АРХЕОЛОЗИ Балканолошког института САНУ из Београда и Музеја Крајине из Неготина завршили су трећу узастопну кампању сондажног ископавања локалитета Ћетаће код Радујевца, који је део римске границе на Дунаву.
Повезане вести
ЛАКОБУРГУС ТЕК ОТКРИВА СВОЈЕ ТАЈНЕ: Завршена истраживања локалитета Ћетаће у Радујевцу код Неготина
АРХЕОЛОШКИ тим предвођен др Владимиром Петровићем, научним саветником Балканолошког института САНУ и МА Горданом Јањићем, музејским саветником Музеја Крајине, успешно је завршио четврту сезону археолошких истраживања локалитета Ћетаће код Радујевца. Истраживачи поручују да је она била кључна за разумевање овог римског утврђења, као и за планирану конзервацију и презентацију, али посебно наглашавају да после овогодишњих ископавања више нема дилеме да је реч о важном војном римском утврђењу Лакобургус. Он је већ увршћен у прелиминарну листу Унеска као један од ретких очуваних римских локалитета на дунавском лимесу.
08. 10. 2024. у 16:00
Најновије из рубрике
АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике
СРПСКИ културни центри (СКЦ) у Глини, Грачацу, Пакрацу и Славонском Броду, још један који се гради у Осијеку, будући у Петрињи и у Двору на Уни, галерија у Пули и Друштвени дом у Жегару, све ове објекте, подигнуте последњих година на радост Срба у Хрватској, пројектовао је млади архитекта Милош Ушљебрка. А, кад смо га питали одакле је, одговара да је истовремено и из Београда и из Жегара у Далмацији.
26. 11. 2024. у 13:17
СРПСКИ МАНАСТИРИ ОСВЕТЛИЛИ УНЕСКО: Изложба о Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој у Паризу (ФОТО/ВИДЕО)
Светлост којом сија овај град као драгуљ историје и културе читавог европског континента, по свему судећи, иста је она тиха светлост којом горе дечанска кандила и којом сијају Високи Дечани, како православним Србима, тако и целом цивилизованом свету.
26. 11. 2024. у 11:57
ЗЛАТНИ БОР СЕ ВРАТИО ЗЛАТИБОРУ: Тим љубитеља природе почео сађење првих 800 садница четинара по коме је наша позната планина добила име
СПАСИЛАЧКУ акцију "позлаћивања" Златибора младим златним боровима волонтери удружења "Дискавер Сербија" (Discover Serbia) почели су у последњи час, јер су у целој нашој држави остала само четири стабла племенитог дрвета по коме је цела једна планина добила име!
25. 11. 2024. у 20:00
ФРИЗУРЕ СЕ ПРАВИЛЕ И ДОК СУ БОМБЕ РЕДОМ ПАДАЛЕ: Најстарији фриѕерски салон у Србији за 90 година ниједном није ѕатворио врата муштеријама
МЕЂУ лепим, старим зградама у београдској Улици краља Петра, налази се најстарији фризерски салон у Србији.
25. 11. 2024. у 17:00
"ПРАВЕ" КЛОН ПРОКУПЦА: Наши истраживачи раде на значајном пројекту са колегама из Шпаније
НАШИ истраживачи са Пољопривредног и Биолошког факултета, Института за мултидисциплинарна истраживања у сарадњи са Институтом за винову лозу и вино из Ла Риохе у Шпанији, тренутно раде на пројекту под насловом "Генетичка карактеризација прокупца: нови ресурси за одрживу и климатски отпорну српску винску индустрију".
25. 11. 2024. у 07:00
Коментари (0)