МАСЛИЊАЦИ НА ПЛАНИНИ БОГОВА ПАМТЕ ТРОЈУ: Пре 8.000 година људи су убрали прве маслине на падинама Иде, данашњег Каздага

Борис Субашић

26. 10. 2023. у 13:10

Путовање кроз маслинове гајеве Јужном Егеју, у области око Ајвалика, где је почела древна прича о дрвету која спаја људски и божански свет.

МАСЛИЊАЦИ НА ПЛАНИНИ БОГОВА ПАМТЕ ТРОЈУ:   Пре 8.000 година људи су убрали прве маслине на падинама Иде, данашњег Каздага

фото: Б.Субашић

МАСЛИНА је дрво које спаја земљу и небо. Она је знамење помирења од времена митског потопа, када је голубица, као знак да Бог више није љут на људе, донела у кљуну маслинову гранчицу Ноју док је плутао на барци са животињским и биљним врстама чекајући да обнови живот на земљи.

Тако ми је, надахнуто, о маслини говорио Бариш Токташ, водич по Јужном Егеју, егејској обали Турске, од Дарданела до Ајвалика под масивом античке Иде, даншњег Каздага са које су богови посматрали Тројански рат и бодрили своје миљенике.

фото: Б.Субашић

Бариш Токташ

Пут кроз причу о маслинама и људима почели смо у маслињацима егејске области око Ајвалика где расте два милиона племенитих стабала.

- Најбољи род дају маслине старе од 80 до 100 година, али ово дрвеће живи и рађа дуже од миленијума па на планинама Хомерове Иде и у нашим маслињацима, сигурно има маслина која памте Троју - причао је Бариш Токтраш док смо брали крупне плодове у маслињаку породичне Компаније "Озгун", у којој реди трећа генерација маслинара и уљара.

фото: Б.Субашић

Маслине из Аајвалика

Њу је основао легендарни Халил Суцу, који је себе називао Егејцем заљубљеним у маслине, наглашавајући да маслинари имају посебан кодекс понашања и части. Све до 2018. када је умро у 92 години, иако готово слеп он је снажним рукама утискивао сребрнасте младице у смеђе тло приобаља Егејског мора.

фото: Б.Субашић

чешљање маслина

У његовим гајевима данас више нема мукотрпног брања плодова рукама. Мушкарци носе дуге вибрационе чешљеве којима пролазе кроз дуге косе лишћа из којих пљуште маслине на мреже око стабала. Жене их вештим прстима раздвајају од гранчица и лишћа и пакују у кутије којима се транспортују у модерну уљару, где се мирисни плодови за кратко време претварају у уље врхунског квалитета.

фото: Б.Субашић

Чишћење обраних маслина

У малој просторији поред високотехнолошког погона и даље стоји дивовски камени аван са два огромна точка од пешчарске стене. Ту се, као светиња, цеди уље од ситних плодова са падина Иде, где су расла прва стабла која су спојила небо и земљу.

фото: Б.Субашић

Тек исцеђено уље у уљари Озгун

Људи су сместили пантеон на планину Иду, данас Каздаг, јер је она давно пре досељавања хеленских богова била светиња због маслина. Археолози су открили да се баш овде, у Малој Азији, пре 8.000 година одиграла прва жетва мирисних уљастих плодова који се скривају међу сребрнастозеленим лишћем.

фото: Б.Субашић

Област Ајвалика

Тамна дуговечна стабла, налик на снажне подлактице са сплетом набреклих вена и чворноватим прстима који дају људима чудесне плодове толико су фасцинирала људски ум да су из шуштања и кретања лишћа древни врачеви прорицали будућност.

фото: Б.Субашић

Планина Ида, данашњи Каздаг, крије најстрије маслињаке света

Нису погрешили, јер, око маслињака Јужног Егеја уздизале су се цивилизације од којих данас ни трага нема, само су маслине остајале и дочекивале нова људска поколења.

- Пет генерација моје породице бави се уљарством. Маслиново уље је на Егеју цеђено још 3.500 година пре наше ере. Маслина је божји дар. Њен плод се једе, уље је и храна и лек, од њега се прави сапун и козметика. Маслиновим уљем су хиљадама година пуњене лампе које су нам осветљавале куће, комина и старо уље су коришћени за грајање, уљем су подмазиване машине, од тврдог дрвета прављено је посуђе - у даху прича Сабит Ертур, који у својој уљари има и мали музеј.

фото: Б.Субашић

Музеј маслинарства у уљари Сабита Ертура

На почетку поставке су дрвена корита у каква су најстарији уљари сабирали и тешким маљевима мрвили тврде уљасте плодове. Ту кашу су предавали женама које су је, држећи се за пречке изнад глава, газиле лепим ногама претварајући је у пасту за пресовање. Тада су посао поново преузимали мушкарци, јер је за истискивање уља неопходна велика снага.

Пре око 3.500 година паста је стављана у млинове са хоризонталним или вертикалним каменим точковима пречника већег од метар, тешких по неколико стотина килограма, које су људи окретали у великим каменим аванима истискујући уље из пасте. Да би добили што више "течног злата" непрестано су смишљали нове уређаје. Посматрајући хронолошки наређане уљарске направе постаје јасно зашто су баш медитеранске културе дошле до открића у физици и математици.

фото: Б.Субашић

Старинска преса за цеђење уља

Можда је и Гутенбергова преса којом је почело модерно издаваштво књига и новина направљена по угледу на ону маслинарску на чију су централну осовину са навојем ређани дискови од исплетеног канапа на којима је била паста од маслина. Када би се формирао "маслинов торањ" преко њега је стављана тешка горња плоча, а да би се створио довољан притисак неколико снажних људи је морало да гура дугу полугу кроз навојну осовину док са крајева кончаних дискова као залтене сузе не почну да се цеде капљице уља.

- Касније је полугу окретао коњ, а затим је дошла парна машина и локомобила, мала локомотива које су давале погон за млинове и пресе. Биле су у употреби све до пре неколико деценија док нам је струја још била слаба и често је нестајала - сећа се уљар Ертур.

фото: Б.Субашић

Јужноегејске маслине

НАЈСТАРИЈЕ ЈЕ НАЈЦЕЊЕНИЈЕ

ЕГЕЈСКА Турска данас је у светском врху прозвођача маслиновог уља. Међу њима су најцењенија девичанска, хладно цеђена уља, од најстаријих планинских сорти које су људи почели да беру пре 8.000 година.

фото: Б.Субашић

Маалдице маслина

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

АНЋЕЛОТИ НЕМА ДИЛЕМУ: Мбапе је срећан у Реалу, показаће квалитет