ПРИ КРАЈУ АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА ЦРКВЕ СВЕТОГ ЂОРЂА У ГОРЊОЈ МУТНИЦИ: Једне од највећих у Петрушкој области

Зорана Рашић
Зорана Рашић

20. 11. 2023. у 08:30

ЗАВИЧАЈНИ музеј у Параћину привео је крају овогодишња археолошка ископавања заштићеног споменика културе у Горњој Мутници - остатака средњовековне цркве посвећене Светом Ђорђу. Ова црква архитектонски је снимљена још седамдесетих и осамдесетих година прошлог века у оквиру пројекта проучавања и конзервације остатака средњовековних локалитета Петрушке области који је спроводио Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца.

ПРИ КРАЈУ АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА ЦРКВЕ СВЕТОГ ЂОРЂА У ГОРЊОЈ МУТНИЦИ: Једне од највећих у Петрушкој области

Фото: З. Рашић

Црква је тада (1975) проглашена за културно добро - споменик културе и мало је рашчишћен шут, али ископавања није било до прошле године, када су иницијативу у своје руке преузели - мештани. Желећи да баш на овом месту, које се налази на око две стотине метара од последњих сеоских кућа, на месту где речица Сувара избија из клисуре, направе излетиште и центар духовног окупљања, Горњомутничани су затражили археолошка истраживања ове светиње од параћинског Завичајног музеја. И ова установа им је радо изашла у сусрет. Филип Стефановић, кустос-археолог и руководилац пројекта, истиче да су прошлог лета успели да истраже северни део цркве и припрате, чиме је утврђено да се заиста ради о једној од највећих цркава Петрушке области.

- Можда су једино већи остаци цркве у оквиру комплекса манастира у Сисевцу и манастира Намасија. Црква Светог Ђорђа је једнобродна црква, са припратом за коју смо установили да је грађена касније, будући да не припада истом грађевинском хоризонту. Сама црква је направљена крајем 14. века. Прецизније, датовали смо је у неки период после 1375. године, пошто се у повељи кнеза Лазара помињу Горња Мутница и још нека села у општини Параћин, али се Црква Светог Ђорђа не помиње. Вероватно се ради о парохијској цркви пошто на терену нисмо открили никакве остатке манастирског комплекса, те је ова црква представљала задужбину неког од петрушких властелина, могуће војводе Црепа - објашњава Стефановић.

Ломљени камен

ЗИДОВИ Цркве Светог Ђорђа зидани су ломљеним каменом у кречном малтеру и очувани до висине од око 0,7 метара изнад коте првобитног терена. Осим керамике, на локалитету су нађени још делови стакла и неки метални налази, па чак и два парчета лима, што указује на то да је црква имала лимени кров. Међу последњим налазима је и део тадашњег накита - наруквице.

Радови на овом локалитету трајали су око две седмице. Завичајни музеј спровео их је уз стручну помоћ Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца и археолога из Јагодине и Ћуприје, уз подршку села. Овог пута откопавана је унутрашњост цркве. Саговорник "Новости" истиче да су кренули са запада настојећи да тачно дефинишу пружање олтарске апсиде, која је била разуђене фасаде, са декоративним архитектонским елементима.

Фото: З. Рашић

Филип Стефановић, кустос-археолог Завичајног музеја

- Црква је некада била малтерисана са спољне стране и то сада сигурно знамо јер смо пронашли остатке малтера. Имала је ширину шест метара, а дужину скоро шеснаест и састојала се од главног брода и припрате. По монументалности, сигурно је била једна од највећих у средњовековној Петрушкој области. Јужни део цркве је, нажалост, оштећен приликом ширења локалног пута, тако да нам остаје да истражимо оно што је остало од тог јужног зида. Након ових истраживања, колеге из Завода за зашиту споменика културе направиће пројекат реконструкције и конзервације објекта. Најважније је подићи потпорни зид према путу, да би црква остала на месту у том јужном делу. За ове наше услове објекат је стварно био монументалне архитектуре. Видимо чак и неке архитектонске украсе на апсиди, на источном делу цркве. Што се тиче археолошких налаза, било их је и прошле, и ове године. Наишли смо на неке богослужбене предмете, средњовековну грнчарију и томе слично - наводи Стефановић.

Он објашњава да има података да је ова светиња "била жива" почетком 16. века, а вероватно је срушена крајем 17. века после Аустријско-турског рата. По окончању археолошких ископавања на овом локалитету, параћински Завичајни музеј наставља истраживања на средњовековном утврђењу Петрус изнад села Забрега, сазнајемо од археолога и директора те установе Бранислава Стојановића.

- Ово ће бити трећа година обновљених систематских истраживања Петруса, где настављамо да откривамо зидове и унутрашњост дворане, те да припремамо то утврђење за конзервацију и презентацију. Иначе, пре Горње Мутнице радили смо истраживања изнад каменолома на планини Баби.„

Центар духовног окупљања

МЕШТАНИ Горње Мутнице годинама су имали идеју да ову цркву обнове, а околни простор рашчисте и уреде, те да тако изнад села у прелепој природи направе центар духовног окупљања око те светиње и излетиште са комплетном инфраструктуром. Остаци црквених зидова били су видљиви у западном и, делимично, у северном делу, па су мештани, окупљени у удружење "Кањон Суваре", и сами рашчишћавали шут унутар цркве. По речима Јевте Павловића, главног иницијатора, све су радили са благословом СПЦ. Донаторским средствима саградили су два летњиковца, поставили клупе и други парковски мобилијар, палионицу свећа, крст, почели да граде звонару...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦУРЕ ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ МИРОВНОГ ПЛАНА: Украјина задржава суверенитет, формира се демилитаризована зона?

ЦУРЕ ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ МИРОВНОГ ПЛАНА: Украјина задржава суверенитет, формира се демилитаризована зона?

КАНДИДАТ републиканаца за потпредседника Џеј Ди Венс рекао је у интервјуу Шону Рајану 12. септембра да би мировни план Доналда Трампа за окончање рата у Украјини, могао да укључује, поред осталих аранжмана, успостављање специјалне демилитаризоване зоне између Украјине и Русије, преноси Кијев пост.

12. 09. 2024. у 21:39

БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ Путин: НАТО одлучује да ли ће директно ући у сукоб у Украјини!

"БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ" Путин: НАТО одлучује да ли ће директно ући у сукоб у Украјини!

ЗЕМЉЕ НАТО-а сада не разговарају само о могућој употреби западног оружја дугог домета, већ одлучују да ли ће се директно укључити у украјински сукоб, рекао је руски председник Владимир Путин у разговору са новинарима, преноси РИА Новости.

12. 09. 2024. у 18:55

Коментари (0)

ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ СЕ ОВО ДЕШАВА У ФИРМАМА: Ситуација коју нико у Србији ни свету није очекивао