освештању храма у ВП дому

21. 10. 2023. у 18:59

Репортаже

0 0

ОПЕТ БЛИСТАЈУ ДЕЛА МАЈСТОРА "ЗЛАТНЕ СУЗЕ": У пиротској Пазарској цркви обнавља се иконостас (ФОТО)

20. 09. 2023. у 21:26

Друштво

0 6

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ РОЂЕН ЈЕ НА ДАНАШЊИ ДАН: Овако је говорио најбољи међу нама

11. 09. 2023. у 12:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације