ВОЈВОДА ЈЕ СВИМ СРЦЕМ БРАНИО ОБИЧНОГ ВОЈНИКА: "Новости" са праунуком Живојина Мишића, на Српском војничком гробљу код Париза (ФОТО)
КРСТОВИ у савршеном реду, уздижу се у почасном шпалиру. Куд год поглед да падне, чине савршени склад. Уредно подшишана трава, по њој покров од првог јутарњег лишћа. У самом средишту, бокори јесењих цветова, над којима се, с јарбола, увек вијоре српска и француска застава.
Српско војничко гробље у Тијеу код Париза једна је од многобројних некропола која сведочи о страдалништву нашег народа. Овде почива 747 јунака који су дали живот за отаџбину. Смртно рањени швапским шрапнелима, допловљавали су француским лађама на лечење и кости овде оставили. Човека ту неизоставно прожме тиха језа у којој се мешају узвишеност и пијетет, дивљење и захвалност, узбуђење и жал због, на олтар отечеству, положене младости. Ту је, међу својима.
- Пуни ме поносом, и у исто време тугом, када сагледам колико је страдало наших људи – каже у разговору за "Новости" Ђорђе Стојанац (80), праунук славног војводе Живојина Мишића, док заједно обилазимо ово свето место.
МАЈКА, КЋЕРКА ВЕЛИКОГ СЛИКАРА
Одважна сестра од стрица Десанка Стојанац, као осамнаестогодишњакиња, отишла је код главешина на Дедиње да од њих затражи да ми, после стрељања мог оца, запосле мајку. После петнаест дана добила је посао у библиотеци на Ликовној академији у Београду. Мајка ми је била кћерка великог сликара импресионисте Милана Миловановића, који је с војском прошао цео Први светски рат, ратовао и бележио страхоте.
Долази овде деценијама. Не пропушта прилику да ода почаст онима који су под командом његовог славног претка чинили херојска чуда. Редовно обилази српска гробља и по Грчкој, Србији, Македонији... Недавно је опет био на Кајмакчалану и у Куманову.
Шушти лишће под нашим ногама, док опрезно ходамо између гробова оних који су се жртвовали да бисмо данас ходали слободни, уздигнутог чела. Илија Томашевић, Јордан Костић, Сава Стефановић, Сава Миланковић, Јеротије Чоловић, Микаило Перић, Љубисав Живановић, Василије Милутиновић, Трифун Павловић, Драгиша Радовановић, Владимир Јовановић, Милентије Симоновић, Тодор Тодоровић, Никодије Блажић, Милисав Милановић. То су само нека од имена којима дугујемо вечну захвалност.
Док ходамо, Стојанац у руци држи књигу "Човек по мери шињела" Александра Мисојчића о његовом прадеди. Ред цитата, ред корака. Све се, у савршеном реду, уклопило.
- Са сељачке груде, неизмерно је ценио обичног војника. Бранио би га свим срцем, кад год би могао – преноси Стојанац вредности на којима је одрастао.
Сећања на оца му је, у дугим вечерима, без телевизије, преносила његова бака Олга, с којом је одрастао на београдском Топчидеру.
- Често се причало о његовом витештву. Све успомене ми је преносила. О свом оцу, српској војсци, преласку преко Албаније. Причали смо о Живојину Мишићу готово свако вече.
Живојин и Лујза су имали шесторо деце, а Олга је 1886. године рођена као друга по старешинству. Прва је била Еленора (1885), а после Олге родили су им се први син Радован (1887), кћерка Анђелија (1889), други син Александар (1891) и много доцније, најмлађи Војислав (1902).
- Мој прадеда никада није заборавио ко је и одакле је. Кад год би могао, одлазио је до Струганика да се исприча са својим сељанима. Волео је чај од липе и печене јабуке – преноси нам наш саговорник.
ОТАЦ - ЛАНЕ РЕХАБИЛИТОВАН
Оца Ђорђа Стојанца, Светозара, нове власти стрељале су одмах после Другог светског рата јер је био Недићев официр. Тек је прошле године успео да га у судском поступку рехабилитује.
- То ми је велика животна сатисфакција. Пао ми је камен са срца. Никада не треба да се делимо као нација – каже Стојанац док обилазимо гробове оних који су пали да бисмо остали јединствени.
Увек је био цењен у обичном народу.
- Био сам шести разред, и бака ме за Божић остави код куће. Моја разредна, наставница српског језика Бранка Цуцулић, чији је муж је био официр Октавије Цуцулић, следећи дан ме изриба. Дођем кући сав уплакан. Баба оде да разговара са њом. Наставница ме више никада није дирала, пуштала ме је за сваки празник. Професор историје, Тома Радовановић, у осмогодишњој школи, пренео ми је једном, око неког запажања на часу, да "крв није вода" – истиче Стојанац који, кад год прође поред бисте Живојина Мишића испред Београдског сајма, војнички салутира и поздрави прађеда.
Добро се сећа и прабаке, војводине супруге Лујзе.
- Долазила је свако лето, по месец-два, код своје кћерке, моје бабе Олге, код нас, у Топчидеру, у близини Рајсове куће. Живела је у улици Краљице Наталије, касније Народног фронта, број 68. Кад је умрла 1956, имао сам 13 година. Носио сам крст на њеној сахрани – преноси нам у шетњи српским гробљем.
Док ходамо, из торбе вади и другу књигу коју је пронашао у манастиру Лелић, "Магдалина", Милоша Смиљанића - Жуће, која описује Лујзин живот и патње, од војводине смрти 1921. до краја њеног живота.
- Тешко је живела, оскудно и у немаштини. Деца су се трудила да јој бар мало олакшају. Продавала је касније ордење, да би преживела. Имала је трећеразредни третман.
РАЗНОСИО МЛЕКО
Стојанац је студирао ДИФ, разносио млеко преко задруге, радио као спасилац на базенима, а онда је на мору у Ровињу, 1961. године, док је свирао гитару упознао своју будућу прву супругу Францускињу Ивлин Ажорж. У Француској живи 57 година, радио је као молер, а ту се касније венчао са Надом Васиљевић, с којом се такође разишао. Сина Николу (52), информатичара, водио је још као дете на обележавање годишњица српске војске.
Из прича о свом прадеди је, каже, научио да у животу треба бити скроман, не бити мегаломан, волети своје, али и поштовати туђе, не чинити зло другима, али бранити оно што ти припада.
- Из породице Мишић у Великом рату погинуло је 11 војника. У мемоарима није описао смрт ни сахрану ниједног члана своје породице, али јесте испраћаје великих јунака, обичних људи из народа – подсећа Стојанац док погледом лутамо по њиховим непрегледним гробовима на париском Тијеу.
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (0)