БЕЛЕЗИ ЗА СВА ВРЕМЕНА: Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства (1)

НА ВЕЧНОЈ стражи, после балканских, Првог и Другог светског рата остало је широм света на десетине хиљада српских војника, палих за слободу отаџбине. Ови јунаци, понајвише у неименованим хумкама, почивају у 43 државе Европе, Африке, Азије, Америке, Аустралије и Океаније.

Искрцавање српске војске на Крфу, Фото Википедија

Највише војних гробаља из Велике војне и балканских ратова је на територији Европе. У Словачкој, Холандији, Чешкој, Немачкој, Француској, Аустрији, Румунији, Северној Македонији, Грчкој и Албанији.. Кости српских страдалника за слободу отаџбине посејане су и на северу Африке, у Тунису, Алжиру и Мароку.

Далеко од домовине чију слободу нису дочекали, сахрањивани су у безименим хумкама. У плитким гробовима, на брзину ископаним. Многима су животи угашени и на до сада недоступним местима, по врлетима и чукама бојишта, зарасли у корове времена које је недрило неке друге хероје.

Када би се све ове жртве пописале, коначан број процењени од више десетина хиљада, заправо би био вишеструк. Примери до којих су "Новости" дошле током истраживања у лето 2014, а у сусрет стогодишњици од почетка Великог рата, говоре да се осим наше државе, Србије, која је обновила Зејтинлик у Грчкој и Бизерту у Тунису, о овим појединачним хумкама брину понајвише локални мештани. Они су од предака преузели завет да их негују из поштовања према јуначкој српској војсци која је оставила најлепше успомене и приче о храбрости, слободи и љубави према отаџбини.

Фото Википедија

Тако је српска војска исцрпљена албанском голготом, на Крфу изазвала дивљење грчког народа, које је пренео лист "Анагенесис". О светлом образу ешалона из Србије овај лист је објавио:

- Мало је било народа који је прошао кроз такве несреће и издржао такав напор, као српски народ. А, поред тога показао душевне лепоте и племенитост, доброту и поштовања према духу и обичајима Крфа. Зато ће се Крф са захвалношћу сећати доласка ових јунака који су показали сву душевност њихове витешке нације.

Министар Никола Селаковић, у чијем је ресору брига и о српским војничким гробљима у свету, најавио је, недавно, да је један од приоритета његовог кабинета старање о белезима славне српске епопеје из претходних ратова.

Истини за вољу, српска војничка гробља, до пре деценију, била су историја нашег заборава. Тек након последње смене власти, мада су Србија и њен народ имали једну од најзначајнијих слободарских улога у свим ратовима двадесетог века, поштовање према жртвама потврђено је и делима. Зејтинлик је уређен као што и доликује жртвама на овом пољу величанствене, а тужне људске славе, као и гробље у Бизерти, узвишени пример жртве и херојства.

- Зејтинлик је највеће и најпознатије, али свакако не и једино српско војничко почивалиште у свету. А, да ли довољно водимо бригу о другим војним меморијалима широм Европе и Африке? Сматрам да би Србија требало да оформи посебну државну установу која би се бавила њиховим одржавањем. Такође и прикупљањем расутих посмртних остатака наших предака. У подножју Кајмакчалана готово да нема села без српског војничког гробља.

Министар Никола Селаковић на обележавању 105. године пробоја Солунског фронта, Фото Танјуг

Други светски рат прекинуо је идеју да се та гробља ексхумирају. Прикупе и подигну костурнице - поручио је министар Селаковић у интервјуу за наш лист.

Убрзо, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, преко Републичког завода за заштиту споменика културе, објавио је конкурс за идејни пројекат обнављања српских војничких гробаља у свету. Најављена је реконструкција Спомен- костурнице на острву Видо и спомен-плоче на месту погибије војводе Вука на југу Северне Македоније, као и бројних меморијала у Србији значајних за историју нашег народа. За ове подухвате на које се дуго чекало, издвојено је више од 32 милиона динара. Ове, као и претходних година у мандату министра спољних послова, Селаковић је залагањем и личним примером потврдио приврженост неговању традиција наше славне историје.

Лука Николић, Фото Н. Скендерија

- Више је, нажалост, гробаља која су запуштена и закоровљена - каже нам потпуковник Лука Николић, публициста и хроничар српских војничких гробаља у свету.

- Верујем да ће држава Србија, како је и обећао министар Селаковић, у наредном периоду више пажње посветити хумкама заборављених јунака. Вратити сећање на њих. Прича о славним српским гробљима је и прича о нашој будућности. То су белези за све времена.

Споменици нашег националног буђења и поноса широм света. Они Србију враћају на место које јој припада.

Место међу победницима која је дала велике жртве за слободу на чијим тековинама своју будућност граде многе друге земље света.

Фото Танјуг

Скончали у логорима смрти

НА ПРОСТОРУ данашње Аустрије неколико је десетина гробаља на којима су сахрањени војници и цивили страдали у логорима током Првог светског рата. О овим, углавном безименим хумкама српска јавност готово да и не зна, мада је овде, исцрпљено радом и гладовањем, скончало више од двадесет хиљада српских војника и интернираца из Србије и тадашње Аустроугарске. О безименим хумкама страдалих брину Црвени крст, Срби у дијаспори, Српска православна црква и наша дипломатија.

Једини знак мали дрвени крст

БЕЛЕЗИ на безименим хумкама на гробљима где су по свету расејане кости српских војника у балканским, Великом и Другом светском рату, најчешће су обележавани малим, дрвеним крстовима.

Народ у расејању, а који се заустављао недалеко од ових гробаља, неговао је хумке, а дрвене крстове које је време обарало, заменили су каменим плочама без имена, а касније и мермерним крстовима.

Фото: Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације